27. 01. 2012

Tema: Novije srpske (pop-folk) rime

„...leptir na sveću od tebe više ima pameti"

Piše: Zoran JANKOVIĆ

Popularna muzika često je odraz zdravorazumske potrebe društva za trivijalnim sadržajima. U popularnoj muzici mora se o nečemu pevati. Srpski nije bogzna kako pevljiv jezik i kuburi s manjkom raznovrsnijih vokala. I strane vedete često završe u poslovičnim domišljatostima tipa „hold me tight all nigh, never let me go, I love you so". A sada premotavanje.

DREMLJIVI PLUSKVAMPERFEKAT

Istini za volju, svoje note su čudnim rimama kitili i prvoligaši iz muzički spokojnijih i berićetnijih vremena. Tako je, recimo, Balašević opisao lagano zamiranje potencije pevajući o svom petlu koga bi sada da čuje „barem mesečno jedared", a pamtimo i njegovo uparivanje „plave kutijice za puder" i imena Ry Cooder.

Bajaga je često pevao u slavu raznoraznih opijata („ja mislim 300 na sat... ko metak, jer imam speed", „ne dam ti šarene pilule za lilule", „jahači magle", „nema više naših malih papalina", „a ja sam nervozan ko leptir"), a pamtimo kako je prekorevao Tamaru zbog kašnjenja - „ne bi te ček'o ni Žilber Beko, to bi za njega bila gnjavaža".

Ovih dana povampireni Kerber pričao je o dokazima preljube koristeći CSI metode: „Kažeš nisi s drugim bila, a šta ti je to? Oooo, beli tragovi, ooo, na tvojoj suknjici".

Baby Doll dopuštala je sebi napade automizoginije („zatrudneću, ako Bog da, rodiću sina"), a Bijelo dugme u poznijim izdanjima rime poput „pokucaćeš, reći ću „halo, ko je"... noćas me zvezde svrbe ko bubuljice".

Zdravko Čolić pretio je izvesnoj Emily/Emilie da će poći u šume da je opet traži, opevao je predorgazmičku ushićenost („Ruška, zapet sam ko puška"), u hitu Pusti modu dosta nerazumno zamerao je izvesnoj kaćiperki na sanitarnoj osvešćenosti, a još pamtimo kako je već u drugoj strofi istoimenog hita mnogovoljena Kristina nestala bez traga i glasa.

Jura Stublić je u više navrata davao oduška svojoj fascinaciji malodobnim curama, a Hari Varešanović vapio je: „Marija, teška je onanija". I, to je, naravno, tek vrh ledenog brega.

VOLIM DEVEDESETE

Srpske devedesete su na ovom planu donele primetan duh slobodarstva, naročito kada su vlastodršci popustili dizgine na manje značajnim frontovima. Moby Dick je tako uknjižio bisere visokog sjaja poput stihova „pusti je mene, više sam zagoreo", „ne kitu u usta", „intelektualac, homoseksualac, dobri mamin sin... ti spavala si s njim i rodiće ti se sin!".

Izvesna Danny se u pesmama očito bavila okultnim („od kore tvoje ja pravim šminke svoje"), ekipa Beat Street spojila je u jednom refrenu pojmove plasmana proizvoda i genetskih mutacija („ja te molim, mama, kiklopa mi rodi... jednooko biće što voli da jede Soko Štark štapiće"), a duo Luna ukazao je na samozadovoljavanje kao čestu neminovnost („Još jedna noć bez metka prošla je, pucaćeš sam u sebe briga me... Vrati metak svoj u korice i shvati da mene metak tvoj ne zanima.").

Rastko Janković vajkao se ovako: „A ja sam lud, lud, lud što ono guram svud i dok se tako sladim ja zaboravim da vadim... Biću tata, panika me hvata, tata iz nehata.").

Uz Acu Lukasa vodeća gotičarka među folkerima, Mira Škorić, opredeljivala se pak za mračnije nijanse stvarnosnog: „u bunaru trunuće ti lice" ili „rešila sam i ne bežim, oboje ću da odležim".

I Zorana se istakla na ovom polju u dva maha: „nama nema smeha, već grobara..." i „umiru za tobom vene".

AZDEJKOVIĆU, REAGUJ!

Novi talas uveo je na mala vrata i pojam istopolne ljubavi (Ja sam za slobodnu mušku ljubav Prljavog kazališta), a onda smo se okrenuli novom konzervativizmu.

Ipak, Mina Kostić i ostaci grupe Zana opevali su lezbijsku strast u zametku u poluhitu Da li me vara sa tobom?, Seka Aleksić priznavala je „i znam da nisam normalna, baš mi se sviđa tvoja devojka", dok su se naslednice dinastije Karić D & D odlučile za čudnu tvrdnju „on samo gleda, ništa ne dodiruje, i s drugovima samog sebe smiruje, kad će doći da me miluje, šta mu fali?".

ROOOMANAAA!

Kada se zađe dublje u ove vode, dolazi se do čudne činjenice da je na nivou pojedinačnih doprinosa najjači utisak ostavila Banjalučanka u Beogradu Romana Panić. Dotična dama pokazivala je razumevanje za žene bombe („samoodbrana, samouništenje, bolje je i to nego poniženje"), čudan doživljaj radnih dužnosti DJ-a („DJ, DJ, pričuvaj mi cipele, DJ, DJ, noge su mi otekle") i spremnost za zloupotrebu rudarske muke u svrhu brzopotezne stilske figure („u rudniku crnog uglja da sam spavala, ostala bih kao suza čista bijela, posle tebe ne znam kako bi se oprala i skinula grijeh sa svog tijela"), a iz nekog razloga opevala je i ženu na trapezu.

SERBIAN BIZZARE

U potrazi za bizarnim u rimama u srpskom folku i popu najbolje je pratiti trag Marine Tucaković i njenih tekstopisačkih satelita. Za Cecu Ražnatović tako je smislila rime „voli te zauvek tvoja Lajka iz svemira", „hiljadu bacila sa dve hiljada krila na mene već je sletelo", dok je njihova oda spremnosti na potčinjavanje već ušla u legendu („dok u znoju bilo koju noćas negde maziš, ja bih opet bila tepih po kome ti gaziš"). Znoju su se vratile i nedavno, ali u znatno nemilosrdnijoj varijanti („ljubavi, gde je tu moj znoj, dabogda umro na njoj, grešiš, a greh je moj...").

Tu negde plasirala se i Leontina s domišljatošću „kad prave ljubavi ginu, ja sam im najrađi gost, rođaka koju pozovu da cveće spusti na pod". Ovih dana aktuelna Indira Radić istakla se pozivima na alkoholizam bez zauzdavanja („hajde, popij, hajde, hajde, kad si trezan nema vajde, najbolji si kada piješ, jer kad piješ sve ih šiješ"), bavila se i zeitgeistom („štikle na noge, noge u kola, i tetovaža na leđa gola, ludila puno, malo sramote, volim te, volim, skote živote!"), da bi u finišu minule godine pokazala da se Bogu može zahvaljivati i na klima-uređajima („radila je klima samo za nas dvoje, ima Boga, ima, sve dođe na svoje").

Mina Kostić je pak u jednoj jedinoj pesmi (Srčani udar) opevala midol, andol i EKG („andol, sladak ko bombona, midol, žvaka miliona, andol, za svaki bol, midol, za svaki pol, čiji je to EKG neka Bog mu pomogne"), dok je svoj otpor prema ionako siledžijskoj kongruenciji pokazala u stihu futuristički intoniranog hita „nisam ja tvoja seksi robot".

IDEMO U BIOSKOP

Ovdašnji stihoklepci neretko su posezali i za filmskim nadahnućima. Ana Bekuta pozivala je na willisovsku borbu bez predaje („umri muški na moj znak, ne plaši se, budi jak, umri muški, neću ja, slava mrtvima"); Željko Samardžić opredelio se za travoltastu sintagmu „gradski kauboj", a upozoravao je izvesnu nevernicu: „Sama si htela opasnu vezu, lovac je noćas na potezu" (Lovac na potezu sada je već potpuno zaboravljeni psihotriler s početka devedesetih sa Christopherom Lambertom).

Našlo se mesta i za posvetu sadašnjoj i potencijalnoj školskoj lektiri - isti taj Željko Samardžić upozoravao je izvesnu nevernicu: „Bacićeš se kao Ana Karenjina, pijana od vina ti skočićeš pod voz", dok se Tijana Dapčević opredelila za Hermanna Hessea („Što sam sâm kao stepski vuk? Kada dođem kući, čeka me muk...").

Ovo je, naravno, tek jedan od mogućih izbora, građa je istinski nepregledna, a pomenuto je tek odraz trenutnog nadahnuća potpisnika ovih redova i datog prostora. I sve bi, o tome nema spora, izgledalo drastično drugačije da Jelena Karleuša, to što peva, peva iole razgovetnije.

Oceni ovaj članak

Komentari