Ja Beograđanin
26. 11. 2010
Zašto volim Beograd
Osim dragih nam reka Save i Dunava sa splavovima i kafanama, Kalemegdana, Tašmajdana, Pobednika, Beograd se voli i zbog nekih samo nama znanih, intimnih razloga. To može da bude omiljeno drvo, tezga na pijaci, pekara ili, jednostavno, cvrkut ptica u kraju, a Yellow Cab vam otkriva neka od posebnih mesta naših poznatih sugrađana...
Notting hill Beograda
Moj kraj, okolina Kalenić pijace, zapravo je alternativni centar grada. Kao što London ima Notting Hill, tako prostor između Beogradskog dramskog i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Karađorđevog parka i Bulevara, ima sve što treba da ima središte grada - minus unezvereni lovci na brendove, trendove i poznate ličnosti.
Dobre kafane, restorani, poslastičarnice i kafei skladno se dopunjuju s komšijskim, starinskim načinom života u javnim prostorima parkova, dvorišta i skrivenih kutaka.
Restoran Zaplet, poslastičarnica Mali princ, „odeljenje za sir i kajmak" na Kalenić pijaci i prodavci cveća na tezgama, kafići poput Momenta i Likvida, kao i mnoge druge radnjice i mesta za kratke pauze - sve to čini ove delove Vračara, Čubure i Crvenog krsta jedinstvenim i za mene posebnim.
Zaplet: Kajmakčalanska 2, tel: (011) 240-4142, otvoreno od 8.00 do 24.00 (kuhinja radi do 23.30). Ponedeljkom ne radi.
Mali princ: Braće Nedić 7, tel. (011) 244-7934
Kalenić pijaca: Njegoševa bb
Moment: Topolska 16, Vračar, tel: (011) 344-3235; Liquid: Njegoševa 6, tel: (011) 323-8164
Dva BG bisera u kraju
Nativno sam iz 21. bloka s privremenim prebivalištem u Krfskoj ulici. U samoj mojoj ulici, osim kuća, ne postoji bukvalno ništa, ali lepo je prošetati do Bulevara (koji sad i ne izgleda toliko loše, još da vidimo i te platane), Liona, Zvezdarske šume, ili otići na basket u Ramsku ulicu.
Mesta za kafenisanje u kraju uglavnom nema, ali to mi i ne smeta, pošto po Beogradu postoji više restorana nego kafića koje obilazim. Srećan sam zato što su moji favoriti u komšiluku. Za specijalne prilike (uvek i zauvek!) Zaplet, i Godišnja doba - intimno, ušuškano mesto s razumnim cenama i nerazumno dobrom hranom!
Koliko su Krfska i Dimitrija Tucovića zagušene saobraćajem i krajnje neinspirativne kao takve, u ovom kraju ipak postoje dva beogradska bisera. Jedan je prodavnica Yugovinyl (nekadašnji Žagor) - prava prodavnica ploča u kojoj svaki cratedigger pronađe nešto za sebe, pa i Gilles Peterson i Alex Barck iz Jazzanove. Drugi je Pekara Trpković - nekome dan počinje uz kafu, meni uz njihove kifle sa suncokretom, bundevom ili kimom.
Godišnja doba - Veljka Dugoševića 2, tel. (011) 241-3457, www.godisnjadoba.com
Zaplet - Kajmakčalanska 2, tel. (011) 240-4142, www.zaplet.rs
Yugovinyl - Toplička 35, tel. (011) 386-3439, yugovinyl.blogspot.com
Pekara Trpković - Dimitrija Tucovića 60, 011 241-5222
Natalija Stanić, slikarka - Sremčica
Priroda, mnogo dobro
Pošto se Sremčica kao predgrađe Beograda ne može pohvaliti kulturnim, sportskim i sličnim centrima, stanovnicima ostaje uživanje u prirodnim lepotama.
- Osim Galerije Trag gde se održavaju književne
večeri, tribine, koncerti, izložbe a ujedno je mesto gde se može popiti piće sa
prijateljima Sremčicu odlikuje divna priroda a najlepša je u proleće. Pogled kroz
moj prozor obuhvata Lipovačku šumu i Avalu iza nje, nema zgrada, tuđih stanova da
stoje na putu između mene i prirode. Prozori mogu biti širom otvoreni, bez smoga
i buke, samo zrikavci remete noćnu tišinu. Imamo jednu lepu trešnju iza zgrade,
ispod koje smo napravili sto i klupe, i to mesto, leti, za nas predstavlja razlog
za okupljanje, druženje i svirke. U šumi, na mestu gde se ukrštaju tri potoka, napravili
smo pravi mali
park, s kućicom, ognjištem, klupama i mostićima preko potoka. Šuma ima posebnu magiju
s jeseni. A s obzirom na to da je na brdu, sneg se u Sremčici zadržava danima duže
nego u gradu. To je ono što uvek iznova vraća u detinjstvo i zimu čini prijatnijom.
Još samo da Beograd nije metropola i da je taj
metro došao i do mog kraja, Sremčica bi bila savršeno mesto za život.
Jedino mesto na koje
Galerija Trag: Dvoržakova 2, tel:
(011) 2527 500, 064 41 55 274, galerijatrag@gmail.com
Kraj u kraju
Uvek smo živeli u kući sa dvorištem, u seoskom ambijentu nadomak Beograda. Ipak, prelazak na Voždovac nije bio strašan. Štaviše, iako sam u blizini tranzitne buke u ulici Vojvode Stepe, moja ulica je ušuškana, zaklonjena, zgrada je okrenuta ka prostranom parku, leti cvrkuću ptice, zimi fijuče vetar. Voždovačka šuma posebna je priča. U neposrednoj blizini, na uglu Kumodraške i Ljuba Vučkovića, s proleća pa do kasno u jesen nekolicina uličnih prodavaca prodaje (domaće) voće, povrće i razne namirnice. Naše zgrade redovno obilaze prodavačice mlečnih proizvoda, domaćeg sira, soka od paradajza, pekmeza, jaja i sl. Tako moj kraj, čini mi se, živi neuobičajenim gradskim životom.
GDE UROŠ IZLAZI:
Definitivno su me obeležili posao i zgrada u kojoj radim, pa se samim tim sav moj društveni život u poslednjih dvadeset godina vrti oko Beograđanke. Drage su mi kafane u okolini Polet i Manjež. Teretana na Tašu. Mnoga jutra dočekao sam u kafe-klubu Kućica i za šankom kluba Šipražje; sutradan ih obično „proklinjem", jer mi metabolizam bude u haosu.
Volim malu pekaru u Njegoševoj ulici, gde pecivo ne miriše na hemiju.
Kućica: Borislava Pekića 15, treća ulica desno Mekenzijevom od Slavije
Šipražje: Golsvordijeva 13
Bezimena mala pekara: u Njegoševoj ulici,Cvetni trg, pored pošte
Zašto volim Beograd? Zato što ima Zemun
Zemun volim zato što moja ideja grada ima austrougarski oblik i takvu veličinu da vas, dok idete ulicom, prolaznici pozdravljaju i vi pozdravljate njih, a tu i tamo zastanete da razmenite nekoliko reči sa onima koje volite više od onih o kojima, između ostalog, popričate, a koji dvadesetak metara dalje, takođe, ogovaraju - vas! Blizina reke se podrazumeva: kakav mi je to grad bez reke, ko neki Vršac, ne daj bože!
ŠTA KONKRETNO JOŠ VLADISLAVA VOLI:
Omiljena mi je pica s pršutom i rukolom u Campo di fiori (Njegoševa 35, tel. 316-90-06, radno vreme od 12.00 do 23.00), omiljene su mi gazdarice Vesna i Gogana u restoranu Reka (Kej oslobođenja 73b, tel. 26-11-625), omiljeno mi je pivo i muzika u Crvenom raku (Beogradska 14, tel. 37-31-853). Volim Zemunsku biblioteku i bibliotekarke koje tamo rade (biblioteka.zemun@gmail.com, Petra Zrinjskog 8), iako mi je srce prepuklo kad su iz tog prostora oterali kafić Crna maca, volim mesaru na pijaci, onu malu odmah s desne strane kad iz Gospodske uđete u pijacu - ne onu s konjskim mesom, nego prvu pored, i sav tamošnji duhoviti personal) i knjižaru i knjižarke u Gospodskoj (pored Hleba i kifli) i knjižaru Ružičasti zmaj (Dubrovačka 10) pored kafića B-klub. Volim buvlji buvljak na kraju Zemuna kod okretnice petnaestice i tamnoputu populaciju od koje pazarim sve i svašta za male pare, a sita se narazgovaram o životu i svetu. Volim vrtić Družionica-maštaonica u Pinkiju i vaspitačice Branku, Bebu i Vanju, a volim i osnovnu školu „Lazar Savatić" u koju smo prebacili kćerku iz jedne druge zemunske osnovne škole, koju baš nimalo ne volim, daleko joj lepa kuća u parku koji volim (stvarno lepa, starinska zgrada, ali sasvim moderni učitelji - ovo moderni je eufemizam!).
Komšiluk i Dača
Karaburma, pristojno rečeno, nije deo grada koji vam prvi padne
na pamet kad pričate o lepotama Beograda. U tursko vreme ovde su bile izvršavane
smrtne kazne, a danas je to pretežno radničko naselje s niskim i skromnim zgradama
(i nadgradnjama) bez nekog posebnog identiteta. Na Karaburmi volim proleće, volim
što ima mnogo drveća (donedavno je bilo i kaldrme), volim što je Ada Huja blizu
i što su najzad počeli da je sređuju. Volim što reč komšiluk ovde još uvek ima smisla, što
postoje ljudi koji posvećeno uređuju onih dva metra zemlje ispred zgrade, što je
jedini restoran i jedan od najboljih u gradu (Dača) i što je naša apoteka skoro uvek
dežurna preko vikenda. Volim da vidim da ljudi još uvek žive i na terasama i na
ulici, da sede na klupicama, gledaju ko prolazi i pričaju međusobno... Volim što
smo tako blizu centra (koji uvek zovemo grad), a opet živimo životom predgrađa...
Možda baš ne bih rekao da je volim, ali osećam se komotno i kod sebe na
Karaburmi, baš kao što treba.
Restoran Dačo: Patrisa Lumumbe
49, tel: (011) 2781 009, Otvoren: Svakog
dana 12 - 00
Dežurna apoteka: Dr Sima Milošević,
Patrisa Lumumbe 41.
Mesto gde sve počinje i sve se završava
Nekada i ne znam zašto volim Beograd, ali ga i tada volim. Pretpostavljam da je to prava ljubav koja bi bila još veća da se Beograd nalazi u, recimo, Istri. Da, Beograd u Istri bio bi prilično cool.
Moj kraj je Banovo brdo, Novi Beograd, pa i Palilula, najčešće Borča. Ako moram da biram, okrećem se šizofreniji, to je najzabavnije. Pogodak pravo u centar, pa malo nadole i stižem do Jovanove 7 - Pull My Daisy. Prokleti šminkerizam. Zalepim neki vintage sebi na grudi, tresnem neskidivi crveni karmin koji mi pozajmljuje Milica Kolarić, najmaštovitija stilistkinja u gradu, i hodam kao na rukama ka Hilandarskoj, gde se nalazi moj omiljeni restoran Pomodoro. Italija sklupčana u studentskom džepu, mesto gde pršut i dunja zajedno sa čačkalicom imaju smisla, a desert mi nikada nije bljak. Međutim, kafa i cigarete su in a relationship, a cigaretu palim kad me pogodi pesma. E, u Šikarici (Skadarska 22) gađamo se odličnom muzikom. Malo oni mene, malo ja njih i tako u krug. Ulica Braće Krsmanović i KC Grad, sledeća omiljena destinacija, a tamo - šta hoćeš (izložbe, književne večeri, koncerti, kolač dana, „moda za poneti i odneti", pruga, reka). Ali, od svega ovoga najlepši je jedan muzički atelje na levoj obali Dunava. Mesto gde sve započinjem i završavam, studio Destilerija, a ispod studija prava destilerija za sve kojima je potreban „specijalni efekat" ne bi li se napravio neki požegački blues.
Pull My Daisy: Gospodar Jovanova 7, radno vreme svakog četvrtka, petka i subote od 13.00 do 21.00.
Pomodoro: Hilandarska 32, tel: 011/33-42897, mob: 062/69-45-89, radno vreme od 09.00 do 24.00, nedeljom od 12.00 do 24.00. Dostava hrane vrši se od 12.00 do 24.00.
KC Grad: Braće Krsmanović 4, radno vreme od 12:00, Tel: (011) 328-2571 Mob: (069) 328-2571, Mail: info@culturalfront.net
