Filmovi
12. 10. 2011
Kritika: Ta luda ljubav (ocena 5)
Priču o dometima filma Ta luda ljubav moguće je početi i osvrtom na varljivo ali ipak potvrđeno postojanje pravde
I Love You, Phillip Morris ipak je bilo dovoljno pokriće da se Glennu Ficarri i Johnu Requi pruži nova šansa, i to u nešto višoj ligi. Pravda je tako delimično zadovoljena, a producentska vera pokazala se osnovanom, jer je Ta luda ljubav zaista odličan film. Dok su se u Zlom Deda Mrazu (za koji su pisali scenario) i Phillipu Morrisu zaneseno a vešto poigravali kanonima R-filma, Ficarra i Requa u Toj ludoj ljubavi okušavaju svoje umeće na filmu koji po svim važnim aspektima pripada glavnotokovskoj sorti. I potpuno uspevaju u svom naumu. Ta luda ljubav jeste efektna dramedija u kojoj upečatljivost drame brojnih junaka koji traže ljubav oslanjajući se na fatum i improvizaciju ni na tren ne stupa u koliziju s neporecivom duhovitošću tradicionalističke komedije naravi.
Osim toga, ovaj film (koji Ficarra i Requa nisu pisali) konačno predstavlja pun pogodak na temu amerikanizacije mustre bitanskog rom-coma koju godinama doteruje neumorni Richard Curtis (Ja u ljubav verujem, U stvari ljubav). Otuda je i u Toj ludoj ljubavi prilično izraubovan motiv ljubavne vrteške i krajnje umreženosti svih ključnih aktera ove priče; srećom, u ovom konkretnom slučaju to nije tek dimna zavesa da se prikrije nesposobnost autora da se osmisli i izgura celovečernji film, već je, naprosto, reč o uspelom pokušaju da se prikaže punoća i neprolazno osobena dinamika koja čini srž i tajnu svakog iole smislenog i trajnijeg emotivnog odnosa.
Sve to garnirano je odličnom i znalački orkestriranom glumom, te s nekoliko nesumnjivo uspešnih komičnih epizoda, postojanim tonom i pravim dramskim krešendom u finišu filma u krajnjem zbiru čini da Ta luda ljubav bude i dragocen doprinos ozbiljno bizarnom i uniformisanom bioskopskom repertoaru, ali i divan film koji daje povoda za dugi nezaborav i skore reprize.
