Filmovi
09. 02. 2011
Čista petica
Film meseca: Tilva Roš
Ovaj svež, uzbudljiv, duhovit i rafinirano melanholičan film predstavlja u kontekstu domaće kinematografije verovatno najtemeljnije bavljenje periodom odrastanja i ulaska mladih u svet odraslih
sasa
Univerzalan, uzbudljiv, melanholičan - odličan: Tilva RošRežija: Nikola Ležaić
Produkcija: Kiselo dete
Dugo očekivani prvenac Nikole Ležaića Tilva Roš stiže pred domaću publiku ovenčan brojnim međunarodnim nagradama i kritičkim hvalospevima. Ovaj svež, uzbudljiv, duhovit i rafinirano melanholičan film predstavlja u kontekstu domaće kinematografije verovatno najtemeljnije bavljenje periodom odrastanja i ulaska mladih u svet odraslih. Beskompromisan, a opet fino iznijansiran, na tragu indie poetike jednog Van Santa koja se iznenađujuće dobro uklapa u domaće okruženje, Tilva Roš potvrđuje dolazak nove autorske generacije i svakako predstavlja važan datum domaće kinematografije.
Bor, leto. Pusti rudarski kopovi, štrajkovi rudara bez posla. Toda i Stefan provode poslednji period svog tinejdžerskog doba u snimanju jackass klipova u kojima se samopovređuju na razne, vrlo maštovite načine. U tom jedinstvenom životnom međuvremenu odvija se još jedna drama koju izaziva dolazak Dunje, devojke koja živi u Francuskoj, ali leta provodi u Boru. Prijateljstvo se dovodi u pitanje, javljaju se ljubomora, osećaj izneverenosti, bes. Kraj leta jeste i kraj čitavog jednog perioda u njihovim životima, svakom je budućnost već više ili manje determinisana.
Bor je u filmu prikazan vrlo konkretno, u jasnim potezima, ali se opet izdiže u paradigmu univerzalne provincije koja može da bude bilo gde, u istočnoj Srbiji ili američkom Mejnu. Izbori koji se nude mladim ljudima grubo su svedeni i u vrlo maloj meri zavise od njih. Besmisleno samopovređivanje tek je artikulacija neprihvatanja, zapravo, jedina odbrana od tog sveta obaveza koji baca sve dublju senku na njihove živote. Ali, sva ta tačna i duboko proživljena analiza društvene uslovljenosti tek je podloga na kojoj se odigrava prava drama, drama prvih emocionalnih brodoloma i formiranja životnih ciljeva. Ta drama blago tinja sve vreme, da bi se rasplamsala u poslednjih pola sata filma snagom dokumentarnog, istinitog; pa opet, rafiniranost i delikatnost izvođenja jedna su od stvari koje najviše plene u filmu i u kontekstu domaćeg filma gotovo su neviđene. Čak i u scenama koje imaju snagu dokumentarnog, sve je u podtekstu, u pogledima, diskretnim režijskim sugestijama. Neka nežna melanholija boji sve. Lep, važan film kakav odavno nismo imali u domaćoj kinematografiji.
Boban JEVTIĆ
