YellowCab

Kritika: Praško groblje - Umberto Eco (ocena 5)

Umberto Eco, neosporni književni genije i pojava od autoriteta, posle niza manje-više uspelih dela obeleženih suštinski jalovim artizmom, vratio se pripovedanju u strožem smislu pojma. Praško groblje je Eco u punom naponu kreativnih snaga i očito željan pripovedanja u skladu sa opšte uvreženim doživljajem naracije

detaljnije

Kritika: Nakot - Goran Skrobonja (ocena 4)

Nakot je, pre svega, horor roman. oman je smešten u 1998. i Jugoslavija još postoji kao država, iako se pukotine uveliko naziru; tako je od horor romana smeštenog u blisku budućnost Nakot nehotice postao alternativna istorija

detaljnije

Kritika: Rat za smak sveta - Mario Vargas Ljosa (ocena 5)

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine

detaljnije

Kritika: Smrt i njeni hirovi - José Saramago (ocena 4)

Smrt kao glavni junak romana, u prepoznatljivo šarmantnom Saramagovom humoru, u ponoć prvog januara, u jednoj neimenovanovoj zemlji, na misteriozan način prestaje da posećuje njene stanovnike

detaljnije

Kritika: Gde su vanzemaljci? Stephen Webb (ocena 4)

Iako nije dala konačan, odnosno, neoboriv odgovor na pitanje da li inteligentne vanzemaljske civilizacije postoje ili ne, Webbova knjiga proslavila je svu lepotu nauke i misaonih igrarija koje trenutno struje njenim taborim

detaljnije

Kritika: Hodočašće Emanuila sina božjeg - Pedro Rosa Mendes (ocena 4)

S pričom protagoniste, mladog indonežanskog arhitekte Alora, u ovom romanu zaista neobičnog sklopa, prepliću se istorijski događaji i politički sukobi Istočnog Timora. Pre svoje uspešne književne karijere koja traje poslednjih dvanaest godina, Pedro Rosa Mendes (1968) bio je isto tako uspešni novinski ratni izveštač lisabonskog lista Publico

detaljnije

Kritika: Sibir - Vladimir Kecmanović (ocena 5)

Tako Sibir na kraju biva zdrava i viralna proza, dok sama priča pleni upečatljivošću, iskrenošću i znalački gradiranim ritmom, a roman u celini nudi i dosta povoda za polemiku koja će prevazići okvire striktno književnog

detaljnije

Kritika: Odakle sam bila, više nisam - Dejan Tiago Stanković (ocena 4)

Ovo knjiga često stilski oprečne proze, da je očito da se autor ovde još uvek oprobavao na raznim poljima i da čitavoj zbirci nedostaje jasniji kohezivni faktor osim osnovnog geografskog. Ipak, ljubav Stankovića prema Portugalu u postojećem stilsko-jezičkom pakovanju sasvim je dovoljno jak mamac

detaljnije

Kritika: Pisma iz prastare budućnosti

U formi ljubavnih pisаma upućenih mrtvoj dragoj, u maniru romantičarskog zanosа ali i modernističke egzistencijalne jeze, oblikovana je zbirka pesama Pisma iz prastare budućnosti

detaljnije

Kritika: Služavke - Kathryn Stockett (ocena 3)

Da li jedna dobrostojeća bela žena ima pravo da (pro)govori u ime napaćenih crnkinja? Brojna udruženja Afroamerikanki smatrala su da nema. Naravno, takav stav potpuno je pogrešan - književnost ne bi trebalo da poznaje boju kože i socijalne razlike

detaljnije

Kritika: Fizika Budućnosti - Michio Kaku (ocena 5)

Michio Kaku, doktor teorijske fizike na Gradskom njujorškom univerzitetu, proslavio se radom na teoriji struna, ali je široj publici poznat prvenstveno kao pisac naučnopopularne literature i autor brojnih TV emisija.

detaljnije

Kritika: Basne o komunizmu - Slavenka Drakulić (оcena 5)

Slavenka Drakulić, početkom devedesetih prokazana kao jedna od pet crvenih veštica koje rovare protiv nezavisne hrvatske države u povoju, veliko je ime evropske feminističke i sociološke misli donosi nam zbirku satiričnih eseja o nasleđu komunističkih režima i kultura u međuvremenu ideološki preobražene i teritorijalno prekomponovane Evrope

detaljnije

Slovenska mitologija - Nenad Gajić (ocena 4)

Žestoka kritika i omalovažavanje ove knjige u Poltici, izrečeni od strane Ljubinka Radenovića i Radivoja Radića, nisu pomogli da Slovenska mitologija za veoma kratko vreme osvoji listu bestselera kao jedna od trenutno najprodavanijih knjiga u Srbiji

detaljnije

Kritika: Sanset park - Paul Auster (ocena 4)

Tanka je, i često varljiva, linija koja razdvaja osoben i prepoznatljiv autorski rukopis od osnova za optužbu za autoreciklažu. Paul Auster, i ovde i širom sveta rado čitan pripovedač, već poduže balansira na samoj granici ova dva sasvim oprečna suda. Povoda i za jednu i za drugu ocenu ima dovoljno

detaljnije

Кritika: 2666 - Roberto Bolaño (ocena 5)

Pred nama je sada 2666, oproštajno delo velikog Bolaña i roman u kome je on, pomalo flertujući i s kanonima detektivske proze, svoju opsesiju literatama i nasleđem pisanog doveo do granice paroksizma

detaljnije

Kritika: Slepi časovničar (Richard Dawkins)

Ljudsko oko veoma je složen organ. Samo u mrežnjači nalazi se sto dvadeset pet miliona fotoćelija. Razmišljajući o ovoj kompleksnosti, teolog William Paley došao je do zaključka da nastanak oka i drugih organa treba pripisati inteligentnom tvorcu...Oksfordski zoolog Richard Dawkins napisao je Slepog časovničara kao antitezu Paleyjevom traktatu

detaljnije

Kritika: Sve je osvetljeno (Jonathan Safran Foer)

Povratak kući, odnosno dijalektička (ne)mogućnost povratka kući jedan je od najznačajnijih motiva u anglosaksonskoj kulturi i pop-kulturi, a pod ove dve kategorije bi se mirne duše mogla podvesti i savremena književnost. Nužnost povratka prvom čvorištu u mukotrpnom i, čini se, nikad nezavršenom procesu izgradnje sopstvenog identiteta osnovni je zamajac i priče i celokupne postavke romana Jonathana Safrana Foera Sve je osvetljeno

detaljnije

Kritika: Klimatske promene (Hartmut Graßl)

Klimatske promene deo su zbirke od četiri naslova koji, pored detalja o kolebanjima klime, treba da nas upoznaju i s genetikom, tajnama mozga i istorijom veštica...

detaljnije

Kritika: Tito je umro (Mirjana Novaković)

Posle podužeg izdavačkog posta, Mirjana Novaković, autorka hvaljenog i istinski kultnog romana Strah i njegov sluga i potonjeg, mahom previđenog Johann's 501, vratila se književnosti. Tito je umro, čak i za one upućene u svetonazor i poetiku ove spisateljice, svakako predstavlja iznenađenje

detaljnije

Kritika: Alef (Paulo Coelho)

Od kada je sa Alhemičarem probio sve barijere planetarne slave koju jedan pisac može da zamisli, sve što Coelho napiše samo je ponavljanje jednog te istog - matrica o hodočašću koje ima za cilj da vrati poljuljanu veru i učvrsti likove u nekim temeljnim istinama o životu. Ipak...

detaljnije