Filmovi
20. 07. 2010
Kritika: Princ od Persije
Uprkos niskoj oceni, Princ od Persije može se preporučiti nešto mlađim budućim filmofilima, koji su sada bilo na početku bilo na kraju osnovne škole, a da li će bilo kome od njih ovaj film ostati u sećanju posle samo nekoliko godina - to je već drugo pitanje.
Ukoliko se povedete onim savetom da je za neke filmove najbolje isključiti mozak na ulazu u bioskop i uživati u predstavi, Princ od Persije dovoljno je šaren (mada ne i previše originalan), uzbudljiv (stalno se nešto dešava), egzotičan (ali na onaj holivudsko-upeglani način), prožet humorom (pretežno na prvu loptu) i nudi nekoliko solidnih akcionih scena (uz povremeno iritirajući slow motion) i vizuelnih egzibicija kreiranih kompjuterskim efektima (koji se pri kraju otimaju kontroli). Glumci su pak solidno obavili svoj deo posla. Gemma Arterton je tu pre svega da izgleda pa tek onda da glumi (mada se trudi), a Jake Gyllenhaal pokušava da se održi na svom dečačkom šarmu dok skakuće po krovovima. Alfred Molina se, izgleda, dobro zabavljao na snimanju, i to isijava iz uloge koja je, zapravo, bazirana na jednoj od onih već zamornih dosetki gde imamo junaka koji priča i ponaša se u dobroj meri u duhu modernog doba, ali ovde to, za divno čudo, funkcioniše zbog Moline.
Sve je to divno i krasno (u prevodu: gledljivo) i film bi možda dobio i veću ocenu, pošto je ipak reč o uglavnom kompetentno snimljenoj, iako bezumnoj zabavi bez većih pretenzija, samo da je kraj drugačiji. Pošteniji. Odnosno, da se kraj, pa makar bio i potpuni happy end, prirodno nastavlja na svu tu avanturu, jurnjavu, borbe, obrte i žrtvovanja. Umesto toga: puj pike ne važi sve ovo što ste gledali! Pritisak na dugme za restart. Sleganje ramenima. Odjavna špica.
Miloš Cvetković
