Filmovi
Tanjug
05. 06. 2010
Živojinović:U Srbiji živeti od glume i 10 godina je uspeh
Jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Velimir Bata Živojinović, uoči proslave 77. rođendana i 55 godina bogatog umetničkog rada, rekao je da je u Srbiji uspeh preživeti od glume i 10 godina...
Tremu ne oseća zbog tako važnih godišnjica. Nju je, kaže, imao samo jednom u životu, a kada je to bilo nije želeo da otkrije. Jedino mu je malo neprijatna tolika pažnja okrenuta prema jednoj ličnosti, a u šali dodaje da im "zamera što mu još nisu organizovali štafetu".
Osvrćući se na pet ipo decenija trajanja u glumi Živojinović je ocenio da smo mi mala kinematografija i da je teško živeti i 10 godina od filma, a kamoli 55. "Znači, prinuđen si da radiš i ono što mislis da nije baš korektno. To sam uglavnom radio na početku karijere. Morao sam da igram mnogo likova, da me jednostavno ljudi vide u raznim varijantama", rekao je on, "priznajući" da polovinu svojih filmova nije gledao zbog "budalaština koje je radio".
Ne kaje se ni zbog jedne. Nikad sebi nije dopustio privilegiju da bira filmove i odbija uloge, smatrajući između ostalog i da nema pravo da odbija nešto što je neko pripremio - okupio ekipu i našao sredstva i što stotinu porodica čeka da počne. "Nikad nisam tražio film u kome želim da igram, oni su mene tražili. Ovde na Balkanu nikad nije bilo i ne može da bude da glumac traži ulogu", kaže Bata.
Za svoj poziv kaže da je "lak i zabavan" i da mu je čudno kada neko kaže da "radi na ulozi". "Šta tu ima da se radi? Tu ima da se misli. Mi radimo sa literalnim delima, ne vidim šta je tu teško. To je vrlo interesantno, jer nikad nisam radio jedan isti posao, istu temu, uvek su to nove priče i novi događaji", objasnio je Živojinović. "Kad bi meni bilo teško da radim film, onda bi bilo teško i onome koji gleda", primetio je on dok sedi u restoranu "Bevanda", na "njegovom" Vračaru, a predstavnici medija se smenjuju u želji da zabeleže Batina uvek duhovita, gotovo anegdotska, sećanja, ocene, komentare.
Iako kaže da nema
neostvarenih želja i da bi bilo prepotentno i neskromno da ih ima posle 55
godina rada i oko 300 snimljenih filmova, popularni glumac je dodao da bi bilo
lepo da je radio sa Emirom Kusturicom, koga zna dok je još bio mali. On tačno zna šta mu treba.
Ja mu nisam trebao i nije mi žao, ali bolje bi bilo da smo sarađivali",
kazao je Živojinović i dodao da nema reditelja koji može da uradi i deseti deo
onoga što on može da odglumi.
Sobom je zadovoljan što se
nikad nije poistovetio ni sa jednim likom koji je tumačio, smatrajući da je
pogrešno kada to glumci urade, naročito ako taj lik postane popularan. Tada,
dodao je, gube sebe. "Ne mogu ja da igram
ovde u Srbiji stalno jedan isti lik. U svetu to može. Recimo u Americi može
jedan Džon Vejn da igra celog života kauboja. Kad bi ja ovde igrao celog života
kauboja, ja bi odigrao samo jednu-dve uloge i gotovo", istakao je on.
Na pitanje da li je bilo
nekih filmskih priča koje su ga posebno dirnule, Živojinović je rekao da su
naša istorija i naš život uopšte puni drame, ali da to nikad nije poistovećivao
sa svojim životom. "Sa godinama moje
emocije su postale vidljivije pa mi je lakše i da prenesem to publici, ali ne
možete nešto posebno da uradite da dođete do tog emotivnog stanja, osim da o
tome razmišljate", istikao je Živojinović.
"Smeš da plačeš, ali
ne smeš da pustiš suzu. To retko koji glumac u svetu ume", primetio je on
i još jednom dodao da je njegov pokretač uvek bila porodica, pa iako kaže da
nema za čim da plače, u očima mu se primećuje tuga kada govori o unucima koji
žive daleko od njega - u Francuskoj i na Kubi. Živojinović kaže da nije
imao veliki izbor glumaca u stranoj kinematografiji koji bi mogli da mu budu
uzor, osim jednog, koji mu je postao idol kada ga je upoznao i kada je odgledao
njegove filmove koji su ga oduševili.
Reč je o ruskom glumcu i
reditelju Sergeju Bondarčuku (1920-1994), koji je jedini dobio dve najveće
nagrade za film - Orden Lenjina i Oskara za režiju ostvarenja "Rat i
mir". Dok razgovor često preseca
zvonjava mobilnog telefona koji se oglašavama
muzikom iz filma "Valter brani Sarajevo" koji mu je doneo
neslućenu popularnost u Kini, Živojinović se priseća da je snimio više filmova
u nemačkoj produkciji, ali da nisu vredni spomena.
Iako je u nekima glumio
glavne uloge kao što je "Lažna mera" (Das falsche Gewicht) Bernharda
Vickija, koji je čak nagrađen u Njujorku, i igrao uz najveća imena evropskog
filma, nije sebe video u tome. "Najteže mi je bilo
što ne radim na svom jeziku, to je sasvim drugačije tumačenje likova, ipak je
naš srpski mentalitet karakterističan", objasnio je on.
Za današnje reditelje kaže
da drugačije razmišljaju, njegova generacija je pravila filmove koji su trajali
satima, a danas su filmovi "dinamičniji, sa savremenim izrazom i modernom
tehnologijom". Priznaje, međutim, da slabo gleda filmove i pozorišne predstave, jer je sklon da traži
nedostatke i u najboljim ostvarenjima. U bioskop ne ide, jer
"nema gde da se ide". Naročito je, kaže, zapostavljen narod van
Beograda. Ne želeći da izdvaja ni filmove ni autore, ističe da ima mnogo loših
filmova u današnjoj domaćoj produkciji, ali i onih koji su veoma dobri, kao i
da svaka generacija "donosi" ponekog izuzetnog filmskog stvaraoca.
Mladima koji počinju da
jedu glumački hleb poručio je da svako može da bude sjajan glumac. Smatra da im
je potrebno reći neku lepu reč, ukazati na greške, ali na način da oni budu
srećni zbog toga. Na pitanje da li smatra da
savremena kompjuterska tehnologija, koja se sve više koristi u filmovima, može
da ugrozi glumačku profesiju, on je kazao da "ne postoji ta tehnika koja
može da zameni glumca, jer tu nema emocija, duše, pogleda".
Svoju veliku popularnost u
Kini objašnjava sličnošću između Kineza i Srba, kao i sličnih istorija, zbog
čega oni već 40 godina gledaju filmove Hajrudina Krvavca, koji su u Jugoslaviji
proglašeni "strip filmovima", a tamo su izuzetno popularni. Za podjednakim žarom i mlade
generacije gledaju ostvarenja "Valter brani Sarajevo",
"Most", "Diverzanti" i "Partizanska eskadrila", a
pri tome Živojinović te svoje uloge ne smatra "nekim značajnim
ostvarenjima".
Na pitanje da li uskoro planira neki novi projekat, Bata odgovara da je sada na "nekim funkcijama u ovoj našoj zemljici", gde "zna sve šta će da se snima", jer je član komisije pri gradskom Sekretarijatu za kulturu i Upravnog odbora Filmskog centra Srbije -gde se "dele pare i odlučuje". To znači da ga, dok je tu, neće biti u domaćem filmu jer tako nalažu pravilnici tih tela.
On je ocenio da ima mnogo dobrih scenarija, zbog čega mu je teško kada treba da odluči kome "idu pare". O aktuelnoj temi o predlogu novog Zakonu o kinematografiji Živojinović kaže da je i dosadašnji bio dosta dobar, ali da nije sprovođen.
