Muzika
Razgovarao: Peđa POPOVIĆ
01. 12. 2011
Hladno pivo: Obećavamo znoj, krv iz ušiju i suze radosnice
Posle koncerta u jesen 2008. godine kada je „razneo" Halu sportova, zagrebački punk-rock bend Hladno pivo vraća se 2. decembra na isto mesto i sa istom namerom
Yellow Cab: Koliku dužinu svirke možemo da očekujemo?
HP: Dva i po sata sigurno. To, naravno, ne znači da se držimo satnice kao radnici metraže u tvornici tekstila, već ćemo svirati koliko publika bude tražila. Ako pogledamo poslednji koncert u Hali sportova, mislim da ćemo možda svirati i pet sati, jer je bila tako dobra reakcija. Ono što možemo obećati je preko dva sata znoja, krvi iz ušiju i dobre zabave... i suza radosnica nakon koncerta.
YC: Da li možda očekujete reprizu prvog nastupa u Hali sportova?
HP: Huh! Ono je bilo posebno. Histerično i puno pozitivne energije. To i jeste čest problem kod drugog koncerta, kao i kod drugog albuma - velika očekivanja. Postoje naša očekivanja i očekivanja publike. Zato bih apelovao na publiku da dođe bez očekivanja, kako bi izašla zadovoljna i sretna.
YC: Koje su pesme s novog albuma najbolje prihvaćene na koncertima?
HP: Publika najbolje reaguje na Ezoteriju, Kirbaj i kotlovinu, Svijet glamura... Sviramo gotovo celi svoj album na koncertu. Znamo da je to dosta zahtevno za publiku, jer želi čuti ono što najbolje zna. Ali, trudimo se da ne zadovoljimo publiku skroz. Želimo da joj, kad izađe, bude malo krivo ako nije čula jednu ili dve pesme, ali, sa druge strane, i da čuje jednu ili dve pesme koje smo mi želeli da čuje. Smatramo da je neophodno naći neki kompromis, jer ako stalno ideš publici niz dlaku, opet će joj nešto faliti.
Ramones - Dom sportova Zagreb 1994.
Hala sportova Beograd
Mala dvorana u Zagrebu 2003.
Metelkova, Ljubljana 1997.
HP: Nemamo problem ići u klubove iz kojih smo potekli. Ne mislimo da je to korak unazad niti smatramo da veličina benda ima veze s veličinom prostora u kome svira. Mi smo nastali u klubovima. Kad sviramo u klubu, to je drugo lice Hladnog piva, bez VJ-inga ili DJ-inga. Nije mi teško skakati po bilijarskim stolovima ako nema bine. Volimo tu neposrednost, tu i tamo pokoju dobačenu čašu. Krv, znoj i suze...
YC: Nedavno ste izjavili da danas ljudi nemaju zbog čega da se bune, iako je Hladno pivo jedan od društveno angažovanih bendova u Hrvatskoj.
HP: Taj odgovor se više odnosio na pitanja zašto na novom albumu nema buntovničkih pesama. Naravno da se građani imaju protiv čega buniti, nego je album manje angažiran, jer su ljudi počeli da očekuju da Hladno pivo mora da ima jednu pesmu gde se ruši vlada, drugu gde se podržavaju studenti... Naporno je i neizazovno raditi po takvim očekivanjima. A mi smo svirali i studentima, i tokom građanskih protesta protiv gradnje u Varšavskoj ulici u Zagrebu, tako da smo tu... kad je suvislo - OK.
YC: Da li vas trenutno zaokuplja neki muzički pravac koji nije punk-rock?
HP: To je neki stalni proces. Sve počinje kad kupiš pojačalo, pa se onda igraš efektima koje ranije nisi koristio, pa slušaš neke druge autore... Ne znam kako to ide i zašto neka pesma zvuči tako, ali sve se dogodi kad se nas četvorica nađemo. Ipak, ne vidimo sebe da dva i po sata sviramo jednu vrstu muzike, poput UK Subsa.
STUDIJSKI ALBUMI
Džinovski (1993)
G.A.D. (1995)
Desetka (1997)
Pobjeda (1999)
Šamar (2003)
Knjiga žalbe (2007)
Svijet glamura (2011)
KONCERTNI ALBUMI
Istočno od Gajnica (2000)
DVD
Pun(k)ondom spo(r)tova (2004)
Knjiga postanka (2009)
HP: Oni su čudan primer. Kao bend svesno su uzimali producente da bi prodali što više, ali kad su skapirali da to tako ne ide, vratili su se svirkama. A što se tiče zvuka, Pat cemetery (ljubavne pesmice na-na-na) nema veze s npr. prva tri albuma.
Svaki bend koji dugo postoji bar se malo menjao, a mi se menjamo od početka. Bitno je imati svoj stil, a ne da te prepoznaju po stilu nekog starijeg benda. E, kad nađeš taj stil, onda pokušavaš pobeći od njega. I tako ukrug. Nama je Sale Veruda (KUD Idijоti) još davno rekao da nikad ne kažemo da nam se dopada neki bend, jer će nas večito upoređivati.
YC: Koliko pratite nove bendove?
HP: Od domaćih tu su Mjuzikl i Strings koji sviraju indie pop poput Artic Monkeysa i koji su svirali s nama na turneji. Iz Srbije nam se dopao bend Decokvaritelji iz Niša. Ma, tih punk bendova ima uvek. Stalno dolaze nova imena. Scena postoji i to je dobro, a o bendovima ne bih više da pričamo, jer kad smo bili mladi, najviše smo mrzeli kad bi nam neko davao savete.
YC: Da li je punk prošao?
HP: Ako si prepoznatljiv, onda će te prepoznati. Ima ljudi koji ne slušaju punk, pa vole Hladno pivo. Ja (Mile Kekin) nikad nisam slušao etno, ali volim Zvonka Bogdana. Bitna je dobra muzika. Na primer, Clash su, bez obzira na to šta su sve svirali, ostali punk legende, jer su imali stav. Bitno je to što želiš reći, pa bio to punk ili ne.
