07. 02. 2011

Kritika: Iz junačkog života građanstva

Naslov Iz junačkog života građanstva dovoljno je očigledno ironičan da nam u startu najavljuje da će se predstava na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta baviti, zapravo, malograđanima, a paralele s današnjim srpskim društvom - stvaranje klase tajkuna od običnih ljudi - jasne su

Predstava obuhvata tri priče: iz istoimenog ciklusa od sedam drama koje je Carl Sternheim pisao između 1911. i 1922. godine, rediteljka Iva Milošević odabrala je trilogiju (Gaće, Snob i 1913.) koja prati klasni uspon jedne porodice od sitne srednje činovničke klase do krupnih bezosećajnih kapitalista čije ponašanje, s mnogima sličnim njima, dovodi do katastrofe - u ovom slučaju Prvog svetskog rata.

Paralele s današnjim srpskim društvom - stvaranje klase tajkuna od običnih ljudi - jasne su. Međutim, predstava ne uspeva da izoštrenije prenese ovu ideju, ponajviše zbog glomaznosti celog projekta. Tri priče su preobimne, sam tekst nije trpeo preko potrebna skraćenja, i moguće je da je ta razvučenost i nefokusiranost dodatno dovela do stilskih problema. To se ponajviše ispoljava u nedoslednoj glumačkoj igri: ono što počne kao nekakva ekspresionistička stilizacija, tokom predstave otima se kontroli i završava u psihološkom realizmu. Kao dodatni problem, većina glumaca nije pravila razlike u svojoj igri između različitih likova koje tumače, osim Dragana Mićanovića koji je sa uspehom izdvojio i preneo različite karakterne crte svojih triju likova iz trilogije.

Konačni utisak koji ostaje jeste da se predstava nekako rasula, a osnovna nit i ideja posle skoro tri sata izgubila. Ritam koji brzo postaje jednoličan i prevelike količine nepotrebnog teksta i radnje doveli su do toga da se željene paralele s našim savremenim trenutkom vrlo teško, ili čak nikako ne uspostavljaju, i padaju u drugi i vrlo daleki plan. Predstava tako ne samo što teško korespondira u krajnjem ishodu s današnjim vremenom nego retko uspeva i da pređe rampu, a kao rezultat, nažalost, dobijamo dosadu i uspavanost.

Olga DIMITRIJEVIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari