Knjige
Piše: Zoran JANKOVIĆ
07. 02. 2012
Kritika: Praško groblje - Umberto Eco (ocena 5)
Umberto Eco, neosporni književni genije i pojava od autoriteta, posle niza manje-više uspelih dela obeleženih suštinski jalovim artizmom, vratio se pripovedanju u strožem smislu pojma. Praško groblje je Eco u punom naponu kreativnih snaga i očito željan pripovedanja u skladu sa opšte uvreženim doživljajem naracije
Plato, 2011.
Eco za okvirni koncept bira intrigantan i potentan spoj pikarskog romana i društvene hronike u formi feljtona, popularnog u doba na koje je i fokusirana ova priča. Naime, ovo je priča zasnovana na ispovesti smutljivca, falsifikatora, antisemite i mizantropa u najširem smislu, na razmeđi 19. i 20. veka. Ecov junak biva svedok, a katkad i inicijator burnih i krvavih događaja u burnoj istoriji tog ipak mirnodopskog doba. Kako se, uostalom, od osvedočenog majstora zanata i očekuje, Eco ne zastaje na koti pukog mimetizma minulih književnih oblika, te Praško groblje može da se podiči i gotovo vratolomnim ritmom pripovedanja, koji nimalo ne ometa autora da se nadahnuto poigrava vizurom i predmetom svoje priče. Osim toga, Eco u ovom delu uspeva i da jasno ukaže na relevantnost priče i intrige koju ovde ispreda za ovo naše sada, a i da pokaže kako može da izgleda zaumni bestseler po meri (ozbiljnije) čitalačke publike novog milenijuma.
