10. 08. 2010

Preporuka iz Engleske: This is how (M. J. Hyland)

Tipično za ovu književnicu, This is how jeste delo pisano u prvom licu, čiji je glavni junak, kao i u prethodnom romanu, mlad neprilagođen čovek, koji, mada intelektualno nadmoćan, svojom osobenošću i emotivnom preosetljivošću ostaje nepovratno udaljen od sredine u kojoj pokušava da se pronađe, praveći sitne ali sigurne korake ka provaliji

Izdavač: Canongate

Romani M. J. Hyland uvek bez poteškoća nalaze mesto u kritičkim izborima za književne nagrade. Ono što ovu književnicu, međutim, isključuje iz tako teško dostižne grupe laureata gotovo sigurno jeste negativan senzibilitet i opterećujuće depresivna atmosfera, inače lako čitljivih i u književnom smislu krajnje pristupačnih dela. Zaista, koliko god da ste zatečeni snagom emocija i deskriptivnošću situacija, ipak se na kraju, nekim čudom, osećate gotovo prevareno, ne zbog nedostatka konačnosti i srećnog završetka - to nije neophodno za egzaltiranost utiska - nego zbog teškog taloga nerešivosti, bezizlanosti i skučenosti ljudskog trajanja, koje ostaje u svesti dugo, dugo posle čitanja. Čak i u slučaju potpunog prihvatanja autorkinog neopcionog pristupa, nemoguće je ne poželeti ulepšanu, iako nerealnu sudbinu glavnih junaka.

Tipično za ovu književnicu, This is how jeste delo pisano u prvom licu, čiji je glavni junak, kao i u prethodnom romanu, mlad neprilagođen čovek, koji, mada intelektualno nadmoćan, svojom osobenošću i emotivnom preosetljivošću ostaje nepovratno udaljen od sredine u kojoj pokušava da se pronađe, praveći sitne ali sigurne korake ka provaliji. Isključivost dijaloške forme, što je stilska osobenost ove književnice, iznenađujuće uspešno otvara prozor u psihu glavnog lika, bez ikakve potrebe za dodatnim narativnim obrazloženjima. Posle obećavajućeg, izvanredno konstruisanog zapleta s karakteristikama psihološkog trilera, potpuno neočekivano, s nerazjašnjenim i nedovoljno čvrstim motivima zločina, delo se u potpunosti pretvara u zatvorsku priču. Mada uz duboko razumevanje problematike i specifičnosti ovog sveta u malom, sa dobro izgrađenom psihološkom karakterizacijom svih likova, to je, ipak, možda malo previše radikalan potez. Ne sasvim bezizgledna sudbina glavnog junaka, u situaciji krajnje svedenih mogućnosti, zaokružuje ovaj netipičan književni portret.

Izvesne, mada vrlo retko stvarno maliciozne kritike u slučaju prethodnog romana M. J.Hyland zamerale su nedostatak relevantne aktuelne tematike, jer kao što je čitaocima, bez sumnje, poznato, ne postoji potreba za književnim delima o problematičnom odrastanju i porodičnim katastrofama. Činjenica je, međutim, da postoje neke kako nezaobilazne, tako i uvek aktuelne književne teme, koje će, kao u slučaju dela Carry me down, vezati brojnu čitalačku publiku, dok se za neke, kao što je slučaj sa ovom iz This is how, mora primetiti da je upravo njihova specifičnost, uz surovu realnost dela, ono što će ga u izvesnom smislu ograničiti.

Vladislava ERDELJAN

Oceni ovaj članak

Komentari