23. 11. 2011

Kritika: Služavke/ The Help (ocena 3)

Služavke možda nisu najbolji film o rasizmu u Americi, ali je to svakako jedno od reprezentativnijih holivudskih ostvarenja ove godine (za sada), i svakako jedno od najvećih iznenađenja kada je u pitanju zarada.

S budžetom od dvadeset pet miliona dolara, inkasirao je sto šezdeset miliona za svega dva meseca prikazivanja. Radnja je smeštena u šezdesete godine prošlog veka u Džekson (Misisipi), a film govori o položaju posluge u tadašnjem vrlo konzervativnom i rasističkom američkom društvu. Osim lošeg definisanja žanra filma, pri čemu je stvorio konfuziju da li je u pitanju drama, komedija ili pak melodrama, reditelj i scenarista Tate Taylor vrlo je polarizovano predstavio glavne likove. Ili su isključivo negativci bez zrna samokritičnosti i savesti, kao lik Hilly, koji više nego zadovoljavajuće tumači Bryce Dallas Howard, ili su pak nestvarno pozitivni i naivni, kao lik Aibileen, koji tumači Viola Davis, pre nekoliko godina nominovana za Oscara za sporednu ulogu u filmu Doubt (Sumnja).

Ako se uzme u obzir da je glavni adut filma gluma, za veći deo pozitivnih kritika može se zahvaliti Octaviji Spencer, koja tumači Minny, jednu od dveju služavki koje su, pored Skeeter (Emma Stone), glavni likovi u filmu. Efekat koji je postigla njena uloga može se uporediti sa onim koji je izazvala Monique tumačenjem zle majke u filmu Precious pre dve godine, kada je naprosto zasenila ostatak glumačke postave. Tu se završava poređenje s pomenutim filmom, koji se rasizmom bavio na mnogo ozbiljnijem nivou. Na krajnje stereotipan i tipično holivudski način, upotrebom likova kao što su izneverena kućepaziteljka koja umire od starosti i tuge pošto biva otpuštena, i služavka koja krade prsten ne bi li sinu platila školarinu, publika iz scene u scenu pomalo prisilno saoseća s likovima koje su zlostavljali njihovi poslodavci, a među kojima, nekim čudom, nema negativaca.

Bez namere da iko opravda rasizam o kome je reč (pošto u velikoj meri i danas postoji), ili dovede u pitanje verodostojnost prikaza, sama dramaturška struktura filma previše je sladunjava i slabašna, ako se uzme u obzir ozbiljnost teme koja se obrađuje. Međutim, sve i da se filmu progleda kroz prste kada je u pitanju kliširano predstavljanje određenih likova, slojeva društva i situacija, niko ne može da ospori da je Emma Stone potpuno pogrešan izbor za protagonistu, jer koliko je prijatno iznenadila svojom glumom u filmu Easy A, toliko je razočarala u ulozi Skeeter, anonimne autorke knjige The Help kojom skandalizuje ceo grad, pa i državu, a koju je napisala na osnovu iskaza svih služavki u gradu. No, ima i elemenata koji film ipak odvajaju od prosečnosti, kao, na primer, krajnje verodostojan scenografsko-kostimografski prikaz šezdesetih, dobar odabir muzičkih numera i ponajviše sporedna, ali vrlo zapažena uloga Sissy Spacek, koja, naprosto, ni u jednom filmu u poslednjih 40 godina nije razočarala.

Činjenica je da film ipak treba pogledati, ako ni zbog čega drugog, onda zbog dobrog humora (čuvena scena s pitom), nekoliko dobro odigranih uloga, vizuelno bogatog prikaza enterijera domova glavnih junakinja, ali i izvesne emotivne katarze koja se uprkos svemu ne može poreći. Takođe, činjenica je da se film Služavke izdvojio u sezoni prosečnih do loših ostvarenja. Na kraju, nije sporno da će proći zapaženo u predstojećoj sezoni nagrada, ali da li je objektivno zaslužio toliku pažnju, vrlo je diskutabilno.

Viktor VILOTIJEVIĆ

 

 

Oceni ovaj članak

Komentari