P. P.

25. 08. 2010

In Memoriam: Moskri (Davor Bobić 1977 - 2005)

Pre tačno pet godina preminuo je Davor Bobić, poznatiji kao MosKri. Iako je živeo samo 28 godina ovaj reper bio je jedan je od najupečatljivijih autora i najharizmatičnijih pojava sa ovih prostora

Mos-kri je bio idejni vođa i tekstopisac no1 neprevaziđenih hard core repera tzv. drugog talasa pod imenom Prti Bee-Gee. Ova trojka iako iza sebe ima da tako kažemo jedan i po album, ostaće još dugo vremena bez premca u Beogradu i Srbiji, dok se u regionu mogu porediti sa nešto starijom škvadrom „Bolesnom braćom" iz Zagreba.

Tekstovi Prtija su brutalni, jaki, sarkastični ali pre svega iskreni tako da su pesme ostalih bendova iz tog perioda poput Beogradskog sindikata ili VIP delovali kao laka dečja poezija.

Iako je kritkovan zbog glorifikacije narkomanije Moskri je uz tonu crnog humora  savršeno opisivao kako se u stvari živi u tom svetu. Prljavom, sivom i iz koga se po pravilu teško izlazi, a i sam je postao jedna od žrtvi.

Bez želje da osuđujemo ail i pravdamo Moskrijev izbor, valja napomenuti da je ovaj nekada veoma harizmatični i inteligentan mladić kao i svaki dobri dečko iz kraja trenirao tenis, igrao basket, voleo ljude...i nije krao.

Moskri brate, R.i.P.

 

Beogradska trojka koja repuje o životu u Srbiji

U gudri nije spas

Droga, devojke, devojke koje se drogiraju i sve što ide uz to, kriminal... glavne su odlike tekstova rep trija Prti BG.

Tekstovi ove MC trojke odskaču od do sada uobičajenih standarda. Verbalnim pogotkom u centar razotkrivaju mnoge stvari koje su vezane za underground Beograda, koji se odvija daleko od očiju šire javnosti i pravog ili lažnog glamura. Kako sami kažu, oni repuju o onome što se dešava u njihovom okruženju, a dobar deo tekstova su lična iskustva. Mos Kri, Mikri Maus i Eufrat čine trojku koja definitivno nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Nastali su igrom slučaja na jednom tehno događaju u Barutani, kada su tri drugara u alkoholisanom stanju došla na ideju da osnuju bend i, na opšte iznenađenje, „projekat" je uspeo. Prvo javno pojavljivanje dogodilo se na koncertu prijateljske grupe Bad Copy, a Mos Kri je ušao u anale domaće scene kao prvi koji se skinuo go na nastupu. Iako često izazivaju nevericu i zgražavanje konzervativnih stanovnika, ne radi se o momcima sa margine društva. Štaviše, Mos Kri, koji je 15 godina igrao tenis, nalazi se na korak do diplome na višoj trenerskoj školi, Eufrat radi kao računovođa kod tate u firmi, a čast uličnog blejanja brani Mikri.

Kako nastaju pesme?
Družimo se već pet-šest godina i dobro se poznajemo. Često sedimo kod Eufrata na gajbi, koji voli da kombinuje i pravi instrumentale. Napravi se tako par bitova, a onda se na to bace rime. Jedan drugog inspirišemo tako da nam fristajlovi nisu strani, a za inspiraciju je u poslednje vreme zaslužan i pelinkovac.

U tekstovima se na eksplicitan način pominju droge i narkomanska iskustva. Koliko u tome ima istine?
Dosta. Svi poznaju nekog narkomana, i to je istina. Ne želimo da ćutimo o tome. Ako se to nekom ne sviđa, šta da mu radimo, ali život u Srbiji je takav. Klinci se lože, misle da je droga zezanje, a nije. Samo budala može da skapira naše tekstove kao šalu.

 

Često se pominju devojke koje su spremne da daju sve za novu dozu dopa (heroin).
Samo ako redovno izlaziš, videćeš da je to istina. Sumnjali smo, ali kada se to prvo dogodilo Mos Kriju, onda smo poverovali. U ulazu je doživeo blajv za ter (oralni seks za četvrt grama heroina).

 

Koliko govorite o ličnim iskustvima?
Imali smo problema sa gudrama. Počelo je kao zajebancija u srednjoj školi, kada misliš da možeš sve. Kad si na drogama, izgubiš onaj momenat duha. I ideš down. To treba izbeći. Međutim, dođeš do nekog momenta kada treba da vidiš šta ćeš da uradiš sa sobom. Shvatiš poentu, a ako ne, najebao si. Došli smo do perioda sazrevanja. Hteli bismo da budemo ovo i ono, a to se sa 50 kilograma i drogom u nosu ne može. Stali smo na loptu, iskulirali...

Kako reaguje publika u Srbiji?
Ako je OK ekipa u pitanju, dobro reaguju. Postoje ekipe koje znaju o čemu se radi i nema veze da li su iz Beograda ili ne. Naravno, najpopularnije su one pesme u kojima se pominje seks. Neke naše pesme pogode ljudi kao narodnjaci. Provalim taj momenat u kome se svi nalaze. A mi se trudimo da sve to (heavy) bude veselom kontekstu.

 

Da li ste zbog tekstova imali problema?
Osim sa novinarima (smeh), nikakvih. Izdavač nam je rekao u šali: vas samo Legija može da izda. Iskreno, da smo na mestu izdavača, dobro bismo se zamislili pre nego što bismo objavili ovakav album.

 

A s roditeljima?
Važno im je da se čuvamo sranja. Mos Krijeva keva sluša hip-hop i zna mnogo više od nekih „velikih repera".

Koju još muziku volite da slušate?
Što se tiče repa, odrasli smo na Public Enemyju, NWA, i uz grupe sa zapadne obale SAD (west coast). Od ostalih pravaca, pre svega volimo minimal tehno i drum ‘n' bass. Česti smo gosti rejvova po gradu. Što se tiče domaće scene, dobro rade DJ Rahmany i Toxic, koji su nam i drugari. Tu su još Bad Copy, Bitcharke na travi, Eyesburn. Bane iz Sunshine je svojevremeno za nas bio najbolji MC istočne Evrope. Nismo baš ljubitelji onoga što radi Bassivity ekipa.

Kakvi su vam dalji planovi?
Pripremamo drugi album i već je spremno nekoliko pesama. Poput prvog, trebalo bi da izađe za ONE records. Nastavljamo u istom fazonu, samo s nekim novim muzičkim podlogama. Planiramo da od Mos Krijevog ćaleta koji sluša bluz ukrademo par semplova a Mikri priprema da ubaci Mesija Parkera u jednu pesmu.
/objavljeno u nedeljniku blic news 2004./

Oceni ovaj članak

Komentari (1)