07. 04. 2010

Filmska sreda/Kritika: Alisa u zemlji čuda 3D

Krajem osamdesetih reditelj, profesor i pisac Živojin Pavlović u svom Flogistonu i Dnevnicima, a i uživo svojim studentima, govorio je o razlikama između tzv. kristalnih i tzv. amorfnih civilizacija, uključujući u to sve njihove aspekte, od uređenja države, preko filozofije i u umetnosti otelotvorene etike i estetike

Krajem osamdesetih reditelj, profesor i pisac Živojin Pavlović u svom Flogistonu i Dnevnicima, a i uživo svojim studentima, govorio je o razlikama između tzv. kristalnih i tzv. amorfnih civilizacija, uključujući u to sve njihove aspekte, od uređenja države, preko filozofije i u umetnosti otelotvorene etike i estetike. Prema ovoj podeli, uslovno rečeno u amorfiju je spadala priroda, a u kristal kultura. Žanrovsko pripovedanje, s obzirom na šablonizovanost i red, smatrao je Pavlović delom kristala, a ono drugo, kako god se zvalo, spadalo je u amorfnost kojoj je Živojin Pavlović davao apsolutni primat.

O Alisi u zemlji čuda nikad nismo razgovarali, ali prema Pavlovićevim postulatima, rekla bih da je reč o delu koje je oživelo kamen razbijajući ga: gomile aluzija Lewisa Carrolla na njegovo kristalno vreme, negove prijatelje i neprijatelje i na sistem školstva tadašnje Engleske, sve to, kao da je do Pavlovićeve amorfnosti došlo s druge strane, baš iz civilizacijskog reda i logike koji su sistematično rastotrkani i pretočeni u književnost besmislice i fantastike. Ta i takva knjiga Alisa u zemlji čuda ima vrlo malo indiferentnih čitalaca: naprosto, ljudi je ili vole ili ne vole. Što se tiče najnovijeg pretakanja Alise u film, reklo bi se da je došlo do čudnovatog spoja autora različito opredeljenih prema literarnom predlošku. Naime, reditelj Tim Burton (Svini Tod, Mrtvačeva nevesta, Velika riba) liči na nekog ko bi mogao biti veliki Carrollov fan.

S druge strane, scenaristkinja Linda Woolverton (Mulan, Kralj lavova, Lepotica i zver), barem gledajući njene uređene filmove sa uzročno-posledičnim redosledom radnje i više nego razjašnjenom motivacijom delatnih i odgovornih glavnih junaka, kanda, nije baš slika i prilika velikog alisofila. I šta je drugo Woolvertonova mogla da uradi kad već nije odbila rad na Alisi, nego da je "umije i počešlja", tj. da je napiše iz početka i da joj da motivaciju i razrešenje klasične holivudske dramaturgije. Takva stvar, pa još u tehnici za sada vašarske zabave 3D, pa na restlovima scenografije Roberta Stromberga koji su mu pretekli iz Avatara, ne može ništa drugo nego da iznervira ljubitelje Alise. A opet, nema tu bog-zna-šta ni za neljubtelje Alise, s obzirom da se predložak i te kako providi kroz nove slojeve naracije, a i da se Burton potrudio da ne ode daleko od samog sebe kao stanovitog ludog Šeširdžije. Dakle, najbolje će u vezi sa ovim filmom proći oni koji nemaju pojma o Alisi i nemaju drugih očekivanja osim da ih naočare, kokice, Mia Wasikowska, Johnny Depp i sjajna Helena Bonham Carter prošetaju kroz neznano zašto izobličeni svet koji, ipak, sasvim pristojno zabavlja.

Vladislava VOJNOVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari