03. 03. 2010

Filmska sreda/kritika: Devet

Oni koji su film 8 1/2 odgledali nekoliko puta, kao i oni koji znaju samo o čemu se radi, imaće veliki problem na samom početku novog Marshallovog mjuzikla, a to nisu brojevi. Za koga je, zapravo, snimljen ovaj film? U pitanju je adaptacija brodvejskog mjuzikla iz 1982; i ako niste imali priliku da ga pogledate, svakako ćete imati utisak da gledate rimejk Fellinijevog gorepomenutog filma, jer se Devet upravo bazira na pozajmljivanju, ne elemenata već celih scena i segmenata priče.

Film je, za mjuzikle visoke produkcije kakav je ovaj, ispunjen mnoštvom dobrih numera, koje su, doduše, kao i u prethodnom, Čikagu, sve do jedne uzete iz samog mjuzikla, sa izuzetkom numere Finale Mauryja Yestina, što ponovo stvara tu fellinijevsku atmosferu i gledaocima jasno daje do znanja da se Marshall ovog puta orijentisao na Evropu.

Priča sama po sebi jeste na neki način Marshallova reciklaža aspekata Fellinijevog života, počevši od njegove rasejanosti kada su u pitanju rokovi za scenarija, preko indiferentnosti prema budžetu, do veoma izraženog apetita za ženama, pa i krivice što je varao svoju ženu i doveo svoje producente do bankrota.

Koliko je 8 1/2 odličan, ako ne i najbolji film u svom žanru, Devet, i pored toga što je verodostojan svim svojim načelima, jednostavno ne uspeva da prenese emociju gledaocima. Kao i u Fellinijevom remek-delu, ponovljena je haremska scena s gomilom starleta. Po mišljenju mnogih, to je i najupečatljiviji momenat u filmu 8 1/2. Međutim, ovde, i pored Nicole Kidman, Judi Dench, Marion Cotillard, Penélope Cruz, Sophije Loren, Stacy Ferguson i Kate Hudson, ne osećate niti hemiju među karakterima niti kompaktnost glumačke postave, što, izdvajajući pojedince poput Cotillardove, upravo čini da ove dame na velikom ekranu ipak ne funkcionišu dobro. Motiv krivice je, tendenciozno ili ne, potpuno iščezao.

Kada je već reč o ulogama, dvoje glumaca zalutalih u ovaj film svakako su Daniel Day-Lewis, inače sjajan u svakom ostvarenju, i Nicole Kidman, čiji trud u iskazivanju sopstvenog talenta godinama slabi. Da se pak Marshall držao prvobitnog izbora za ulogu Guida (Javier Bardem), film bi, vrlo verovatno, dobio sasvim drugačiju notu. Pri izvođenju ove uloge nedostajalo je strastvenosti i određene doze nemarnosti, koju lik Guida nosi sam po sebi. Day-Lewis je, evidentno, ulogu previše ozbiljno shvatio, pa ju je potpuno sterilisao i onemogućio je da doprinese ovom mjuziklu.

Na kraju dolazimo do zaključka da je ovo film koji je, zapravo, posvećen zvezdama. Samo ako pogledate filmski plakat ili pak trejler, sve vrvi od poznatih imena, Oscarom nagrađenih starleta, glamuroznih kostima i moderno producirane muzike. Sa budžetom od osamdeset miliona kojim su raspolagali, ovaj film se vrlo lako može smatrati protraćenim u smislu umetničke relevantnosti. Kao film za zabavu zadovoljiće publiku, iako će čak i najnezainteresovaniji uvideti koliko su scene međusobno dramaturški loše povezane. Film je, pored svega, nominovan za četiri Oscara, od kojih je najbitnija nominacija za sporednu žensku ulogu, odskora holivudsku miljenicu Penélope Cruz.

Viktor VILOTIJEVIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari