Filmovi
22. 02. 2012
Intervju: Miloš Paramentić, direktor direkcije FEST-a
FEST - Najvoljeniji festival grada
Kada se kaže februar, za većinu Beograđana je osim za zimu sinonim i za FEST koji svake godine okupira pažnju poštovaoca filma. Filmska svetkovina ove godine slavi jubilej - 40. godina što je još jedan dobar razlog za razgovor sa Milošom Paramentićem, direktorom direkcije FEST-a
Miloš Paramentić: Apsolutno najveći i najkvalitetniji godišnji filmski događaj u našoj zemlji, bilo u nekadašnjoj Jugoslaviji ili sada, u Srbiji. U ličnom smislu - moje najteže, ali i najveće zadovoljstvo, u 33 godine bavljenja filmom i televizijom. Konačno, ne meni, nego vidim i znam - FEST svim generacijama Beograđana predstavlja najmiliji i najvoljeniji umetnički međunarodni festival kod nas, što potvrđuje i broj gledalaca poslednjih sedam-osam godina - blizu 100.000 prodatih ulaznica!
YC: Koje filmove izdvajate
sa ovogodišnjeg festivala i od kog filma intimno najviše očekujete?
MP: Jedan broj filmova ni ja
još nisam video, a od brojnih koje sam do sada pogledao - najpre remek-delo
Terrenca Malicka Drvo života,
kao i čitavu seriju sjajnih filmova s proteklog Kanskog festivala: Melanholiju
Larsa von Triera, Sorrentina, Refnovog Vozača, Morettijevog Papu, braću
Dardenne... a tu su i novi Painov film, Eastwoodov film o Edgaru Hooveru, Čelična ledi,
novi Balabanov, Clooneyjeve Martovske
ide, Pavlikovski... mnogo izvanrednih filmova, kao što i
dolikuje velikom jubileju - 40. FEST-u!
YC: Da li možete da nam
kažete koji su strani gosti potvrdili dolazak na FEST?
MP: Na jubilarnom 40. FEST-u
biće veliki broj stranih gostiju: počev od nekih, za sada manje poznatih našoj
javnosti, mlađih autora i glumaca, preko novinara, kritičara, filmadžija iz okruženja,
bivših jugoslovenskih republika, ljudi koji su pratili ovaj festival od
njegovog rođenja - do velikih rediteljskih imena, poput oskarovca Jiríja Menzla
ili velikog holivudskog reditelja srpskog porekla - Petera Bogdanovicha... Biće
i nekoliko značajnih producenata, poput Menahema Golana, kao i kompletne ekipe
filmova učesnika festivala iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, naravno, i našeg,
Dinkovog filma Dr Rej i
đavoli. Konačno, na otvaranju jubilarnog FEST-a na sceni će
se pojaviti skoro pedesetak značajnih ljudi njegove istorije, a onima
najzaslužnijima, koji više nisu s nama, poput g. Čolića, Nebojše Đukelića,
Tirketa... - na otvaranju će biti prikazan jedan kratki omažni video
zahvalnosti!
MP: Solun, poslednje dve-tri godine, sve slabiji i slabiji. Komšije Rumuni stalno izmišljaju, ali i brzo ukidaju nove festivale. Sofijski je postao solidan, a nije ni čudo kada je nastao zahvaljujući direktnoj pomoći tadašnjih ljudi sa FEST-a! Konačno - čuvena priča o Sarajevskom festivalu: nažalost, svoje osnivanje, najsvetlije trenutke prvih godina, taj festival dobio je od sveta kao malu naknadu za višegodišnju muku tog divnog grada u ratna vremena! Poslednjih godina: odličan konkurs za scenarija novih filmova, malo slabiji gosti nego prvih godina, prosečan takmičarski program i - u odnosu na FEST - reprize svega ostalog na SFF-u, jer od onoga što FEST pokaže u februaru, SFF 60 odsto prikaže u avgustu. Tirana, Zagreb, doskora postojeći festival u Ljubljani, Priština - to su festivali koji još leže dečje bolesti, iako svima, kao i ranije pomenutima, želim što veće uspehe u bliskoj budućnosti.
YC: Ovo će biti poslednji
FEST a da ste vi direktor. Kako se osećate zbog toga?
MP: Setno, ali i zadovoljno,
verujući da će grad Beograd imati uma da izabere nekog mlađeg čoveka, mnogo
boljeg i od mene i od mnogih drugih.
YC: Čime se ponosite, a šta
je moglo da bude bolje tokom vašeg direktorovanja?
MP: Ponosim se, najpre,
činjenicom malo znanom u javnosti, da je ova ustanova, Direkcija FEST-a, osim
FEST-ova svake godine radila još dva dobra posla: Beogradski festival
dokumentarnog i kratkometražnog filma (koji je postao i odličan međunarodni
festival) i divni, od autora, glumaca i svih drugih zavoljen - novi sopotski
Festival domaćeg igranog filma, SOFEST.
Kad je reč o samom FEST-u, tri činjenice su u ovih osam-devet godina postale dobre novosti i moj ponos, jer sam lično tome mnogo doprineo:
Dvostruko povećanje broja gledalaca, s nešto manje od 50.000 na skoro 100.000!
Sjajne najavne kampanje, skoro sve...
Izvanredna organizacija: za osam godina prikazano je oko 700 filmova na preko 2.200 projekcija - bez ijedne ozbiljnije, pa čak i manje greške, propusta...
Šta je moglo biti bolje!? Pa, često vidim, čujem mišljenje uvaženih kolega ili poštovane naše publike - da FEST nema značajne goste, a tokom tih godina tu su bili i: Wim Wenders, Catherine Deneuve, Bob Rafelson, Volker Schlöndorff, Hanna Schygulla... No, biću najiskreniji: nije bilo velikih - i mlađih i starijih - aktuelnih glumačkih zvezda! To je činjenica, a to što dolazak Bobbyja De Nira na bilo koji evropski festival košta 400.000 dolara, a toliko košta ceo jedan FEST i 75 odsto tog novca za svaki pojedinačni godišnji festival obezbedi sama Direkcija - javnost i ne treba da interesuje, naravno.
