24. 02. 2010

YC intervju, Benicio del Toro: Vukodlak je stigao

Sasvim je lako zamisliti glumca poznatog po teškim podočnjacima u ulozi vukodlaka, i to onog pravog, Lawrenca Talbota, u svojevrsnom rimejku filma iz 1941. Vukodlak je stigao u Beograd 22. februara u okviru FEST-a, a na redovnom bioskopskom repertoaru naći će se od četvrtka 25. februara. I ne zaboravite: ako dovoljno često vičete „vuk, vuk, vuk", on će se zaista i pojaviti!

Da li ste znali da je on najmlađi „zločinac" koji je ikad glumio u filmovima o agentu 007 (Dozvola za ubistvo, 1989), da je bio statista u spotu za Madonninu pesmu La Isla Bonita ili da je za potrebe filma Strah i prezir u Las Vegasu (1998) naneo sebi brojne opekotine cigaretom zato što je lik kojeg je glumio učinio isto u stvarnom životu (snimci opekotina su izbačeni)? Ipak, krenimo redom. Benicio Monserrate Rafael Del Toro Sanchez rođen je u Portoriku 1967, gde je proveo prvu deceniju života. Zatim njegova porodica odlazi u SAD, a Beno - kako ga prijatelji zovu - pohađa internat u Pensilvaniji sve do upisa na studije prava u Los Anđelesu, gradu koji ga inspiriše da postane surfer i luta od plaže do plaže. Časove glume pohađa krišom, a prvu ulogu dobija 1987, u epizodi tada popularne serije Poroci Majamija. Međutim, pravi uspeh postiže skoro deset godina kasnije, filmom Privedite osumnjičene. Dalje znate: slede uglavnom uspešni filmovi, nagrada Oscar za najboljeg sporednog glumca u filmu Traffic...

Sasvim je lako zamisliti glumca poznatog po teškim podočnjacima u ulozi vukodlaka, i to onog pravog, Lawrenca Talbota, u svojevrsnom rimejku filma iz 1941. Vukodlak stiže u Beograd 22. februara u okviru FEST-a, a na redovnom bioskopskom repertoaru naći će se tri dana kasnije. I ne zaboravite: ako dovoljno često vičete „vuk, vuk, vuk", on će se zaista i pojaviti!

Yellow Cab: Poznato je da ste veliki ljubitelj originalnog Vukodlaka, čak bi se moglo reći da ste kolekcionar, zar ne?
Benicio Del Toro: Tako je, ali to ne važi samo za Vukodlaka već i za Frankenštajna, Mumiju, Drakulu i King Konga. Odrastao sam na takvim filmovima, posebno onim iz tridesetih godina koji su se stalno vrteli na tada jedinom TV kanalu u Portoriku! Kad bi odlučili da puste neki horor film, bio je to doživljaj poput odlaska u bioskop.

YC: Kakve ste sve suvenire uspeli da sakupite?
BDT: Uglavnom su to razni filmski posteri svih žanrova, najviše horora, ali kad je reč o klasicima, njihovi suveniri prava su retkost, teško ih je nabaviti i stvarno su skupi. Najviše suvernira imam iz šezdesetih godina, a posebno mesto zauzima časopis Famous Monsters koji je izlazio u to vreme i koji se bavio upravo mojim omiljenim klasičnim horor filmovima. Bože, kako sam obožavao taj časopis!

YC: Da li to onda znači da je rad na Vukodlaku bio kao ispunjenje dečačkog sna?
BDT: Apsolutno! Bila je to prilika da uradim nešto za pamćenje, da glumim iz čiste zabave, što uglavnom ne važi za filmove koje radim.

YC: U poređenju s ostalim filmovima iz Universalove klasične monster franšize, Vukodlak je bio donekle zapostavljen, zar ne?
B

DT: Da, kad malo bolje razmislim. Iako se na TV-u stalno vrte filmovi o vampirima i vukodlacima, ova originalna priča prava je retkost. Neki aspekti filma nastavljaju da žive u tim novim ostvarenjima, ali to je sve.

YC: Možda zato što su Drakula i Frankenštajn prave književne tvorevine, dok nasleđe Vukodlaka potiče direktno s ekrana?
BDT: Potpuno ste u pravu. Prvi Vukodlak počeo je samo s naslovom, a film se zatim postepeno razvijao. Ako ne grešim, naslov je bio ideja Borisa Karloffa i on je trebalo da ima glavnu ulogu. Na kraju ipak nije mogao da učestvuje, pa je umesto njega uskočio Lon Chaney.

YC: Jasno je da original ima posebno mesto u vašem srcu, ali čini se da nije bio uspešan koliko i drugi klasični filmovi o čudovištima.
BDT: Činjenica je da je Vukodlak napisan za manje od dve nedelje, a onda je počelo snimanje. Da li je imao uspeha? Sentimentalno gledano, jeste. Ali, kada sednete i uporedite ga sa drugim sličnim filmovima koji imaju snažniju psihološku crtu, onda nije. Na mene je Vukodlak ostavio snažan utisak, možda zato što sam bio dete prvi put kad sam ga odgledao, ali je svejedno nezaboravan. Nadam se da će naša nova verzija učiniti isto za sadašnju mladu generaciju.

YC: Da li to znači da postoji psihološka crta u novom Vukodlaku?
BDT: Pa, trudili smo se. Težili smo da šminku učinimo veoma realnom i mislim da je Rick Baker odlično obavio posao. Naš film je i eksplicitniji, pristup je drugačiji nego u originalu iako se zasniva na njemu, a pored toga, daleke 1941. nisu mogli mnogo da eksperimentišu efektima i litrima krvi.

YC: Vi ste i producent ovog filma. Na koji ste način učestvovali u aktiviranju produkcije?
BDT: Otišao sam u Universal i predstavio svoju ideju. Tako se to radi. Prvo se obratite studiju. U to vreme spremao sam se da snimam film Če sa Stevenom Soderberghom i čak sam izgledao kao vukodlak! Ili kao manja verzija Chewbacce. Universal je dao pristanak, pozvali smo scenariste i počeli da radimo.

YC: Šta nam sledeće pripremate?
BDT: Radim na nekoliko projekata, jedan od njih je i Silence, film Martina Scorsesea o dva jezuitska sveštenika smešten u 17. vek. Trenutno je u fazi pretprodukcije, kao i The Three Stooges i Lunar Park, a nedavno sam završio snimanje novog filma Sofije Coppole Somewhere koji će imati premijeru ove jeseni.
Priredila Ivana ĆIRKOVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari