Muzika
19. 08. 2010
Bajaga: Ni pred jedan koncert nije mi svejedno
Momčilo Bajagić Bajaga priča za Yellow cab pred prvi nastup na Belgrade Beer Festu a ujedno i na Ušču...
Momčilo Bajagić: Ni pred jedan koncert nije nam svejedno, a pred neki ovako veliki pogotovo. Znam da Beer Fest okuplja 100.000 ljudi po večeri i, bez obzira na iskustvo koje imamo, to je situacija u kojoj niko ne može da ostane ravnodušan. Jako me raduje što ćemo tamo svirati. Velika produkcija i ogroman broj ljudi isped bine - to čini srećnim svakog ko se bavi muzikom.
YC: Do ovog leta
niste svirali na Ušću, i to je verovatno jedini relevantan koncertni prostor u
Beogradu koji vam dosad nije upisan u biografiju.
MB: Da, do ovog leta nismo tamo svirali, a poznato je da smo se od početka karijere trudili da uvek sviramo na različitim mestima. Prvi beogradski koncert imali smo 1984. godine u Domu sindikata, posle smo održali dva koncerta na Tašu, pa na Sajmu, i tako dalje. Bili su tu, naravno, Centar Sava i Arena. Evo, sada i Ušće.
YC: Koji koncert od svih tih posebno pamtiš?
MB: Svaki je imao neku svoju magiju. Imali smo veliku tremu pred koncert u Domu sindikata, ja čak nisam ni verovao da će karte da se prodaju, mada posle, na koncertu, nije bilo slobodnog mesta. Pa, ni ime grupe nismo imali pred beogradski debi! U poslednjem trenutku, ljudi iz magazina Rock, koji je, u stvari, organizovao celu stvar, na pozivnicama su napisali Instruktori pozitivne geografije, pošto se moj prvi album zvao Pozitivna geografija. Tako smo dobili ime, koje smo kasnije samo skratili u Instruktori. Taš je posebna priča, pogotovo prvo veče, kad je bio nezapamćeni pljusak. Svirali smo po kiši, bukvalno rizikujući život, pošto je jedna ogoljena žica bila dovoljna da neko pogine. Ali, publika je bila u takvom transu da nije dolazilo u obzir da se koncert prekine. Na kraju smo samo pevali, pošto je kompletna oprema bila u vodi, a ceo stadion pevao je s nama.
YC: A Sajam 1986?
MB: I tu je bilo treme, pošto je to bio najveći koncertni prostor u Beogradu. Ali, opet je sve prošlo sjajno. U Centru Sava smo prvi put svirali 1991, kad je već počeo rat. Svirali smo tamo jer su samo oni na ulazu imali detektore za metal i nudili kakvu-takvu bezbednost. Arena je bila izazov druge vrste: mislim da smo mi prvi domaći rock bend koji je tamo održao koncert. Bio je to strašan napor, ali isplatilo se, pošto je opet publika bila veličanstvena, pa je i nas to inspirisalo i omogućilo nam da zaboravimo na umor i sve probleme koje smo imali pred koncert. Bilo je nezaboravno.
YC: Instruktori su nedavno obeležili 25 godina karijere. Šta nas čeka u narednih četvrt veka?
MB: Nećemo se ulenjiti. Mnogo sviramo, i tako ćemo nastaviti. Imamo snage, energije i čvrstu nameru da i dalje dajemo sve od sebe.
