Tanjug

18. 03. 2010

S.Karanović: "Besa" je film o drugačijoj vrsti ljubavi

Reditelj i scenarista Srđan Karanović, čiji će film "Besa" biti premijerno prikazan 30. marta u Sava centru, izjavio je da je želeo da se bavi "vrstom ljubavi koja je u izvesnom smislu ekstremna (platonska)", pogotovo sada kada smo svedoci filmova koji se bave drugim ekstremima u ljubavi, sa puno seksa i nasilja

"Hteo sam da pokažem da postoji i druga vrsta ljubavi, koja ne mora da bude slabija po intenzitetu, niti beznačajnija. Činilo mi se da takva priča najubedljivije može da se ispriča u nekom starom vremenu", rekao je proslavljeni autor na konferenciji za novinare posle  projekcije "Bese" u "Takvudu".

Radnja se dešava u malom mestu na jugu Srbije u vreme Prvog svetskog rata. Glavne uloge igraju Predrag Miki Manojlović i slovenačka glumica Iva Krajnc. Priča počinje u leto 1914. kada direktor škole, Srbin, dobija ratni raspored, a mladu suprugu Leu (Krajnc), Slovenku, nastavnicu muzike koju je upoznao na studijama u Beču, nema kome da ostavi. Školski poslužitelj, patrijarhalni Albanac Azem (Manojlović) daje mu "besu" da će čuvati Leu.

Neočekivana ljubav između Azema i Lee preti da dovede u pitanje ovo obećanje, koje se prema tradiciji mora održati po cenu života. Epizodne uloge igraju Nebojša Dugalić (direktor škole), Radivoje Bukvić, kao oficir srpske vojske čija je jedinica smeštena u školsku zgradu i Ana Kostovska kao nastavnica iz mesta, žena sa predrasudama.

Karanović je izjavio da je teško ustanoviti kako se rađa ideja za filmsko delo. "To je čudan proces, i emotivan i racionalan. Godinama sam slušao razne priče i čitao istorijske knjige i tako postepeno iskonstruisao ovu priču, koja je delom inspirisana istinitim događajima".



Povodom nacionalnosti glavnih junaka, on je istakao da su svi bili punopravni građani Kraljevine Srbije, a na pitanje o mogućoj političkoj konotaciji odgovorio je da se "na žalost svakodnevno iznenađujemo kakvih sve budala ima oko nas".

"Ne isključujem mogućnost da neki nastrani ljudi ovo protumače kao 'nešto'. Međutim, zašto ja kao reditelj ne bih imao Albanca kao lik u filmu. Ako je to samo po sebi nekome politički trn u oku, onda taj neko treba da razmisli o tome", rekao je Karanović.

"U Beogradu danas živi 20.000 Albanaca, samo se kriju, jer se plaše. Zašto je to tako, ne znam, oni su ravnopravni građani ove zemlje. Ovo je film o ljubavi. Politika je nešto drugo, a Kosovo je nešto treće. Ovaj film nema nikakve veze sa Kosovom", bio je izričit Karanović.

U suptilno snimljenoj, intimističkoj drami upečatljivu ulogu ostvario je Manojlović, koji je izjavio da još nije video film, ali da mu je rad sa Karanovićem bio veliko zadovoljstvo. "Važna mi je simbolika naslova, naročito u ovom vremenu u kojem reč ne znači ništa. Dati reč i držati je se postalo je besmislena kategorija, ali za mene nije. Ja živim i trudim se da radim poštujući reč", istakao je on.

Manojlović je primetio da je na početku imao dilemu može li da se ispriča uverljiva filmska priča bez "ljubavne egzekucije", primetivši da ga zanima platonska, kao i sve druge vrste ljubavi. On je dodao da su zato imali vrlo temeljne probe, koje je omogućio srpski producent "Baš čelik". Dobre uslove za rad istakli su i scenograf Goran Joksimović, kompozitor Zoran Simjanović, kao i direktor fotografije Slobodan Trninić, koji je došao iz Zagreba.

"Besa" je koprodukcija u kojoj je učestovalo sedam kuća iz pet država, uz osam fondova iz šest zemalja i evropski fond Eurimaž. Producenti iz "Baš čelika" - Jelena Mitrović i reditelj Srdan Golubović ukazali su da su koprodukcije, kao način da se lakše skupi potrebni novac, istovremeno komplikovane zbog mnogo koordiniranja i da je zato bio dug proces od ideje do izlaska filma pred publiku.

Oni su dodali da su pripreme počele još 2004. godine, a film je sniman u leto 2008. godine u Deliblatskoj peščari. Srpski deo budžeta, nešto preko 30 procenata, iznosio je 28 miliona dinara. "Besa" je do sada prikazana u Portorožu, u informativnoj selekciji nacionalnog festivala. Pored Srbije i Slovenije, koproducenti su iz Francuske, Mađarske i Hrvatske, te se, uz pozive na međunarodne festivale, očekuje redovna distrubucija u tim zemljama.

Oceni ovaj članak

Komentari