Predavanja
Rodna perspektiva u obrazovanju
07. jul 2010.godine u 18 časova...Predavač: Milana Grbić, prva magistarka naučne oblasti rodnih studija
Treći milenijumski cilj zemalja članica Ujedinjenih nacija je Promovisanje jednakosti polova tj. eliminisanje nejednakosti polova u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Analize udžbeničkih tekstova u čitankama za srpski
jezik su pokazale kako nastavne sadržaje treba senzitivizirati za pitanja roda
jer su puni muškog šovinizma i rodnih stereotipa
Rod je društvena,
kulturna i civilizacijska konstrukcija muške
i ženske osobe. Rod je ono što kultura spremi za ženu i muškarca da se u njoj
snalaze i ponašaju.
Kurikulum je novi pojam koji se koristi u obrazovnoj reformi i zamenjuje nastavni plan i program. Kurikulum, u odnosu na nastavni plan i program, se odnosi na celokupan obrazovni proces i ima mnogo šire značenje. Obuhvata sadržaj, metode, ciljeve, pristup, načine ocenjivanja i opremu za obrazovni sistem. Pored zvaničnog kurikuluma u nastavi je često na snazi i skriveni kurikulum ili nevidljivi kurikulum. Skriveni kurikulum predstavlja nepisane vrednosti i stavove koji se učenicima i učenicama prenose kroz obrazovni proces[2]. Veoma dobar primer skrivenog kurikuluma predstavlja tretman učenika i učenica u školi. Na prvi pogled ništa nije neuobičejeno. U udžbenicima za srpski jezik učenici i učenice su u tekstovima i slikovnim prilozima predstavljeni tako da pripadaju različitim sferama aktivnosti što šalje poruku kao poželjan rodni model ponašanja dečaka i devojčica. Nastavnici nesvesno na drugačiji način tretiraju devojčice i dečake i od njih imaju različita očekivanja.
Takođe se pokazalo da isti udžbenik će se na različite načine koristiti i imati različit uticaj na učenike zavisno od nastavnika. Jedno bez drugog ne ide niti se mehanizam promena može izvoditi sukcesivno, prvo jedno pa onda drugo, nego se mora istovremeno izvoditi i sa akterima obrazovnog lanca, ali mnogo više u javnosti stvarati atmosferu potrebe za rodno senzitivnim udžbenicima. Mnogo više, usloviti pojavu novih udžbenika zadovoljavanjem kriterija promovisanja različitih, pa onda i različitih na osnovu rodne pripadnosti - muškaraca i žena.
[1] Grbić, Milana (2007): Analiza diskursa rodnih stereotipa u udžbenicima za osnovnu školu, Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI-Centar za rodne studije, magistarski rad.
[2] Petrić, Bojana (2006): Rečnik reforme obrazovanja, Platoneum, Misao, Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad.
07. 07. 2010 : 18:00
