Ja Beograđanin
Yellow Cab magazin
06. 09. 2009
OD AFRIKE DO AKAPULKA
Kako to izgleda živeti u Beogradu iz perspektive Beograđana, zapravo, sasvim neobičnih ljudi koje smo metodom slučajnosti zaustavljali na ulici i postavljali nekoliko pitanja.
Marija Radenković, 26 godina, student srpskog jezika i književnosti
Yellow Cab: Septembarski rok je u toku, da li se spremaš?
Marija: Da, imam sutra ispit, evo, vidite da se spremam. U stvari, spremna sam.
YC: Tvoj savet: kako uspešno pripremiti ispit?
Marija: Mislim da svaki ispit treba spremiti bar tri dana pre datuma ispita i onda se ta tri dana odmarati - što, u stvari, znači da treba početi na vreme.
YC: Držimo ti palčeve za sutra! A sigurno s nekim razlogom sada sediš u kafiću dečje igraonice? Šta bi to moglo da bude?
Marija: E, ja tu radim i posao mi je savršen. Lepo mogu da ga ukombinujem sa fakultetom, plus volim da radim sa decom, zato sam i upisala smer koji sam upisala, da bih bila profesor srpskog jezika, i ovo mi je sad neka praksa. Doduše, ovde baš i nema školske dece, a i ako ih ima, to je sve do četvrtog razreda. Ali, super je sa decom, kreativno, stalno nešto novo, onda navikneš na decu, deca naviknu na tebe, s njima se oslobađaš stresa, bez obzira na to što raditi s njima može biti fizički naporno. Ali, zato, sa druge strane, totalno je relaksirajuće.
YC: Kako izgleda tvoj dan kada ne radiš ništa, uživaš i odmaraš se?
Marija: Prvo, idem kod frizera, kod Sakija mog, da mi namešta frizuru, to mi je super - kad mi opere kosu, ja sam tad užasno srećna i posle, uglavnom, ceo dan provedem sa drugaricama. Idemo po kafićima - ili tu po gradu, ili na Adi, ili na Savi, pa onda malo u shopping ili kod neke kući i pravimo ručak.
YC: Voliš da kuvaš?
Marija: Volim da kuvam i dobro kuvam. Pravim dobre princes-krofne, kad je reč o slatkišima.
YC: Otkrij nam recept?
Marija: E, ne mogu, zato što taj recept imaš na onoj kutiji, džaba da ti prepričavam, lakše ti je da kupiš pa da vidiš. Mislim, šta, tako to sada rade ove nove domaćice, 21. je vek.
YC: I kako ćeš onda provesti septembar: u novim radnim i akademskim pobedama ili odmarajući se? Da li si skovala neki plan?
Marija: Otkad ne polazim u školu 1. septembra, za mene leto traje još ceo septembar, pa bih volela negde da otputujem, bar tri dana na Zlatibor. I eventualno bih otišla negde more, da nije baš Crna Gora, da je Grčka, ostrvo se podrazumeva, a mogla bih, na primer, i u Barselonu, a kad se vratim, da posle idem u Njujork, ono - jesen u Njujorku i to.
YC: A do sada, da li ti je neki događaj obeležio ovo leto?
Marija: Ne, nije, ali bila sam jedno veče na Beer Festu, ne znam koji je to dan bio, kad su bile Divlje jagode, četvrtak-petak. I prošle godine sam tako išla na jedno veče. Ne volim ja to, takvu vrstu zabave, sa prašinom i pivom, pa sam išla čisto fenomenološki - svi idu, pa ajde da idem i ja.
YC: Mesto za izlazak po tvom ukusu?
Marija: Ja sam svestrana, izlazim svuda - od „Sounda" do „Akapulka".
