Filmovi
03. 03. 2010
Cica sa naslovnice/Helena Bonham Carter: Kraljica, mala, ali ogromne glave
„Mislim da je glumcima lakše da žongliraju privatne i profesionalne obaveze. naš posao je nekako detinjast, samo se pretvaramo, zar ne?"
Ipak, u želji da pobegne od tog imidža koji je bio u potpunom neskladu s njenim karakterom (iako može da se pohvali porodičnim stablom koje krase razni lordovi, baroni i sl.), počela je da prihvata ponude za neobične, često maskirane likove - Morgan Le Fey u TV filmu Merlin, Marla Singer u Fight Club - ali prava prilika ukazala se na snimanju Planete majmuna 2001, filmu koji je označio početak njene poslovne i ljubavne veze sa ekscentričnim rediteljem Timom Burtonom. Slede zajednički filmovi Big Fish, Čarli i fabrika čokolade (prvi film sa dobitnom kombinacijom Bonham Carter - Burton - Depp), animirani Corpse Bride i Sweeney Todd. Uspesi se nižu i ostvarenjima koja nije režirao Burton: setite se samo stravične Bellatrix Lestrange u više nastavaka Harryja Pottera i Anne Boleyn u Henryju VIII. I tako stižemo do Crvene kraljice koju maestralno glumi u novom 3D remek-delu sedme umetnosti Alisa u zemlji čuda (premijera 4. marta), pod rediteljskom palicom verenika Tima Burtona i uz svesrdnu pomoć prijatelja i kuma Johnnyja Deppa. Uživanje je zagarantovano i u bioskopu i dok budete čitali sledeće redove s odgovorima genijalne Helen.
Yellow Cab: Da li se slažete s tim da su Tim Burton i Lewis Carroll kao stvoreni jedan za drugog?
Helena Bonham Carter: Sličnosti svakako postoje. Obojici najbolje „leže" neobični, uvrnuti likovi. Tim je proveo mnogo vremena smišljajući kako da sve te ludake iz Alise učini ludim, ali na različite načine. U pitanju su nivoi ludosti, od Ludog šeširdžije, Belog zeca, Crvene kraljice - svi oni nalaze se u stanju duboke emotivne nestabilnosti. Osim Alise, naravno. Ona je slika i prilika normalnosti, ali meni su draži ovi prvi - dosadno je glumiti lik koji nije bar malo otkačen.
YC: Opišite nam lik koji tumačite.
HBC: Tim mi je odmah saopštio da ću igrati Crvenu kraljicu, čak mi je pokazao svoj prvi crtež na kojem se nalazi neka besna spodoba! Nije mi baš bilo pravo - pitala sam ga da li me stvarno tako doživljava, a on mi je brže-bolje pokazao slike koje su uradili profesionalni crtači, valjda da bi me utešio. Muškarci stvarno nemaju pojma. Na jednom od tih „utešnih" crteža vidi se odvratna matora veštica prevelike glave koja kao da reži. Blagi užas! U samom scenariju piše: „Kraljica, mala, ali ogromne glave". Ali, vratimo se na vaše pitanje. Ona ima stvarno veliku glavu i emotivno je rastrojena. Ima eksplozivnu narav, ponaša se kao razmaženi dvogodišnjak, vlada samo pomoću terora - probleme rešava tako što ljudima odseca glave, verovatno zato što su njihove glave normalne veličine! Nema samilosti, uopšte je ne zanimaju tuđa osećanja. U suštini, ona nema srce, iako je Kraljica srca.
YC: Da li vam je smetala tako velika glava?
HBC: Prilično. Nisam smela da prinesem ruku licu zato što bi i ona odmah narasla - specijalni efekti su pravo čudo. Niste valjda mislili da su mi stvarno povećali glavu?!
YC: Gde ste našli inspiraciju za tako nesvakidašnju osobu?
HBC: Najviše mi je pomogao jedan Carrollov citat u kojem opisuje Crvenu kraljicu kao osobu koja boluje od nekontrolisane strasti i stalno se nalazi u stanju gneva. Tim mi je savetovao da odgledam Mommy Dearest koji je jedan od njegovih omiljenih filmova. Ne smem da zaboravim ni Bette Davis, moju večnu inspiraciju: po uzoru na njenu Baby Jane Hudson iz What Ever Happened to Baby Jane? lako sam se snašla u ulozi gospođe Lovet u Sweeneyju Toddu, a sad sam iskoristila njenu nezaboravnu Elizabetu I kao osnovu za Crvenu kraljicu.
HBC: Podzemlja, koju je Alisa greškom prozvala Zemljom čuda kad ju je posetila kao dete, nalazi se u rukama Crvene kraljice - tu funkciju trebalo je da obavlja Bela kraljica, iako sam ja starija (smeh), ali roditelji su me jednostavno zaobišli i predali krunu mojoj mlađoj sestri. Dakle, svi u stanju nemira. U međuvremenu, pristalice Bele kraljice počinju da se bune, ali ja nastavljam da vladam uz jedinu osobu koju volim, Staynea, Žandara srca, moju desnu ruku.
YC: Kakav je odnos između dveju sestara?
HBC: Nije baš sjajan. Nju svi vole, mada mi nije jasno zašto. Možda zato što ima glavu normalne veličine. Pri tom neverovatno liči na Anne Hathaway koja je prava lepotica, a uz to ima i lepu haljinu. Ni njoj nisu baš sve koze na broju, ali je, svejedno, popularna. Ja nisam, ali pošto sam glavna, to i nije toliko bitno.
YC: Johnny Depp u ulozi Ludog šeširdžije stvarno izgleda kao pun pogodak, zar ne?
HBC: Ne bih mogla da zamislim nijednog drugog glumca u toj ulozi. Ubeđena sam da je Carroll napisao taj lik specijalno za Johnnyja - predosetio je da će, za nešto manje od vek i po, Johnny glumiti njegovog Šeširdžiju. Bez lažne skromnosti, mislim da smo nas dvoje prilično slični kao glumci: ne volimo svakidašnji izgled, obožavamo da se maskiramo i šminkamo i koristimo sva moguća pomagala da bismo promenili izgled. Mislim da je Johnny prošao bolje od mene u Alisi: ima neobična sočiva, koristi nekoliko akcenata, njegova odeća je fantastična... Očigledno mu zavidim, što nije baš lepo s moje strane, pošto je on ujedno kum našem Billiju.
YC: Da li je teško uspostaviti ravnotežu između porodice i snimanja filmova?
HBC: Zapravo,
mislim da je glumcima lakše da žongliraju privatne i profesionalne obaveze. Naš
posao je nekako detinjast, samo se pretvaramo, zar ne? Ja se prilagodim nivou
na kojem je naš sin Bill, a Tim je oduvek bio na tom nivou. Lako mi je da
objasnim Billu zašto ne mogu da budem s njim, ali samo zato što nikad ne
propustim da mu kažem šta ću raditi u odsustvu. Deca sve mogu da prihvate kad
im lepo objasnite i uključite ih u ceo proces. Bar je to moje iskustvo.
Priredila: Ivana ĆIRKOVIĆ
