Filmovi
01. 06. 2011
Kritika: Mamurluk u Bangkoku
Ovladavši spajanjem pačvoraka u fluidnu celinu, stvorio je osnovu za dobar road movie, što Mamurluk u Bangkoku i jeste. Film drži pažnju uprkos tome što znamo i njegov početak i sredinu i kraj, a zaista je malo reditelja koji su uspeli da postignu dobitnu kombinaciju s takvom premisom.
Nastavci su uvek problematični. Ono što publika želi zapravo je prvi, originalni film i ništa više od toga. Uzmite samo katastrofalne reakcije na poslednji deo Indiane Jonesa. Filmu je, na primer, posebno zamerena scena s majmunima koji se njišu na lijanama pored Shiae LeBeoufa, što je okarakterisano kao infantilno i u potpunosti suvišno. Ali, nije li jednako infantilno i suvišno to što prvi deo Indiane ima majmuna u povećoj ulozi negativca, koji otkriva korpu sa skrivenom Karen Allen? Ovakvih primera je mnogo. Lucasovi novi delovi Ratova zvezda slično su prošli. Jedna od stvari koju ljubitelji stare trilogije mrze jeste očajna gluma Haydena Christensena. Kao da je Mark Hamill bio išta bolji!
Sada shvatate s kakvim se izazovom suočavao reditelj Tod Phillips snimajući nastavak Mamurluka u Vegasu, komedije koja je postala planetarni hit 2009. godine. Phillips, međutim, kao da deli moje mišljenje o publici i nastavcima.
Doug (Justin Bartha), Alan (Zach Galifianakis) i Phil (Bradley Cooper) ovog puta proslavljaju momačko veče Stua (Ed Helms), koga se sećamo kao smotanog zubara iz prvog dela. Jedna zdravica na plaži, pametno povlačenje Douga i nesrećan ostanak Teddyja (Mason Lee), brata Stuove verenice, dovodi do spleta okolnosti iz Vegasa: voljena trojka budi se na nepoznatom mestu i pogođena amnezijom ne može da se seti kako se Teddy izgubio. Stuovo venčanje se bliži, a vrtoglava potraga za Teddyjem tek počinje.
Phillips, dakle, s koscenaristima Craigom Manzinom i Scotom Armstrongom, na idejno-tematskom planu nastavka Mamurluka u Vegasu ne nudi ama baš ništa novo. I ne mora. Mamurluk u Bangkoku igra na sigurno: ponavljajući stari recept, gotovo u copy/paste maniru, ovaj deo može se posmatrati čak i kao rimejk prvog. A ako time film nije postao bolji, onda svakako nije ništa manje duhovit i genijalan od prethodnika.
Neviđene epizode sada su već zaštitni znak franšize i dokle god se smenjuju jedna za drugom, sve je u redu. Interesantno je da ovakav recept primenjuju mnogi reditelji koji su se više puta pozabavili komedijom (Keenen Ivory Wayans, na primer), ali konstantno snimaju katastrofu za katastrofom. U odnosu na njih, Phillips je majstor svog zanata. Ovladavši spajanjem pačvoraka u fluidnu celinu, stvorio je osnovu za dobar road movie, što Mamurluk u Bangkoku i jeste. Film drži pažnju uprkos tome što znamo i njegov početak i sredinu i kraj, a zaista je malo reditelja koji su uspeli da postignu dobitnu kombinaciju s takvom premisom.
Bangkok, pride, ima mnogo bolje scene s majmunom od onih u Indiani Jonesu, doveo je glumce do pristojne interpretacije likova za razliku od Ratova zvezda i osmislio je sjajnu avanturu, čiji moderni akteri nemaju ni herojsko srce, ni razumne glave. Baš zbog toga se toliko i vole, jer komedija samo na takvima i uspeva. Konačno, dobili smo drugi deo koji liči na svog prethodnika, možda i previše, ali ko mari? Mamurluk u Bangkoku jeste omaž onom u Vegasu, ali nudi salve smeha. Već viđen zaplet oprošten je i prvom delu, pa zašto ne bi bio i ovom?
