Filmovi
24. 03. 2010
Filmska sreda/Matt Damon: Kad porastem želim da budem kao Eastwood!
Njega svi vole: i žene i muškarci, i deca i odrasli, s njim se stalno druže Ben Affleck, George Clooney i Brad Pitt, i teško da bi se mogao naći neko ko bi imao da kaže ijednu lošu reč o njemu. Kada nije zauzet raznim projektima, najviše voli da se odmara u krugu porodice koju čine supruga i tri kćerke, ali uvek nalazi vremena da učestvuje u mnoštvu dobrotvornih akcija i odgleda (po mogućstvu uživo) neku od utakmica Boston Red Soxa, svog omiljenog američkog ragbi tima
Yellow Cab: Kako je izgledala vaša saradnja sa dvema legendama Holivuda, Clintom Eastwoodom i Morganom Freemanom?
Matt Damon: Bio sam pomalo nervozan prvog dana snimanja, ali ubrzo sam uvideo da je to potpuno bespotrebno. Clint uvek koristi istu ekipu za sve svoje filmove i to je nešto što, kao glumac, možete odmah da osetite. Atmosfera je opuštena, radite u stabilnom okruženju, s ljudima koji godinama rade zajedno, i prosto osećate kako i vi postajete deo toga. Svi se šale i pričaju viceve, ali ujedno su superefikasni i profesionalni. Clint upravlja svakim aspektom kao maestralni dirigent, izuzetno je smiren i tačno zna šta hoće, ali to postiže na tih i skoro neprimetan način. Voleo bih da budem kao on kad porastem (smeh)! Kad je reč o Morganu, on je veoma sličan Clintu - obojica su ikone i nacionalna blaga Amerike. Raditi scenu s Morganom nezaboravno je iskustvo, a raditi scenu s njim u ulozi Mandele - pa, možete samo da zamislite.
YC: Kako su izgledale vaše pripreme za ulogu Françoisa Pienaara?
MD: Prvo sam ga potražio na Netu - zanimalo me je kako izgleda. Momak je ogroman! Ne samo što je krupan, već je viši od mene za 12 cm! Jedina sličnost koju sam video jeste naša svetla kosa - pri tom, njegova je svetlija od moje. Mislio sam da će to biti problem, ali Clint me je uverio da će sve biti kako treba. Kad je reč o južnoafričkom naglasku, počeo sam da vežbam govor šest meseci pre početka snimanja, a zatim sam otišao u Južnu Afriku mesec dana ranije. François me je pozvao na večeru praktično odmah po mom dolasku, a kad je otvorio vrata, videlo se da je iznenađen. Rekao sam brže-bolje: „Izgledam mnogo veće na filmu!" Zapravo, on je sjajan momak i tih mesec dana provedenih u njegovom društvu ne samo što su mi pomogli u pripremanju uloge već mislim da sam stekao dobrog prijatelja.
YC: Koliko vam je bio važan fizički trening?
MD: Veoma, zato što se moj posao svodi na to da budem uverljiv. Ako postoji trenutak u nekom od mojih filmova u kojem je publika osetila da glumim, onda je to moj neuspeh. Zato uvek razmišljam o fizičkom aspektu lika - kako se kreće, kako korača, drži olovku, ili pištolj, ili loptu za ragbi... Ekipa u kojoj je igrao François možda nije bila najtalentovanija, ali svima je bila zajednička izuzetna fizička spremnost i želja za pobedom. Ostali glumci koji igraju članove tima odrasli su praveći idole od tih momaka, oni su za njih bili i ostali sveci, tako da smo trening shvatali veoma ozbiljno.
YC: François je svojevrsna legenda južnoafričkog ragbija. Da li vas je to brinulo?
MD: Naravno. Shvatio sam u šta sam se upustio tek kad sam malo proputovao Južnom Afrikom. Kad sam ljudima koji bi me pitali šta radim objašnjavao da glumim Françoisa Pienaara, njima bi se pojavile suze u očima. Za njih je to veoma emotivno sećanje, pa je samim tim bio i važan aspekt mojih priprema.
YC: Upoznali ste i Nelsona Mandelu.
MD: Da, supruga i ja nakratko smo popričali s njim dok je boravio u Njujorku, prvenstveno zahvaljujući Robertu De Niru koji je bio domaćin na Mandelinoj oproštajnoj večeri.
YC: Koje su vaše najlepše uspomene sa snimanja ovog filma u Južnoj Africi?
MD: Uh, ima ih baš mnogo. To jest, nema loših stvari, samo pozitivnih. Rad sa Clintom na filmu o Mandeli predstavlja nešto o čemu nisam ni sanjao da može da mi se dogodi. Još jedna prednost rada s njim jeste to što sam svakog jutra doručkovao sa svojom decom i svake večeri večerao s njima. To je potpuno nečuveno u mom poslu. Mogućnost da zajedno s njima vidim i doživim Kejptaun takođe je nešto što nikad neću zaboraviti.
Priredila Ivana ĆIRKOVIĆ
