Muzika
Razgovarao: Peđa POPOVIĆ
10. 11. 2011
Uporedni intervju Tijana T & Maja Uzelac
Femmes fatales srpskog klabinga
Žensko pa još dj…za mnoge muške klabere dobitna kombinacija. Doduše dj devojkama možda i nije uvek najprijatnije jer ponekad se može dogoditi da ih više gledaju, nego slušaju a to svakom pravom dj jeste najvažnije…Ipak njih dve su pokazale da je moguće biti i lepa i dobra dj-ca. One Femmes Fatales srpske dj scene. One su Maja Uzelac i Tijana T (odrović)…
photo
TIJANA T:
Tijana T: Posao DJ-a je, zapravo, izuzetno fizički naporan i čini mi se da je to jedan od glavnih razloga zašto nema više žena DJ-eva na svetu. Takođe, dečaci su nekako prirodno skloni igranju mašinicama, te tako brže postaju tehnički precizni, mada je to najmanje bitno u DJ-ingu. Najbitnije je pustiti pravu stvar u pravom trenutku, a čini mi se da žene, ukoliko su dovoljno intuitivne, to mogu nekako, statistički gledano, bolje da shvate i primene. Uloga DJ-a je takva da se često razvijaju interesantni problemi ega, sa čime se isto treba nekako izboriti. Mislim, u sebi i među kolegama. Bez obzira na rod, pol, rasu i uzrast.
YC: Kada je teže?
TT: Pretpostavljam da je na kraju žurke lakše biti muškarac DJ koga saleću obožavateljke, pa on odabere koja mu se najviše sviđa i samo nastavi dalje u zezanje. Ako je zainteresovan, naravno. Kad si žena, na kraju žurke saleću te najčesće neke pijane budale, pa zato često mislim da treba da iznajmljujem obezbeđenje kad puštam muziku.
YC: A kada je lakše?
TT: Iskreno, čini mi se da skoro nikad nije lakše biti žena DJ. Pre svega, pod lupom smo više nego bilo koji muškarac, pošto smo na teritoriji koja nam nekom greškom civilizacije prirodno ne pripada. Da ne pričam o fizičkim i tehničkim komplikacijama. Pretpostavljam da je ponekad lakše dobiti angažmane kao devojka, jer promoteri i organizatori žele da imaju žensko za pultom. Ali, najčešće samo egzotike radi. Žene DJ-evi često se tretiraju kao neka cirkuska atrakcija. Mada, ako postanu zaista dobre i izdignu se iznad toga - to ih čini duplo većim herojima!
YC: Da li mislite da vas više slušaju ili gledaju?
TT: Ne razmišljam više o tome. Samu sebe više slušam nego što gledam, i stalno se preispitujem da li išta valja to što radim i da li su ljudi srećni. Na kraju krajeva, najbitnije je da se publika lepo provede uz muziku, a ne kako DJ izgleda.
YC: Šta žene kažu za vaš stil DJ-inga?
TT: Žene nas, čini mi se, vole, što je dobro, jer ako žene dolaze na naše žurke, za njima će dolaziti i muškarci. Jednostavna jednačina.
YC: Koje žene DJ-eve volite?
TT: Heidi, Cassy, Miss Kittin, tINI, Danu Ruh. I volim Maju, naravno.
YC: Opišite malo ono što vrtite i šta intimno volite da vrtite, kao i koje su najdraže žurke na kojima ste radili/đuskali.
TT: Ovo je najteže pitanje koje neko može da mi postavi, i samim tim najneomiljenije. Kad me neko pita šta puštam, uglavnom kažem - house i techno. Verovatno bi preciznije bilo deep house, jackin house, classic house i sofisticirani techno, mada umem da pustim i Justina Timberlakea i Depeche Mode i Princea ponekad. I ne stidim se. Bitno je valjda da se ne ostane u okvirima jednog uskog stila, to brzo dosadi.
Žurki ima previše u glavi. Lepo je kad se setim vremena svojih velikih nastupa po festivalima i megadiskotekama na Ibici, u nekom fensi klubu u Moskvi i avantura po Bejrutu, mada su mi omiljeniji setovi u manjim klubovima - Club der Visionaire u Berlinu, 20/44 u Beogradu i nekoliko žurki u Mladosti s Majom i Vladom Janjićem.
YC: S kojim kolegama najviše volite da radite?
TT: Vladom Janjićem, Schwabom, Markom Nastićem, Dejanom Milićevićem, Markom Milosavljevićem, Biskotekom i Majom.
YC: Kako biste opisali trentutni beogradski elektronski stil? Mnogi npr. tvrde da je Beograd otišao u deep fazon, bilo da se radi o houseu ili techno muzici.
TT: Pa da, muzika se usporila i sve je postalo deep i nekako lepo, melodično. Ali, to je globalni trend, koji je, hvala bogu, zahvatio i Beograd. Meni to prija i leži. Nikad nisam razumela te agresivne muzike. Onaj najbrži techno i new rave. To je zgodno za besne tinejdžere.
maja
photo: Sonja LekovićMAJA UZELAC
Yellow Cab: Kakve su prednosti i mane kad si žena DJ?
Maja Uzelac: Ima događaja za koji će te neko bukirati da ulepšaš prizor, ako je to prednost. Ali će te svi uvek shvatati manje ozbiljno, posebno ako dođeš u haljini, što ćeš ti svakako učiniti, jer ti ne pada na pamet da se odrekneš haljine zbog ozbiljnosti.
YC: Da li mislite da vas više slušaju ili gledaju?
MU: Uvek ima tih ljudi koji će prvi put doći da gledaju, ali nema ih previše koji će se pojaviti ponovo ako je prošli put bila bez veze žurka. Dakle, većina stalne ekipe je ipak na kraju tu zbog muzike i zbog žurke.
YC: Šta žene kažu za vaš stil DJ-inga?
MU: Ženama je obično bliža izvesna melodičnost koju volim; s druge strane, zakucavanje i energičnost više leže muškarcima. A svi oni koji vole da me slušaju, vole tu dramaturgiju uspona i padova, miks sentimentalnosti i aktivizma, loženja i kuliranja, koji ima neku svoju liniju, ali ta linija ponekad izgleda kao EKG.
YC: Koje žene DJ-eve volite?
MU: Volim Heidi, ona pušta najbolju muziku za skakanje. I Anju Scheider, to je već hladno. Magdu. Dinky. I Adu, to je do pre godinu-dve bila neka moja orijentacija. I normalno, Tijanu pre svega.
YC: Opišite malo ono što vrtite i šta intimno volite da vrtite, kao i koje su najdraže žurke na kojima ste radili/đuskali.
MU: Na mene je Berlin imao odlučujući uticaj. Pre Berlina bila sam još uvek electro - new rave - new disco orijentisana, s nekim techno uplivom... U tom periodu vrtela sam i u Indie-Goes-Tronic ekipi, ali od susreta s Berlinom, to je techno i house (deep house, tech house) only.
Berghain (kultni klub u Berlinu, op. a.) svakako je mesto na kom se slomiš, i tamo bih se uvek vratila. A ključna žurka na kojoj sam igrala satima i satima desila se jedne nedelje ujutro u legendarnom Baru 25 (takođe kultni klub u Berlinu, zatvoren 2010, op. a).
Kad je reč o DJ-ingu, ja dosta volim da radim u disko-baru Mladost. Lepo je i na splavu 20/44. Prošle zime mogli ste redovno da me slušate u DJ baru Bordel i bilo je mnogo one-time akcija koje bi mi teško bilo da nabrojim.
YC: S kojim kolegama najviše volite da radite?
MU: Ja sam često u tandemu s Tijanom T i to je nešto što ima smisla, jer je naša muzika dovoljno različita da ljudima bude uvek zanimljivo, a dovoljno slična da veče ne bude šizofreno. Na kraju večeri obično radimo i B2B. I još, uvek se dobro zabavljamo zajedno, pa to lako prenesemo i na gomilu.
YC: Kako biste opisali trentutni beogradski elektronski stil? Mnogi npr. tvrde da je Beograd otišao u deep fazon, bilo da se radi o houseu ili techno muzici.
MU: Mlađi deo ekipe ovde je u tom dubstep, UK funky, grime, hip-hop fazonu, neka starija ekipa je deep, a uslovno treća, između, bila bi ova house-techno linija.
