Kolumne
16. 11. 2009
Na leru: Mali princ
Imate puno pametne dice, a jako malo pametni judi (S. J.)
U jutranjem programu vidim dečaka čija je pesma pobedila na konkursu (pročitaće je isped Skupštine), ima devet ili deset godina, voditeljka ga pita šta je osećao, šta mu je prolazilo kroz glavu dok je slagao rime, a on će: „Pa... mislio da li ću dobiti nagradu..." Moj čovek! Pesma je o uzvišenim čuvstvima, ali mi smo bića prakse, tako je, dečače, nikad političar od tebe: oni nikad ne pomisle na vlastitu dobrobit, uvek se žrtvuju za srpstvo, pravoslavlje, svetu zemlju, porodicu evropskih naroda etc.
Premda, nikad se ne zna. Što reče moj poznanik iz Primoštena: „A, imate puno pametne dice, a jako malo pametni judi!"
&
Sud časti: publici sudski pristav deli besplatne mekike a optuženima nesmotria na težinu delikta, zločinačko udruživanje etc. sudsko veće izriče samo uslovne kazne
Nemam smisla za ponos i čast. Držim da se čovek uglavnom nema čime i nema rašta gorditi (ako je nešto lepo i vredno pomena učinio za to može da zahvali povoljnim okolnostima i svojoj prirodi koja mu je u najvećoj meri zadata tj. poklonjena), i kad ugledam reč „čast" u padežu pravo značenje joj redovno promašim.
Po uzoru možda na lekare, sudije i advokate, koji odlučuju o životu i smrti te imaju komore (i tu prisilno svaki put pomislim: mračna komora!), ima i novinarsko udruženje sud časti, ali bi se meni da sam spiker sigurno omaklo kratko „a", kao kad kažete „kuća časti". Sud časti: Palata pravde, gde je okončan slavni proces, ili baraka sudije za prekršaje u Zmaja od Noćaja gde sam kažnjen zbog prebrze vožnje mojim luksuznim autom, okružni sud koji je rehabilitovao slavnu ličnost - čašćava što se krivda-pravda poznala.
Ako bih van konteksta imao da pročitam „jedno zrno časti", čulo bi se opet kratko „a", kao da neko zrno žita, srećno što je julska noć tako lepa, časti, čašćava svakog ko zakorači u Miloradov birt (koga više nema): tek u drugom pokušaju sinulo bi i meni da je reč o jedinici mere za tajanstvenu materiju zvanu čast.
Iako je jezik vazda adekvatan, što će reći da svaka oznaka ima svoje mesto i svrhu, neku reč zamrzim i ne mogu očima da je vidim
U svakom bogovetnom razgovoru čujem da će neko nešto odraditi: „Odradi mi to do srede", „Brate, ono smo ti odradili", ah, što nemam rubriku „Reč nedelje", pa da podrobnije objasnim poreklo te reči, učestale preko svake mere, a koja je posve potisnula glagole „uraditi" i „učiniti"!
Do njezinog prodora i procvata došlo je možda preko engleskog, „do me a favor" kod nas se kaže „odradi mi to", ali ima u „odraditi" nešto što bagateliše, nešto što nipodaštava rad. Odraditi znači uraditi nešto bez radosti, skinuti nešto sa vrata. Znači i radom otplatiti dug: dam na zajam nekome pare da mu ne iseku struju, on nema da mi vrati nego obojica čekamo da mi na utrinama iždžiklja korov pa da ga zajedno raskrčimo, krećemo se znači u okviru onoga što je rečnik propisao, doklen savremeno „odrađivanje" postaje sinonim i za učinjenu uslugu i za sam rad: odradio sam ti to i to, nakratko sam iskoračio iz besposlice koja je moj fabrički mod.
Kad-tad napraviću tipologiju smeha i nomenklaturu kijanja, u dogledno vreme ima da pravim prilično precizan horoskop za svaku klasu ponaosob
Recite mi kako se smejete, reći ću vam kakva ste osoba i čemu se možete nadati u tom i tom periodu. Način smejanja nije genetski zadat, svak je u ranom detinjstvu izabrao samoglasnik kao osovinu vlastitog smeha (stožer moje teorete): ha-ha-ha persone uživaju u smehu i raduju se kad svojim smehom privole još nekoga da se smeje, ho-ho-ho smejač čudi se i gotov je da smeh obuzda ne bi li merodavno kazao šta on o smejuriji odista misli; he-he-he je smeh račundžije, osobe koja se gradi da zna još mnogo više a ne samo to čemu se i ostali smeju; hi-hi-hi je stidljivac koji s pravom u humoru vidi nešto nedostojno, hu-hu-hu je stvorenje snebivljivo, „u" je (to Sound Forge grafički prikazuje) triput tiše od „a", ali i od skoro svih drugih glasova! To be continued, I hope.
Ljuba Živkov
