08. 09. 2010

Grozan ja

Ovaj Univerzalov film je po svojoj tehničko-tehnološkoj strani dosegao Pixarov kvalitet animacije, a ne čudi ni što je priča savršeno prilagođena tehnici i tehnika priči: kako je čitava stvar realistična, a opet je u njoj moguće psa (ili nešto kao psa) tresnuti o zid, a da on u sledećem kadru opet veselo trči kao u najtradicionalnijim crtanim filmovima.

Animirani igrani film za decu Grozan ja režirali su Pierre Coffin i Chris Renaud, a scenario su napisali Ken Daurio i Sergio Pablos, po priči Cinca Paula. Svi ovi ljudi imaju filmske karijere, ali je svima najbliža animacija. Zato ne čudi što je ovaj Univerzalov film po svojoj tehničko-tehnološkoj strani dosegao Pixarov kvalitet animacije, a ne čudi ni što je priča savršeno prilagođena tehnici i tehnika priči: kako je čitava stvar realistična, a opet je u njoj moguće psa (ili nešto kao psa) tresnuti o zid, a da on u sledećem kadru opet veselo trči kao u najtradicionalnijim crtanim filmovima.

Groznog mene (nije lako ovaj naslov promeniti po padežima!) otvara sekvenca u kojoj grupa američkih turista (uz zvuke Sweet home Alabama) u poseti piramidama otkriva da su one ukradene. Turisti - normalni, fini, građanski orijentisani ljudi, prikazani su prilično grozomorno; za razliku od njih, glavni negativac pojavljuje se (uz pesmu Girl from Ipanema) kao krajnje simpatičan tip, simpatično dizajniran, simpatičnog ponašanja, pun saosećanja prema detetu kojem je iz korneta ispao sladoled, te ga teši tako što mu od balona pravi kučence i - paf - taj isti simpatični čika bode balon iglom i ostavlja za sobom konsternirano dete!

Ime mu je Gru (glas Stevea Carella) i, vidimo, gori je od zlikovca iz Hitchcockovog Nepoznatog iz Nort Ekspresa, koji detetu samo probuši balon, ali ga ne zamajava pre toga. Gru govori kao zli Evropljanin, mešavinom ruskog i nemačkog akcenta, a grozan je iz jasnih psihoanalitičkih razloga, jer mu majka (glas Julie Andrews) nikad nije pružila podršku, a što vidimo u flashbackovima lucidnim po principu onih viđenih u filmu Meri i Maks Adama Elliota.

Gru je veoma ambiciozan zlikovac koji želi da bude najveći zlikovac na planeti. On je vrsta uspešnog političara-kapitaliste koji sve svoje male bezlične podanike-radnike zna po imenu i zna kako da njima manipuliše, ima u svojoj vlasti i naučnika i, uopšte, zna kako se osvaja vlast. Iznerviran činjenicom da je drugi zlikovac ukrao piramide, Gru odlučuje da ukrade ni manje ni više nego Mesec, i to tako što će ga prvo smanjiti. Kao i većina velikih i uspešnih političara-kapitalista, Gru odlučuje da u svoj plan uključi kvazihumanitarni rad, tj. tri devojčice iz sirotišta koje će usvojiti, a zatim instrumentalizovati.

Međutim, autori filma dobro su upoznati s psihologijom i znaju koliko gledaocu znači prvi utisak o junaku, a rekli smo, negativac nam na početku izgleda veoma, veoma pozitivno. Šta će dalje biti i kako će se film završiti - pogledajte obavezno sami, a ne morate obavezno gledati i 3D verziju: neki vole 3D, neki smatraju da je 2D verzija čak i bolja, a ja sam lično sasvim ravnodušna prema tome. Naime, posle 10 minuta filma, svakog gledaoca zanima samo šta će dalje biti ili se smeje gegovima, a koliko je tu dimenzija - svi zaboravimo, verujte mi na reč.

Vladislava VOJNOVIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari