06. 12. 2010

Atelje 212, Teatar u podrumu

Kritika: Gospodin

Komad Gospodin nemačkog pisca Philippa Löhlea za sada je prvi i jedini koji je postavljen na scenu, od šest savremenih nemačkih tekstova (u prevodima Bojane Denić i Marije Karaklajić) koliko ih je predstavljeno 2009. godine u okviru projekta Monsun u aprilu (scenska čitanja i objavljivanje odabranih drama u časopisu Scena)

Čak i uz krupne dramaturške intervencije koje su na tekstu načinjene zarad sažimanja radnje, u prvoj trećini predstave oseća se pretrpanost događaja koji se nižu jedan za drugim, što se vremenom ne ispostavlja kao mana, jer je sam tekst tako koncipiran da se piščeva antikapitalistička praćka u početku dobro zategne, a onda kamen sam od sebe poleće ka meti. Od trenutka kada se Gospodin (Svetislav Goncić) iz običnog pretvori u tužnog klovna (valjda kao i svi revolucionari, pre ili kasnije), koji nemoćno ponavlja: „Ja ne mogu da vam dam taj novac", dok oko njega obleću lešinari raznih socijalnih kategorija (mnoštvo likova koje ubedljivo i vešto igraju Bojan Žirović i Milena Predić), predstava poprima oblik duhovite mini tragedije o zamkama potrošačkog društva, u kojoj je povlačenje iz rutine i modernih tokova (novca), ravno samoubistvu.

Problem koji predstava ima, u skoro dve svoje trećine, nema veze ni s temom ni s glumačkom interpretacijom. Scene u kojima dvoje „pripovedača" odigravaju tokove misli Gospodinovih „revolucionarnih ideja", započinju i do kraja ostaju u pomrčini koja svojim trajanjem (a traje, jer te scene nisu ni kratke ni retke, naprotiv) počinje da radi protiv tih prizora. Moguće je i da je bilo nekih tehničkih problema, pošto se video rad u jednom trenutku zabagovao, mada je, s druge strane, pomalo pretenciozno nazivati video radom ono što se u predstavi koristi: manje zbog minutaže (dva bezazleno kratka navrata), a više zbog ilustrativnosti (dok Gospodin izgovara misli koje zapisuje u svoj manifest, one se iza njega taksativno projektuju).

Režija: Stevan Bodroža

Uloge: Svetislav Goncić, Bojan Žirović, Milena Predić

Slobodan OBRADOVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari