Filmovi
30. 11. 2011
Kritika: Ne znam kako joj polazi za rukom (ocena 2)
Potpuni fijasko koji je film Ne znam kako joj polazi za rukom doživeo na američkim blagajnama pokazao je samo ono što se već poduže nagađalo - publika, naprosto, nije zainteresovana da gleda Saru Jessicu Parker u nečemu što nije derivat Seksa i grada
Nije pomogla ni očigledna McGrathova ambicioznost u pristupu. On se ovde svojski upinjao da učini polaznu osnovu neobičnom, te je podosta intervencija unutar kadra i na slici, igrani delovi prožeti su kvazidokumentarističkim iskazima sporednih likova direktno u kameru, a upadljiva je i sveopšta vizuelna uglađenost izraza. Takođe, nije pomoglo ni prisustvo mnogih poštovanih glumaca (Pierce Brosnan, Greg Kinnear, Kelsey Grammer), strateški raspoređenih da pokrivaju vodeću glumicu, davnih dana ogrezlu u ponavljačku šmiru. Osim Sare Jessice Parker i suštinski veoma nedopadljivog lika koji tumači, problem predstavljaju manjak sadržaja i neiskrenost drame s kojom se junakinja rve, baš kao i krajnje diskutabilna ideološka potka čitave priče.
Naime, glavna junakinja je uspešna poslovna žena, majka maloletne dece i posvećena supruga, žena bez straha i mane, a u stalnom stanju haosa, kojoj se svi dive jer umešno žonglira s toliko obaveza. Naravno, sve ove uloge i identiteti predstavljaju teret s kojim se nose i žene iz naše stvarnosne dimenzije, ne očekujući pri tom najsjajnije odličje poput nosećeg lika ovog filma. Tu dolazimo do filma kao pukog odraza narcisoidne civilizacije, ojačanog brzopletom didaktičnošću, a krajnji rezultat je neubedljiva drama i neduhovita komedija o liku koji nije ni najmanje intrigantan.
Zoran JANKOVIĆ
