Filmovi
01. 01. 2012
Intervju: Emile Hirsch - Filmski žanr s mozgom
U Najmračnijem satu, dvadesetšestogodišnji Hirsch predvodi ragtag grupu u borbi za preživljavanje dok beže od napadača koji su obavijeni tamom
Holivudskoj publici predstavio se 2004. filmom Devojka iz susedstva u kojem je glumio srednjoškolca koji otkriva da mu u komšiluku živi porno zvezda. Stekavši mnoge simpatije, postao je jedan od najzanimljivijih mladih glumaca u razvoju, osiguravši sebi popularnost među rediteljima, a zadobio je i naklonost glumačkih velikana poput Seana Penna s kojim je glumio u filmu Mleko i imao je glavnu ulogu u Pennovom rediteljskom prvencu Put u divljinu.
Yellow Cab: Koga glumite u filmu Najmračniji sat?
Emile Hirsch: Igram Lukea, a Max Minghella igra njegovog ortaka. Oni su programeri i dolaze u Moskvu da bi napravili sajt. Međutim, pregovori sa sumnjivim švedskim biznismenom loše se odvijaju, posle čega ih on prevari. Oni sede u baru razočarani ispijajući pivo, baš u trenutku iznenadne i neverovatne invazije vanzemaljaca.
YC: Zašto vas je privukao scenario?
EH: Izgledao mi je kao mešoviti filmski žanr. To je naučna fantastika, ali ima elemente horora i trilera. Postoje neki delovi kao u filmovima Ajkula i 28 dana kasnije. Stvarno sam privržen tome, obožavam 28 dana kasnije i mislim da bi Najmračniji sat mogao biti zaista cool film.
Takođe, posle Avatara, jednog od najfenomenalnijih filmova koje sam gledao, izlazeći iz bioskopa rekao sam da će sledeći film koji budem radio biti u 3D tehnici. Želeo sam da budem deo tog futurističkog talasa. Znao sam da bi bilo vrlo neobično da moram da pravim dramu u 3D tehnici. Publika ne prihvata filmove neodređenog žanra u 3D verziji. Ovo je bila savršena stvar. Avatar je bio upravo ono što sam zamišljao. To je kao da prvi put u životu vidite film u boji.
YC: Kakav izazov vam postavlja uloga?
EH: Delimičan izazov za mene jeste to što treba da budem običan momak koji se zadesio u potpuno neobičnim okolnostima. Međutim, njegov lik se razvija. Na početku Luke nije spreman da preuzme odgovornost niti da učini bilo šta. Kako se film nastavlja, napetost postaje sve veća i on postaje sve odgovorniji. On je u početku šonja, da bi posle postao pravi lider.
YC: Da li se menja način izražavanja ako je u 3D verziji?
EH: Ne za mene. Za kamermane se poprilično menja, ali mi smo imali prave profesionalce. Ista ekipa radila je i Avatar. Bilo je zabavno i ponekad opuštajuće čuti njihove poznate američke glasove dok smo bili daleko u Moskvi.
YC: Kako izgleda kada se taj napad gleda kroz 3D naočari?
EH: To je odlično! Uzbudljivo! Mislim da će biti stvarno dobro gledati ga na filmskom platnu s muzikom i svim efektima. I da ne igram u njemu, stvarno bih želeo da ga gledam. Uz takve filmove sam odrastao i stvarno ih volim. To je filmski žanr s mozgom.
YC: Da li ste uživali tokom snimanja u Moskvi?
EH: Ljudi u Los Anđelesu, odakle sam i ja, ne pričaju mnogo o Moskvi, i oni koje poznajem ne bi posetili Moskvu. Ali, kada sam pročitao scenario, pogledao sam iz drugog ugla. Meni je to potpuno nepoznata sredina i bilo mi je zanimljivo, jer je u pitanju priča o vanzemaljcima u gradu koji je meni vanzemaljski. To stvara vrlo egzotičnu podlogu. Mislim da će za ljude koji ne žive u Rusiji to i biti vanzemaljsko okruženje, ništa im neće izgledati poznato. Neće umeti ni da pročitaju ruski jezik, tako da je to za američku publiku već dovoljno neverovatno. A što se tiče Rusa, ovo je prilika da vide grad kao deo epske priče.
YC: Kako zamišljate vanzemaljce kada su oni samo teniske loptice tokom snimanja?
EH: Oni nas, u stvari, drže u tami. Uglavnom se vanzemaljci i ne vide. Oni su skoro kao duhovi, utvare. Tek pri kraju filma počinju da se pojavljuju. U prvih nekoliko nedelja snimanja Chris ništa nije hteo da nam pokaže. Držao nas je u neznanju. Rekao je da će nam ih otkriti neposredno pre snimanja tih scena. Bilo je strašno kada se oni, zapravo, nisu ni videli.
