Miloš CVETKOVIĆ

07. 02. 2012

Kritika: Nakot - Goran Skrobonja (ocena 4)

Nakot je, pre svega, horor roman. oman je smešten u 1998. i Jugoslavija još postoji kao država, iako se pukotine uveliko naziru; tako je od horor romana smeštenog u blisku budućnost Nakot nehotice postao alternativna istorija

Paladin, 2011.

Nakot je, pre svega, horor roman. Napisan je 1989, a prvi put objavljen 1993. godine. Interesantno je ponovo (ili prvi put) pročitati Nakot iz nove vremenske perspektive, pošto je budućnost opisana u njemu sada već uveliko prošlost koja se nije desila, već smo umesto nje proživeli nešto drugačiji horor. Roman je smešten u 1998. i Jugoslavija još postoji kao država, iako se pukotine uveliko naziru; tako je od horor romana smeštenog u blisku budućnost Nakot nehotice postao alternativna istorija. Međutim, ovo nije pokvarilo utisak, već je priča u maniru Stephena Kinga ili Jamesa Herberta dobila jezivo nadrealnu auru, kad u toku čitanja niste sigurni da li je scenario u romanu manje ili veće zlo od onoga što se dešava(lo) oko vas.

Raspad zemlje i tmurna budućnost (prošlost) ipak nisu žiža Skrobonjinog dela i po tome Nakot jeste nepretenciozan žanrovski roman u najboljem smislu reči. Skrobonja ne krije ko su mu uzori i dopušta sebi da se zabavlja dok piše (otvorena referenca na Selo prokletih), ma koliko se tematika činila potencijalno osetljivom. Pitanja kojih se Skrobonja dotiče odnose se na to kakav svet ostavljamo, ali i kome ga ostavljamo. Monstrumima koje smo sami stvorili? Ili je pak u korenu svega razumljivi, a na ovim prostorima sveprisutni, strah od budućnosti i onoga što ona nosi otelotvoren u vidu monstruoznog nakota.

Stilski posmatrano, u Nakotu je vidljiv rukopis autora koji se još traži među raznim uzorima i kome je ljubav prema konkretnom žanru ipak na prvom mestu. I dok je čisto zanatski posmatrano Čovek koji je ubio Teslu bolje napisan roman, Nakot poseduje mladalačku energiju koja ga čini taman onoliko „prljavim" koliko je potrebno. Pitanje je da li će se Skrobonja ikada vratiti hororu u ovoj meri, s obzirom na to da se danas više bavi alternativnom istorijom (sada namerno), ali upravo reizdanje Nakota pokazuje da to ne bi nužno bio korak unazad.

Oceni ovaj članak

Komentari