Filmovi
25. 08. 2010
Intervju/Dane Komljen, reditelj: Šta želim
Dane Komljen (1986), student režije na Fakultetu dramskih umetnosti, osvojio je kratkim filmom Ja već jesam sve ono što želim da imam treću nagradu na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu, u prestižnom programu Cinefondation. Ova jednostavna filmska priča na neobičan i upečatljiv način, u izuzetno doslednoj i zreloj formi, na najbolji mogući način najavljuje zanimljivo autorsko ime čiji razvoj treba s pažnjom pratiti
Dane Komljen: Htio sam da pravim filmove. Upisati FDU izgledalo mi je kao opcija koja ima najviše smisla. Što se tiče uticaja, oni koji su najbitniji možda i nisu toliko vidljivi u ovom filmu. Za Ja već jesam sve ono što želim da imam važni su Deset Abbasa Kiarostamija, U Vandinoj sobi Pedra Coste i Svijet Jia Zhangkea.
YC: Film donosi, za našu sredinu, prilično neobičan rediteljski postupak koji se više bavi atmosferom i nagoveštajima no činjenicama u priči. Kako si uspeo da ovako dosledno sprovedeš svoju zamisao i kako je reagovala tvoja autorska ekipa kada si im predočio projekat?
DK: Hvala. Tokom studija, povremeno su se pojavljivali problemi, nespremnost ljudi da zajedno izvedemo neke stvari, da se uputimo u određenom smjeru. Do treće godine ljudi na fakultetu su, na osnovu mojih prethodnih filmova, imali svoje ideje o tome šta pokušavam, tako da su oni koji su pristali na saradnju znali kakav tip filma očekujem da pravimo. Susreo sam se sa onima, prije svih Jelenom Maksimović, montažerkom, s kojima sam mogao razgovarati o onome što bih volio da uradimo i zaista imao osjećaj da radimo zajedno. Postoji Internet, ljudi imaju mogućnost da istraže razne tokove filma, mnogo toga što je prije bilo nedostupno sada se može pogledati i poslušati i, u razgovoru, pronaći kako mi reagujemo.
DK: Kan je haotičan i histeričan festival u kome sam imao osjećaj da su filmovi bitni. Meni najzanimljiviji filmovi koje sam tamo uhvatio bili su Rebeka H. (Povratak psima) Lodgea Kerrigana i Bokserska sala Fredericka Wisemana. Što se tiče tendencija u svjetskom filmu, njih je mnoštvo, mnoštvo ideja filma. Svako prati liniju koja ga zanima. U posljednje vrijeme bitan mi je James Benning. Ili Albert Serra - Čast vitezova i Pjesma ptica. Meni su zanimljivi ti filmovi.
YC: Šta te zanima da radiš u budućnosti? Imaš li neki konkretan projekat?
DK: Sljedeći projekat je Oktobar koji radim s koleginicama i kolegama s klase. Dugometražni omnibus sa sedam rediteljki i reditelja, koji snimamo u septembru i oktobru. Ono što veže segmente omnibusa jeste vrijeme - 5. oktobar 2010. godine, i mjesto - Beograd. Koristimo desetogodišnjicu kao okvir u kome postavljamo pitanja o problemima koji svakog od nas pojedinačno zanimaju.
YC: Na šta se tačno odnosi pomalo misteriozan naslov filma?
DK: Naslov filma je rečenica koju bi mogao da pomisli ili izgovori onaj koga filmom pratimo.
Boban JEVTIĆ
