Knjige
Yellow Cab magazin
30. 10. 2009
Cvetanka Elenkova, Rane od slobode
O najkraćim pričama često se govori kao o najtežem književnom žanru. No, to je u isto vreme jedan od najvećih izazova za pisca, plus uživancija za čitaoca
Priredio: Velimir Kostov
Prevod sa bugarskog: Velimir Kostov i Denko Rangelov
Izdavač: Povelja, Kraljevo, 2009.
Knjiga kratkih priča Rane od slobode bugarske spisateljice Cvetanke Elenkove objavljena je kao separat časopisa Povelja. To je knjižica od tridesetak strana sa po dve kratke priče od pet-šest redova na svakoj, zapravo, knjiga koju ne bi trebalo propustiti. O najkraćim pričama često se govori kao o najtežem književnom žanru. No, to je u isto vreme jedan od najvećih izazova za pisca, plus uživancija za čitaoca.
Kratke priče Cvetanke Elenkove bliske su poeziji i filozofiji. Jezički su savršeno izbrušene, a govore o prirodi, svetu, religiji, životu, prolaznosti, starosti... Duhovite su, nekada sasvim lirske. Ponekad su pravi putopis u stihovima ili gotovo kratka filozofska rasprava, ali najčešće - vrlo bolne, crnohumorne, apsurdne pričice s pronicljivim zaključkom na kraju. O kratkoj priči ne bi trebalo da se piše duže nego što je ona sama. Da bismo ispunili normu prikaza, evo jedne od kratkih priča Cvetanke Elenkove, baš one naslovne, Rane od slobode. (Uz komplimente prevodiocima, svakako!)
Rane od slobode:
„Neki kupuju povodac za psa od onih kožnih, određene dužine. Drugi više vole automatske, na patent. Daješ mu da trči po volji, a kad rešiš, privlačiš ga ka sebi. Ja sam ga puštala na slobodu. Otkako je pobegao, već dva-tri puta, i vratio se sav u ranama, puštam ga na slobodu, ali samo u dvorište. Pas laje na veverice, uveče na mesec. A kad složimo drva za ogrev pored ograde, penje se na njih i preskače ogradu. I opet se vraća u ranama. Tad sam rešila da ga držim na lancu. Da mi psa ne bi ranjavali."
