Pozorište
01. 08. 2011
Biljana Srbljanović
Kritika: Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) - ocena 3
Snaga, tačnost i ogoljena, gotovo surova iskrenost sveta koji Srbljanovićka posmatra dovodi do tačke koja je za publiku emocionalno gotovo neizdrživa, stvara se odbrambena distanca, te se reditelji, Unkovski u ovom slučaju, odlučuju da u prvi plan stave neke druge aspekte ovog gustog, višeznačnog pisanja
Francuski filozof La Rochefoucauld jednom je izjavio, parafraziram, da smrt, baš kao ni sunce, ne možemo gledati direktno. Čini mi se da ova konstatacija upravo iskazuje suštinu svojevrsnog „problema" reditelja koji su postavljali poslednje dve drame Biljane Srbljanović. Snaga, tačnost i ogoljena, gotovo surova iskrenost sveta koji Srbljanovićka posmatra dovodi do tačke koja je za publiku emocionalno gotovo neizdrživa, stvara se odbrambena distanca, te se reditelji, Unkovski u ovom slučaju, odlučuju da u prvi plan stave neke druge aspekte ovog gustog, višeznačnog pisanja.
Reditelj Unkovski se, dakle, odlučio za humor, „nagazio" je i istakao sve mogućnosti koje u ovom smeru tekst pruža, žrtvujući tome misaonu dubinu, rafiniranost pa i jasnoću samog teksta. S druge strane, ovakva odluka učinila je da se Biciklo... iščita kao crowd pleaser, gotovo kao komedija mentaliteta, što je, ako pročitate tekst, prilično neobično ishodište i verovatno ne baš najsrećnije rešenje za praizvedbu.
Delikatna arhitektura samog komada je, dakle, svesno zamenjena konceptom slobodnih „numera" koje imaju tendenciju da se „zaokruže" naglašavanjem „poente". Poslovičan manir ili, kako bi to neko nazvao, „šarm" glumačkih zvezda uveliko nosi ovakav koncept, te nije ni čudo što gotovo svaka „numera" dobije aplauz na otvorenoj sceni. Od svih glumaca tek je Anita Mančić postavila lik Nadežde sa svom kompleksnošću koju tekst nudi, ne bežeći od komičnog, ali ne oduzimajući mu ništa od višeslojnosti. Scenografija koja bi trebalo da dâ značenjski okvir dešavanju na sceni (sve se dešava ispod tribina nekakvog stadiona), uz živu muziku, zapravo, više ograničava i smeta, no što nam pojašnjava stvari.
Mada potpuno legitiman, pristup Unkovskog ograničava moguće domete ovog izvanrednog teksta, te s nestrpljenjem očekujemo njegovu novu postavku.
Režija: Slobodan Unkovski
Uloge: Anita Mančić, Vojislav Brajović, Svetlana Bojković, Branislav Lečić, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Ljubomir Bandović, Ivana Vuković
