Knjige
03. 08. 2010
Knjiga utorkom
Kritika: Adio, kauboju (Olja Savićević-Ivančević)
Adio, kauboju donosi nam zvonak i svež glas sa Jadrana, šarmantnim dalmatinskim dijalektom. Olja Savićevć-Ivančević predstavnik je jedne urbane generacije, pa tako i piše, što podrazumeva i određenu anahronost u izrazu kao i mnogobrojne klišee na koje njena proza nije imuna. U romanu srećemo i likove poput braće Irokeza i lokalnog tranzicijskog gazde Vrdovđaka...
Ova mlada Splićanka rođena je1974, ali je u Hrvatskoj već poznata, prvenstveno kao pesnikinja i pisac kraćeproze. Njena zbirka priča Nasmijati psa imala je veoma topaoprijem i kod publike i kod kritike. Siguran sam da će tako biti i sa ovimromanom. Adio, kauboju donosi nam zvonak i svež glas sa Jadrana, šarmantnimdalmatinskim dijalektom. Olja Savićevć-Ivančević predstavnik je jedne urbanegeneracije, pa tako i piše, što podrazumeva i određenu anahronost u izrazu kaoi mnogobrojne klišee na koje njena proza nije imuna. U romanu srećemo i likovepoput braće Irokeza i lokalnog tranzicijskog gazde Vrdovđaka... Tu je i izvesniNed Mongomery kao i istraga o jednoj misterioznoj smrti. Imena ovih junaka, kaoi radnja koja se samo prividno odvija pod vrelim dalmatinskim suncem, a ustvari je sve čist vestern - obojeni su jakim humoresknim tonom, potrebom da sebude pomalo i neozbiljan. Tu treba dodati i fragmentarnu prirodu romana, kojaprilično razbija jasnoću priče.
Draž proze OljeSavićević-Ivančević jeste u njenoj skrivenoj višeslojnosti. Ispod prividnepovršnosti njenog ekstravagantnog pripovedanja nalazi se dublja potreba da seulazi u sudbine ljudi i misaone svetove. Nju interesuje i čovek kao pojedinac uovom tranzicijskom svetu, ali i odnosi unutar savremene porodice koji su ličnii nemaju ništa zajedničko sa društvom. Iako nasilje i netolerancija čine dobardeo romana, Adio, kauboju ipak ne donosi nimorbidnu ni surovu priču. U fokusu su lične sudbine malih ljudi, autorka nijeopeterećena posttraumatskim ratnim nasleđem ovih naših balkanskih prostora,iako nam pokazuje da naše današnje ponašanje umnogome proizlazi iz prošlostikoju svi želimo da zaboravimo.
Vladimir VUJINOVIĆ
