Filmovi
07. 12. 2011
Kritika: Besmrtnici (ocena 3)
Nije retkost da u se u bioskopskoj ponudi pojavi film čiji stil ujedno predstavlja njegovu suštinu. Takođe, nije retkost da se to ne krije. Još od prvog postera, Besmrtnici su okićeni frazom „od producenata filma 300", čime se jasno stavlja do znanja o kakvom je naslovu reč
Imajući to u vidu, bilo kakva negativna kritika, usmerena na isticanje loših dijaloga i neinventivnog zapleta, pre bi dokazala nedostatak znanja o savremenoj kinematografiji, nego što bi imala bilo kakvu smislenu ulogu.
Zamerati filmu na nečemu što autorska ekipa nikada nije ni želela da postigne - zaista je suludo. Drugim rečima, ako planirate da pogledate Besmrtnike, a očekujete grčku tragediju koju ćete pamtiti po temi ili ideji, pre bi se moglo reći da nešto s vama nije u redu nego s filmom. Da li je to dobro ili loše, druga je priča.
Besmrtnici nam, dakle, stižu od producenata Marca Cantona, Ryana Kavanugha i Giannia Nunnarija i, očekivano, mane scenarija Charleyja i Vlasa Parlapanidesa, bez punokrvnih, životnih likova, nadoknađuju se odsecanjem udova u scenama bitke. Mimo toga, film nudi zavidne koreografske predstave, solidne specijalne efekte i, naravno, atraktivne glumce i glumice, a producenti, koliko god da su uporni u isticanju svog imena, zahvalnost za uspeh Besmrtnika duguju isključivo jednom čoveku - reditelju Tarsemu Singhu.
Tarsem je godinama pekao zanat snimajući reklame i iza sebe ima samo dva filma (The Cell, The Fall), ali to mu nije smetalo da razvije jedinstven stil, po originalnosti i specifičnosti uporediv sa vrednošću imaginacija Terryja Gilliama ili Tima Burtona, na primer. Tarsemovi unikatni ogoljeni kadrovi, sjajni kostimi i hirurški precizna fotografija napravili su i od Besmrtnika film vredan gledanja.
Iako reditelj ističe da je inspiraciju pronašao u renesansnim slikama, napori siromašnog Tezeja (Henry Cavill) da se osveti monstruoznom kralju Hiperionu (Mickey Rourke) za ubistvo majke i pri tom povrati moćni Epirov luk, pre su prikazani u maniru crkvenih fresaka. Nažalost, iza takvih boja i psihodelične scenografije krije se priča koja je, očekivano, jedan veliki bućkuriš, prepun rupa u zapletu i suvišnih scena, ali, kao što je spomenuto, ovde nikada nije ni bilo pretenzije na nešto više.
Sastavljeni od ekranizovanih mitoloških pačvorka, Besmrtnici su ispolirani načelima stripa da bi zabavili i dobili kakav-takav smisao na kraju. Uz uigranog Rourka i solidnog Cavilla, osveta kao glavna okosnica scenarija blista tek u završnom sukobu - tamo gde, zapravo, i treba da bude najjača i gde većina drugih filmova posustane. Ipak, veliko finale nagrada je isključivo za potkovanu publiku s odnegovanim afinitetima prema bajkovitom eksperimentalnom poigravanju s lepotom, brutalnošću i maštom prepletenom sa zakonitostima grindhousea. Zbog toga, samo će Tarsem ovde ostati besmrtan, dok film, koliko god da predstavlja žanrovsko vizuelno osveženje i zabavu, neće naići na topao prijem, sve dok publika ne nauči da ga gleda i iz nekonvencionalnog ugla.
