Muzika
07. 06. 2011
Sting: SymphoRock magija
U svojoj šezdesetoj godini Sting je više nego svestan činjenice da čovek ne može da udovolji svim ljudima u svemu i stalno. U stvari, kako sam kaže, ne može čak ni sebi da udovolji. Zapravo, uvek je ekstreman u svakom smislu te reči. Čovek koji će da zaplače nad nekom limunadom od filma, ali ne i na sahrani svojih roditelja
Priredila Mina KRSMANOVIĆ
Yellow Cab: Uvek ste na nekakvoj turneji. Zar vam ne lakne bar malo kada treba da se vratite u normalan život?
Sting: Nisam siguran šta se podrazumeva pod normalnim životom. Uskoro ću videti Trudie (Stingova supruga) i to će biti sjajno, ali bih ovako, sa ovim orkestrom, mogao zauvek da budem na turneji. Ljudi su izuzetni muzičari, ali su istovremeno i veoma fini i u potpunosti smo se uklopili. Mislim da nikad nisam bio ovoliko srećan na nekoj turneji.
YC: Da li vam smetaju oprečna mišljenja ljudi o ovoj turneji?
S: Pa, pomalo i zvuči kao kliše: 'Sting sa simfonijskim orkestrom', ali svako ko je slušao, prepoznaće aranžmane koji su potpuno neobični. A muzičari ih izvode precizno, strastveno i s ljubavlju. Veoma sam opušten kad sam ispred njih, čak se i ne znojim. Pevam tri sata. Mogao bih tako svake večeri. Naučio sam da sam stalno pred očima javnosti i da ne mogu udovoljiti svima. Neki ne mogu da me podnesu. Neki misle da sam božji dar. Možda sam negde između.
YC: U redu, upravo stiže vaš kuvar i donosi vam tanjir s pirinčem i ribom spremljenom na pari. Kakva vam je dijeta ovih dana?
S: Ne jedem šećer, so, krompir, hleb - ali s vremena na vreme volim čokoladu i vino. Zgrešim jednom dnevno, to je važno.
YC: Sa čokoladom ili vinom?
S: Sa oboje (kaže namigujući).
YC: Da li nekad izgubite kontrolu nad sobom?
S: Zapravo, ne. U stvari, sva neprijatnost odvija se u meni i izlazi iz mene, na bini i u pesmama. Osećam se kao riba u vodi dok sam na sceni. Tada ne razmišljam ni o prošlosti ni o budućnosti. To je vrlo oslobađajući osećaj. Smatram da sam stvoren za ovaj posao. Radim to dobro i ljudi odlaze zadovoljni.
YC: Šta mislite o mladim talentima koji nastupaju i pobeđuju u emisijama tipa Ja imam talenat, X faktor i sličnim?
S: Mislim da je to čista eksploatacija. Ti klinci su hrana za tabloide. Ne dopada mi se to. Ta deca su uvučena u situaciju u kojoj preko noći postaju poznata celoj naciji. Oni su uslovljeni da to žele. Za mene je slava dolazila lagano i mogao sam bolje da upravljam njom.
YC: Kako upravljate slavom?
S: Ne mislim o sebi kao o zvezdi. Nadam se da se ne ponašam kao zvezda.
YC: Šta radite posle turneje?
S: Nemam pojma.
YC: Da li je to dobro ili zabrinjavajuće?
S: I jedno i drugo. Čini me anksioznim, naravno. U isto vreme, to je dobro za kreativnost. Samo iz anksioznosti stvaram nešto vredno pomena. Muzička industrija se smanjuje i niko nije načisto s tim kakav će biti budući model, tako da bi za mene bilo potpuno kontraproduktivno da izađem s rock bendom.
YC: Ali, 2008. bili ste na turneji s rock bendom The Police, čije je ponovno okupljanje rezultiralo sa sto osamdeset miliona funti, čineći je trećom najprofitabilnijom turnejom ikada - daleko od kontraproduktivnog. Svejedno, izjavili ste da nikada ne biste ponovili to iskustvo, nazivajući ga „očajnom" idejom. Ali, da li biste išli na neku drugu vrstu rock turneje ponovo?
S: Da, ako to poželim. Ako mi to instinkt kaže. Trenutno razmišljam o novim pesmama. Potrebni su mi prazan papir i panika. Nisam gladan obožavanja i odobravanja. Ne treba mi to. Zanima me šta mogu da stvaram u ovim godinama.
YC: I da li će to zanimanje prerasti u paniku?
S: Ha-ha, ili će panika prerasti u zanimanje. Kopka me šta sam još sposoban da stvorim. Postaje teže, a u isto vreme je i divan izazov.
YC: Oba vaša roditelja umrla su od raka pre nego što su napunili 60 godina. Da li vas to opterećuje?
S: Da, naravno. Smrtnost. Prilično sam star, doduše. Većina članova orkestra mogli bi mi biti deca. Interesantno je to neslaganje među ljudima - šta misle o tome kad jesi star i kako se osećaš, a taj osećaj uopšte nije da si star. Imam osećaj da još mnogo toga treba da naučim. Voleo bih da sam pametniji. Voleo bih da sam bolji suprug, bolji otac, bolji vođa benda, bolji prijatelj. Prilično sam jadan prijatelj, jer sam često odsutan i nisam baš dobar u telefonskim razgovorima, i ne mogu da podnesem Skype. Volim e-mailove koji su u formi pisama. Ne napišem samo: 'Šta ima?' Idem staromodno: 'Dragi...' Ali, mojoj Trudie ne pišem. Nju zovem svakog dana, našalimo se malo. Eno je sad u Koloradu, snima još jedan DVD s vežbama za jogu.
YC: Radite li jogu zajedno?
S: Ne, ona je u previše dobroj formi za mene. Tek ponekad radimo zajedno. Pomalo smo takmičarski nastrojeni, ali ona svaki put pobedi. Ja samo skinem kapu superiornoj formi. Ni najmanje mi ne smeta pomisao da su žene superiornije u mnogo različitih oblasti. Način na koji upravljaju svetom jeste nešto čemu se divim. Ali, reći ću i standardnu ženomrzačku stvar: ne dopadaju mi se baš žene vozači, ali mi se dopada da živim u svetu koji vode žene. Sve to stremljenje ka mačo moći... zeznuta je to stvar. Bilo bi nam bolje da je porodica glavna. Bio bih srećan da sam seksualni rob u takvoj vrsti društva i da pišem čudne pesme.
YC: Baš imate romantične ideje o ženama.
S: Sve žene u mom životu zadovoljavale su različite arhetipove moje majke - supruga, ljubavnica, neukrotiva ženska tajnovitost. To znači da Trudie i sve u vezi s njom ne uzimam zdravo za gotovo. Zajedno smo 30 godina i, srećom po nas, razvijali smo se na kompatibilan način. Oboje smo drugačiji od onog što smo bili. Želim da se to nastavi i molim se svakog dana da tako i bude. Možda ću joj se smučiti. Ako me više viđa, smučiću joj se.
YC: Da li ona vama nekad dozlogrdi?
S: Ne, nikako. Volim je. Divna je.
YC: Kako onda možete biti bolji suprug? Uvek u intervjuima pominjete Trudie i to kako vas ona zaokružuje.
S: Teško je balansirati između karijere i porodice. Moje roditeljstvo nije bilo baš jednostavno. Nemamo normalne odnose roditelj-dete. Ali, čini se da su svi to nekako preživeli, bez obzira na to kroz šta su prolazili.
YC: Kako biste mogli da postanete bolji otac?
S: Problemi s kojima se moja deca suočavaju danas kao odrasla postaju sve zanimljiviji i često dođu kod mene i pitaju: 'Šta da radim?' Onda moram da budem mudar i dostupan. Lakše mi je sad s njima nego kad su bili mali, iako čudno zvuči, budući da imam šestoro dece.
YC: Ko su vaši prijatelji kojima volite da pišete e-mailove sa 'Dragi...'?
S: Samo neki ljudi s kojima imam mnogo toga zajedničkog i s kojima mi je zabavno. Ljudi puni mana, baš kao i ja. U stvari, još je bolje ako imaju više mana od mene, pa mogu da im dam dobar savet.
YC: Šta vas čini zadovoljnim?
S: Zadovoljstvo je božanski koncept. Krave su zadovoljne kada pasu travu. Ljudi nisu. Uvek tragamo za nečim. Nisam prezadovoljan, ne, ali mi zaista i ništa ne nedostaje osim više znanja. Univerzum je veoma nesigurno mesto, te ja jedino tražim da živim udobno u njemu, a ne da nalazim neki sistem u koji verujem. Moramo da prigrlimo nesigurnost. I smrtnost. Moramo to prihvatiti kako znamo i umemo.
