Putopis
03. 06. 2011
Vikend van grada: Carstvo bistrih voda
Prelepi ariljski kraj idealan je za majske izlete. od spektakularnih pejzaža oko reke rzav pa do pitomih sela koja ljubomorno čuvaju svoju jedinstvenu tradiciju, ovo je idealno mesto za obnovu energije i opuštanje...
Arilje, živopisni gradić u zapadnoj Srbiji, poznat je široj javnosti kao svetska prestonica maline. Od Beograda je udaljen 195, a od Požege 12 kilometara. Područje opštine Arilje slovi za jednu od najočuvanijih i najzdravijih prirodnih sredina Srbije. Gradić okružuju bujne šume, čisti planinski izvori, potoci i reke, pitome doline i rodni voćnjaci. Veliki broj gradova u okruženju snabdeva se pijaćom vodom sa ovog područja. Ovde se voda zahvata direktno s reke Rzav, koja važi za jednu od najčistijih na Balkanu. Arilje je kraj vrednih i preduzimljivih ljudi. Osim što su uspešni voćari, Ariljci su i uspešni preduzetnici. Danas u opštini sa 20.000 ljudi posluje oko 800 radnji i blizu 300 preduzeća. Arilje je u mnogim stvarima svetski rekorder. Ovde je najveća koncentracija zasada maline na svetu, najveća hladnjača za zamrzavanje voća u Evropi, a 2002. godine na ovom području postignut je najveći prinos malina na svetu (44.763 kilograma po hektaru, ako baš volite brojke). Malina je, inače, biljka iz porodice ruža.
Zanimljivo je da je jedan od najzaslužnijih ljudi za razvoj malinarstva u Arilju naš poznati književnik Dobrilo Nenadić (najpoznatiji po romanu Dorotej), po zanimanju agronom.
Najreprezentativniji kulturni spomenik ovog dela Srbije nalazi se u centru varošice - crkva svetog Ahilija. Crkva je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića, smeštena na zaravni uzdignutoj iznad prostrane rečne doline Moravice i Velikog Rzava. Vreme podizanja postojeće crkve je oko 1284, a njena unutrašnjost živopisana je 1296. godine i iz tog razdoblja potiču svi sačuvani ostaci fresaka. Najpoznatija freska svakako je Dragutinov ktitorski portret s modelom hrama u rukama na južnom zidu unutrašnje priprate.
Okolina Arilja je kao stvorena za ljubitelje prirode. Jedan od najskrivenijih bisera Srbije, topli izvor mineralne vode Visočka banja, nalazi se na tridesetak kilometara od grada. Ovakav tip kanjonskih izvora jedini je ove vrste u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Na 600 metara nadmorske visine, pored korita reke, a i u samom vodotoku, na više mesta iz dubina izbija voda u vidu mehurića (prirodni džakuzi). Temperatura vode je oko 27°C. Sama obala Rzava skriva brojne plaže i uvale pogodne za kupanje, a maštovitost stanovnika ovog kraja ogleda se i u originalnim imenima lokacija pored reke: Bosa noga, Sonjine čari, Uski vir, Urjak.
Za odmor i prenoćište preporučujemo vam motel Mlinarev san, koji je od centra Arilja udaljen dva kilometra i nalazi se na samoj obali Rzava.
Na nepunih 20 kilometara od Arilja u pravcu prema Zlatiboru, negde na sredini puta između Požege i Užica, nalazi se selo Zlakusa.
Malo selo nadaleko je poznato. Svetsku slavu Zlakusa je stekla zbog svojih brojnih grnčara koji veštim rukama izrađuju mnoge predmete koji su dospeli do najudaljenijih krajeva sveta. Ovde možete pronaći lepe pekače, posude, bokale ali i brojne zemljane šarene figurice. U selu još važi pravilo da čovek, ako želi da bude jak kao zemlja, mora jesti iz zemljanih posuda, i to pravilo važi već četiri veka. Ovde se posude peku na otvorenoj vatri, a to je jedinstvena metoda na širim balkanskim prostorima. Hrana spremljena u ovakvim posudama izuzetnog je ukusa i mirisa.
Postoji nekoliko priča i legendi o tome kako je selo dobilo ime. Najverovatnije, ime sela nastalo je u vreme turske vladavine. Naime, delom teritorije današnjeg sela prolazili su turski karavani, puni robe i dukata, što je uvek privlačilo pažnju hajduka. Njihovo omiljeno mesto za prepad bila je jedna kosa koja se nalazi u ataru sela Zlakusa. Pošto su napadi na turske karavane učestali upravo prilikom prelaska preko te kose, Turci, zazirući od tog mesta, nazvaše tu kosu po zlu, odnosno „zla kosa".
Sve je ovde poslednjih godina podređeno turizmu. Kuće su sveže okrečene, drva složena, okućnice pune cveća, a okolne livade uredno pokošene. Glavna atrakcija sela svakako je čuveni etnopark Terzića avlija. Park je smešten na prelepom brežuljku, nedaleko od centra sela, ispod stoletne bukove šume. U stvari, predstavlja staro seosko domaćinstvo koje se sastoji od dve stare kuće i niza ekonomskih objekata kao što su: mlekar, šupa, salaš, bunar, nekoliko novoizgrađenih letnjikovaca, mala letnja pozornica i jedna brvnara za prodaju suvenira. Za ovaj park kaže se da je najlepša srpska avlija. U Terzića avliji na svakom koraku ima drvenih stolova i stolica na koje se može sesti, oslušnuti žubor potoka, udahnuti mir lučevine i poručiti domaći sok, rakija ili jelo kuvano u zemljanim loncima. Idealno mesto za beg iz velikog grada.
RESTORANI
Na samo nekoliko minuta od Zlakuse nalazi se selo Potpeć i u njemu čuvena Potpećka pećina. Sam ulaz u pećinu zadiviće vas svojom monumentalnošću. Džinovski ulaz u obliku potkovice visok je pedeset, a širok dvanaest metara pri dnu i dvadeset dva metra pri vrhu. Poseta pećini preporučuje se ljudima u kondiciji, jer samo ulazno stepenište broji preko 700 stepenika. Pećina je uređena za posete, a posetioci obilaze ovu podzemnu lepoticu stazom dugom nešto preko 500 metara. Pećinu su formirale brojne rečice ponornice koje posle dugog podzemnog toka izbijaju ispred pećine na površinu gradeći reku Pećnicu. Dovitljivi seljani iskoristili su tok reke i na njenim obalama izgradili brojne ribnjake i restorane. Izuzetno bistra i čista voda reke Pećnice pokazala se kao idealna za uzgoj pastrmke. Ukoliko ste već umorni od istraživanja okoline, mi vam preporučujemo da posetite restoran Vodeničar. To je izuzetno atraktivno zdanje nastalo na temeljima stare vodenice potočare. Glavni specijalitet je pastrmka pripremljena na više načina, ali tu možete probati i mnoga stara jela užičkog kraja: pite, proju, pršutu, kajmak. Pogled koji se pruža iz restorana zaista je očaravajući, a dimljeni fileti pastrmke za svaku su pohvalu.
Kanjon reke Panjice i Vodenu pećinu - prostire se dužinom od pet kilometara između sela Brekovo i Dobrače. U samom kanjonu reke Panjice nalazi se ulaz u atraktivnu Vodenu pećinu.
Manastir Klisura u Dobračama nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored puta Arilje-Ivanjica.
Crkvu svetog Nikole iz 13. veka u selu Brekovu.
Bjelušku potajnicu - kraški izvor intermitentnog tipa (s prekidima u isticanju vode), koji se nalazi u selu Bjeluša, na mestu zvanom Luke.
Planinska naselja Bjeluša i Radoševo s tradicionalnom seoskom arhitekturom.
