Filmovi
14. 09. 2011
Film meseca
Kritika: Nužno ubistvo (ocena 5)
Skolimowski je čitavog života snimao filmove po svom ukusu, bez kompromisa, tako da ni Nužno ubistvo nije izuzetak. Snažni autorski pečat od prvog do poslednjeg kadra prožima ovu minimalističku priču koja je gotovo u potpunosti lišena dijaloga
Piše: Đorđe BAJIĆ
Skolimowski je čitavog života snimao filmove po svom ukusu, bez kompromisa, tako da ni Nužno ubistvo nije izuzetak. Snažni autorski pečat od prvog do poslednjeg kadra prožima ovu minimalističku priču koja je gotovo u potpunosti lišena dijaloga. Film počinje u avganistanskoj pustinji, da bi se radnja ubrzo prebacila u ledom okovane evropske planine. Glavni lik je američki zarobljenik, musliman (možda i taliban?) s Bliskog istoka, koji koristi saobraćajnu nesreću da iz prevrnutog vojnog transportera pobegne u negostoljubive vrleti nepoznate zemlje. Izbezumljen, daleko od poznatog okruženja, on je prinuđen da ubija kako bi preživeo.
Begunac koji u šumi tamnici postepeno gubi razum i srlja iz jednog zločina u drugi jeste postavka iskorišćena i u romanu Lelejska gora, dobro poznatom domaćim čitaocima. Ali, dok Mihailo Lalić ne propušta priliku da nas detaljno upozna sa svojim Ladom Tajevićem, o glavnom junaku Nužnog ubistva ne saznajemo gotovo ništa. Kratke scene snova otkrivaju fragmente nekadašnjeg života, ali one su više u funkciji stvaranja kontrasta u odnosu na trenutnu situaciju nego pokušaj objašnjenja lika. Ko je begunac? Da li je u pitanju ekstremista ili samo žrtva nesrećnih okolnosti? Tu se rađa osnova za asocijaciju na Bezimenog iz Leonove Dolarske trilogije, a odsustvo odgovora samo doprinosi intrigantnosti filma i podiže uloge.
Izbegavši zamku eksplicitnog političkog komentara, Skolimowski zamagljuje okolnosti kako bi progovorio o tome šta je čovek sve spreman da uradi kako bi preživeo. Lišen slobode, zatim ponižen i mučen od strane američkih vojnika, begunac postepeno gubi suštinske odlike ljudskog bića. On postaje uplašena životinja koja se iz petnih žila bori za vlastiti život. Beži da bi živeo, a ubija da bi opstao. Vincent Gallo briljira u glavnoj ulozi. Bez obzira na to što u filmu ne izgovara nijednu reč, ili možda baš zbog toga, američki umetnik ispoljava ubedljivost i ekspresivnost koja se retko sreće u savremenom filmu.
Vizuelnoj upečatljvosti i dinamici doprinose subjektivni kadrovi begunca i impresivni snimci iz vazduha. Kako film odmiče, sve je primetniji upliv nadrealnog, što se podudara s trenutkom kada begunac počinje da gubi razum. Skolimowski više slika nego što režira - usamljena figura i pejzaž postepeno se sjedinjuju u belini koja postepeno briše sve konture i oblike. Bez obzira na kratkotrajnu utehu pri kraju (oličenu u liku gluvoneme žene koju tumači Emmanuelle Segnier, supruga i muza Romana Polanskog), Nužno ubistvo u svojoj završnici donosi još jedno bolno podsećanje na naša posrnuća, nesavršenosti i ograničenja.
