23. 03. 2011

Film meseca: Ulaz u prazninu/Enter the void

Posle mučnog filma Irreversible, kojim je podelio kako publiku tako i kritiku, čini se da je reditelj Gaspar Noé konačno ovladao i merom i talentom. Da ne bude zabune, Ulaz u prazninu i dalje je sirov, eksplicitan film i sumira sve ono od čega Holivud panično beži, ali bar ga mogu pogledati i ljudi osetljivog stomaka

sdsds

Noé hrabro i virtuozno ekranizuje scenario koji potpisuje s Lucile Hadžihalilović. Lice njihovog glavnog junaka, narkomana i dilera Oscara (Nathaniel Brown), prikazuje se tek u nekoliko navrata, dok s drugovima Alexom (Cyril Roy) i Victorom (Olly Alexander) deli strast ka opijatima i neguje gotovo incestan odnos sa sestrom Lindom (Paz de la Huerta), striptizetom. Oni su i glavna okosnica filma koji tokom dugog, dvoipočasovnog trajanja ne želi da otkrije da li gledamo prikaz Oscarove narkomanske halucinacije ili realnost.

Iako Noé pametno piše svaki dijalog i stvara odlične odnose među akterima, mora se priznati da njegov portret društvenih marginalaca, snimljen mahom iz gornjeg rakursa, nije po svačijoj meri. Ulazu u prazninu ne može se osporiti scenarističko-rediteljska vrednost i inventivnost, ali u pitanju je film tokom kojeg često možete pogledati van bioskopskog platna a da ništa ne propustite. Previše minuta potrošeno je na panorame Tokija, glavne filmske lokacije, i na ponavljanje već viđenog, tako da problematičan ritam preti da poništi sve ono što je Noé kao reditelj hteo da postigne ovim filmom.

sas

Srećom, takav pristup dobija opravdanje tek ako/kada gledalac dočeka finale filma. Oscarova sudbina u potpunosti je razotkrivena, a s njom i dilema da li je Ulaz u prazninu prikaz šizoidnog sna ili iste takve jave. Negde na toj psihološkoj ivici tavori filozofska suština: može li se život opisati kao najveći i najlepši „trip" ili je tek mučna, velika praznina?

Na ovo pitanje reditelj ne odgovara, a i zašto bi? Svaki kadar Ulaza u prazninu perfekcionistički je rezao poruku koja se mora individualno rekonstruisati. Upravo ta osobina stavlja ovaj film na listu sjajnih kinematografskih naslova, iako se Noé razvučenom, iščašenom lucidnošću obraća malobrojnoj, prvenstveno umetnički potkovanoj publici.

Ljubisav PANIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari