Muzika
07. 07. 2011
Jim Sclavunos (Grinderman): Letimo na haosu!
Njihove nastupe karakteriše sirova energija, a šta sve možemo da očekujemo 10. jula uveče na glavnoj bini, za čitaoce „yellow caba" govori bubnjar, prateći vokal i za šalu uvek spreman Jim Sclavunos
Nastao iz benda Bad Seeds, Grinderman predstavlja otkačenu četvorku u kojoj Nick Cave i drugari daju sebi oduška za svakojake muzičke egzibicije. Posle prvog albuma Grinderman snimljenog 2007, krajem prošle godine bend je objavio novi, drugačiji album, Grinderman 2, koji je Guardian ocenio kao „mešavinu horora i crnog humora s neukroćenom muzičkom zločestošću".
Yellow Cab: Prvi put dolazite u Novi Sad. Koliko ste upoznati s gradom i festivalom Exit?
Jim Sclavunos: Znamo da je Exit jedan od najvećih festivala u Evropi, da se održava na tvrđavi i veoma se radujemo dolasku. Iako se radi o velikom festivalu, kao bendu nije nam bitno da li je veliki ili mali. Mi nastupamo sa istim predubeđenjem, tj. odlučnošću da napravimo dobru svirku. Mislim da je jedina mera veličine festivala ona koliko nam je potrebno da se vozimo do njega ili od garderobe do bine (smeh).
YC: Pretpostavljam da tih 80 kilometara od aerodroma u Beogradu do Novog Sada neće biti teško da se pređe?
JS: Nije, možemo i da organizujemo biciklističku turu (smeh).
YC: Šta možemo da očekujemo na Tvrđavi: samo pesme Grindermana ili ćete svirati neku vrstu miksa?
JS: Uvek sviramo samo pesme Grindermana. Imamo dva albuma. Nije mnogo, ali sigurno više nego dovoljno za dobru svirku. Do sada niko nije tražio novac nazad i mislim da ćemo biti dobro. Naš nastup je visokoenergetski. Uvek je haos na sceni, ali dobar haos. Letimo na haosu!
JS: Većina ne smatra tako... kažu da je isti ili sličan, mada ja mislim da je dosta različit. Na albumu smo hteli da proširimo ono što smo započeli na prvom albumu. Može se reći da smo se na „jedinici" upoznali i to direktno - in your face. Sada smo spremni za komplikovanije, višeslojne pesme.
YC: Da li je onda eksperiment ono što vas pokreće u bendu?
JS: Sa duhom eksperimenta smo i krenuli, a tako smo i pravili pesme, stalno improvizujući. Isprobavali smo razne stvari koje nismo radili ranije ili nismo mogli u bendu kakav je Bad Seeds. Ne želim da kažem kako ne postoji evolucija i u grupi Bad Seeds na nekom niovu, ali Grinderman uvek pokušava nešto neobično. Ponekad i sramotno. Ali, tako je to kad se vodite strašću.
YC: Šta vas trenutno inspiriše, u kojoj ste fazi?
JC: Sada nas inspiriše svirka uživo i potrebno nam je što više kako bismo „usvirali" novi materijal. Na sreću, do kraja leta imaćemo dosta prilika da sviramo. Neće nam bitu dosadno.
YC: U čemu su još razlike u radu s grupom Bad Seeds i u Grindermanu?
JC: Seedsi su priča koju pratiš, dok je Grinderman drugačiji. U Seedsima Nick tradicionalno piše pesme, mada možda malo manje u poslednja dva albuma. Sa druge strane, u Grindermanu pesme i kompozicije pišemo zajedno i mnogo improvizujemo. Takođe, imamo tendenciju da činimo neočekivane stvari, a to je lakše kada smo samo nas četvorica na bini nego što je slučaj sa osmoricom u grupi Bad Seeds.
YC: Na kraju, reci nam u čemu je razlika u radu s Nickom Caveom?
JC: Ha-ha, pa u oba slučaja Nick se može nazvati bolom u dupetu (pain in ass). Naravno da ima razlike, jer su različiti ciljevi i svesni smo toga. U Seedsima Nick je lider benda i pokušava da stvari istera do kraja, dok u Grindermanu traga za nekim drugim stvarima.
