23. 06. 2010

Filmska sreda

Kritika: Akvarijum/Fish Tank

Rediteljka Andrea Arnold priča priču o devojci bez šanse (sjajna Katie Jarvis), čiji je život kao akvarijum - užasno i potresno ograničen; ali, ako tek tako izvadite ribu iz akvarijuma, ona će uginuti. Za uspešno spasavanje ribe potrebne su ili institucije države ili snažan, bogat i obučen pojedinac

Britanki Andrei Arnold, scenaristkinji i rediteljki Akvarijuma, prikazanog u Kanu, a i na mnogim drugim festivalima gde je bio nominovan za nagrade i nagrađivan, već je pošlo za rukom da dobije Oscara - za kratki film Wasp 2003. I tada, kao i potom, radeći svoj dugometražni prvenac Red Road, a i svoj drugi film Akvarijum, Arnoldova je imala istog direktora fotografije, snimatelja Robbieja Ryana. Njihova saradnja pri gotovo areheološkom otkrivanju forme iz filmske istorije (filmski format 4 : 3 koji je poslednji put korišćen u vreme najboljih filmova Saše Petrovića i Živojina Pavlovića) i kvazinevešti, neoštri i drmusavi poetski naturalizam evropskih filmova šezdesetih, jedan su od potključeva uspeha ovog filma.

Glavni ključ, naravno, drži Arnoldova sama: ona priča priču o devojci bez šanse (sjajna Katie Jarvis), čiji je život kao akvarijum - užasno i potresno ograničen; ali, ako tek tako izvadite ribu iz akvarijuma, ona će uginuti. Za uspešno spasavanje ribe potrebne su ili institucije države ili snažan, bogat i obučen pojedinac. Baš kao u slučaju mršave rage koju glavna junakinja Akvarijuma uzaludno pokušava da spase: sve i da uspe da ukrade konja, kuda bi s njim petnaestogodišnja devojka sa socijalnog dna? Za humaniji život isluženih konja, kao i za otvaranje životnih mogućnosti socijalno i vaspitno zapuštenima, potrebna je organizovana i zainteresovana društvena zajednica, inače je specijalna škola tek drugo ime za veći pakao od već postojećeg.

Milostivija prema svojoj junakinji nego Lukas Moodysson u svom filmu Lilja 4 ever, Arnoldova joj daje kreativnost i komadić optimizma da će je taj dar možda nekada bar malo spasti. Mogućnost je mala, malecna, ali nije isključena, kao i u vezi sa celim istinski tehnološko-estetski pobunjenim filmom Akvarijum, koji i sam izgleda kao nečija tanana šansa za beg: šansa za beg autora i konzumenta kojima, takođe, u kakvim god uslovima živeli, nije ponuđeno sve, ali nešto jeste. To nešto zove se duboko umetničko stremljenje naviše, preko granica šablonizovane filmske industrije, tj. duboka međuljudska komunikacija s kojom je čovek manje sam na svetu.

Vladislava VOJNOVIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari (3)