22. 07. 2010

Slušaj pažljivo: Bei Bei & Shawn Lee

Bei Bei je Kineskinja odrasla u Kaliforniji; Shawn je Britanac, multiinstrumentalista opčinjen muzikom iz raznih delova sveta, odakle dovlači egzotične instrumente koje uči da svira. Ukratko, to bi bila lična karta ovog dua. Sve što je nastalo posle slučajnog susreta u Kaliforniji, zabeleženo je na neopisivo osvežavajućem albumu Into The Wind.

Muzika sveta, kao i dobar deo tržišta danas, zasićena je kitnjastim hitićima ili ezoterijom koja ubrzo dosadi. Početak 21. veka je takav kakav je, usredsređen na često surovo „umuljavanje" stilova koji često, razumno gledano, ne bi ni mogli da idu ruku podruku. Takva vrsta eksperimenta nije zaobišla ni world music scenu, koja je ipak bila najfleksibilnija, ostavljajući prostor za svakojaka rasplinjavanja.

Specifičnost albuma Into The Wind svakako je u instrumentu koji Bei Bei svira. Očaravajući zvuk gu dženga (tzv. kineskog sitara, po zvuku i izgledu sličnog japanskom kotu) odavno je fascinirao Leeja, te je njihov susret, jednostavno, bio signal za saradnju. Shawn kao jedan od potpisnika prestižne funk i jazzy etikete Ubiquity uspeo je da muziciranju Bei Bei doda taman onoliko zapadnjačkih uticaja koji nisu nimalo banalizovali duboko spiritualne melodije. Razvijajući, obogaćujući ionako dramatično raskošne instrumentale, Bei i Lee napravili su ostvarenje po formi neobično, a po izrazu, u ovom trenutku, prilično jedinstveno.

Najlakše je reći da je u pitanju jedan od uspešnih pokušaja spajanja istočne i zapadne kulture koji će, nažalost, ostati van domašaja šire javnosti; upravo bi taj opis i bio generalno najprihvatljiviji. Za kompleksnije muzičke zaljubljenike ostaje veoma važan podatak: Bei Bei odrasla je u Americi, te svoj instrument očigledno poprilično tretira kao novo rock oruđe. Na momente eksplozivno i vrišteće, a katkad umiljato i nežno, rame uz rame s klasičnom električnom gitarom. U rukama Bei Bei sva nežnost gu dženga biva zanemarljiva, te upoznajete nova dostignuća ovog tradicionalnog instrumenta.

Pločom Into The Wind dominiraju raspoloženja koja, poput dramatičnog akcionog filma, vode slušaoca kroz dinamična, misteriozna, napeta, kao i ljubavna i razna emotivna stanja kroz koja, u pozadini priče, prolaze glavni junaci. Malo koji album, u tom smislu, uspeva da slušaoca navede ili prosto motiviše da prati „njegovu radnju", iako je realno nema. Kao nastao u prvoj polovini sedamdesetih, čista simbioza funka, bluesa, soula, afro ritmova, pa čak i psihodeličnog evropskog popa.

Bez daljeg, delo koje je u ovakvom obliku poprilična retkost u svetskoj ponudi, izdanje koje komunicira samo od sebe od prve do poslednje numere. Ne zahtevajući ništa, Into The Wind, odnosno njegovi autori, samouvereno znaju da će vašu pažnju i te kako bespovratno zadobiti.

Uroš Milovanović

Oceni ovaj članak

Komentari