Knjige
Ljubisav PANIĆ
01. 11. 2011
Kritika: Klimatske promene (Hartmut Graßl)
Klimatske promene deo su zbirke od četiri naslova koji, pored detalja o kolebanjima klime, treba da nas upoznaju i s genetikom, tajnama mozga i istorijom veštica...
Laguna, 2011.
Sve ove knjige predstavljaju pokušaj da se čitaocu ponude najvažniji naučnopopularni odgovori na zadate teme. One imaju mali broj strana, kratka poglavlja, a s obzirom na to da na marginama svakog pasusa postoji i opis onoga što se u njemu nalazi, mogu se posmatrati i kao pokušaj stvaranja svojevrsnih praktičnih priručnika. Ovakav, do sada više puta proveren i uspeo koncept, iznenađujuće je pobacio kad je reč o Klimatskim promenama, za šta punu odgovornost snosi isključivo autor.
Hartmut Graßl vodio je istraživački program Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Ženevi, a bio je i direktor Maks-Plankovog instituta za meteorologiju u Nemačkoj. Međutim, on je ujedno i primer istraživača kojem nedostaje umeće da problem uticaja ljudi na klimu predoči zanimljivo i pitko, zbog čega ne uspeva da ispuni zahteve edicije u kojoj se njegova knjiga našla. Na primer, ukoliko zaista pokušate da pronađete određene podatke pomoću pomenutih fusnota na marginama, videćete da su ponuđeni odgovori daleko od zadovoljavajućih, a u pojedinim slučajevima može se slobodno reći i da u potpunosti izostaju. Ovakav rezultat očekivana je tvorevina knjige koja, zapravo, ne funkcioniše ni u celini.
Graßl je, što je neoprostivo, ignorisao istorijat istraživanja klimatskih promena, rad Milutina Milankovića, najzaslužnijeg naučnika za razotkrivanje fenomena ledenih doba, i opis istraživanja foraminifera, mikroskopskih organizama izvađenih iz morskih sedimenata, koji su nedvosmisleno potvrdili da je smenjivanje toplih i hladnih klimatskih intervala na našoj planeti cikličan proces, danas višestruko ubrzan i oštećen ljudskim delovanjem. Umesto toga, on je u knjigu uneo beskorisno naklapanje o klimi s povremenim opisima statističkih procena, istakao je detalje sporazuma iz Kjota bez pažljivog seciranja njega samog, a lenjo se osvrnuo i na neke od najbitnijih fenomena za razumevanje teme (povezanost polarnih ledenih površina i klime, na primer).
Takvi i slični propusti Graßlovih Klimatskih promena napravili su od ove knjige skup nepromišljenih šest poglavlja, koja su propustila šansu da na jednostavan, lep i kvalitetan način istaknu činjenicu da globalno zagrevanje nije zaludna izmišljotina korumpiranih naučnika koji treba da opravdaju eko-porez. Istina, Klimatske promene sadrže i neke vredne informacije, ali one se pojavljuju i čitaju s lakoćom samo s vremena na vreme i, pride, tavore u knjizi koja se lako može uporediti s brzopleto naškrabanim brošurama kakve se dele pred početak simpozijuma. Graßl tako ni sam ne zna kome se obraća: početnicima je nejasan, a upućenijim čitaocima nema da ponudi ništa sa čim već nisu upoznati.
