Predstave Narodnog pozorišta na Velikoj sceni i sceni „Raša Plaović" neće se igrati zbog tehničkih problema koji su nastali usled vremenskih nepogoda. Publika će biti blagovremeno obaveštena o datumima igranja narednih predstava sa redovnog repertoara obe scene. Ulaznice se mogu vratiti ili zameniti na blagajni Narodnog pozorišta.

Direktor Pozorišta "Slavija" Batrić Žarković rekao je da je za 11. izdanje festivala, na kome je do sada izvedeno 130 predstava iz 30 zemalja, odabrao devet komada teatara iz Rusije, Poljske, Rumunije, Bugarske, Azerbejdžana, Irana, Bosne i Hercegovine i Srbije.
On je najavio da će festival otvoriti dramska umetnica Branka Veselinović (93), nakon čega će ansambl Dramskog pozorišta "Ivan Gončarov" iz Uljanovska (Rusija), koji postoji već 200 godina, izvesti predstavu "Osećanja", rađenu po motivima drame Antona Pavloviča Čehova, u režiji Linasa Zajkauskasa.
Nakon predstave nastupiće Ansambl "Ruska duša" pod vođstvom Lidije Larine.
Publika će imati priliku da pogleda i predstavu "Zenobia" po romanu Đelua Nauma u režiji Mone Marian i izvođenju ansambla Narodnog pozorišta Kluž-Napoka (Rumunija), zatim dramu "Žene iz prošlosti" Rolanda Šimelfeniga u režiji Petra Denčeva, koju će izvesti ansambl Dražavnog dramskog i lutkarskog pozorišta "Konstantin Veličkov" (Bugarska).
Nemačko državno pozorište iz Temišvara predstaviće dramu "Presuda" Berija Kolinsa u režiji Aleksandera Hausvatera, a Scena Prapremier In Vitro iz Poljske gostuje sa predstavom "Džepovi puni kamenja" Meri Džouns, koju je režirao Lukaš Vit-Mihalovski.
Žarković je posebno skrenuo pažnju na predstavu "Tengo" koju je napisao Farjad Saki po motivima Čehovljeve drame "Medved", u režiji Rasoula Sakheija, koju na persijskom jeziku izvodi iransko pozorište "Sina group", a radnja je smeštena u Japanu 17. veka.
Na repertoaru su i predstave "Kajanje" (Huseinbala Miramolov/Bahram Osmanov) Državnog akademskog narodnog dramskog pozorišta iz Bakua (Azerbejdžan), "Kraj partije" (Semjuel Beket/Patar Božović) Ateljea 212 i komad "Pismo iz 1920" rađen po motivima istoimene pripovetke Ive Andrića, u režiji Olivera Frljića, a u koprodukciji Bosanskog narodnog pozorišta Zenica i 51. Međunarodnog pozorišnog festivala MEŠ.
Nagradu za najbolju predstavu u celini, statuetu Don Kihot - rad vajara Nikole Kolje Milunovića) dodeliće tročlani žiri koji čine pozorišni i filmski reditelj Ljubiša Georgievski (predsednik) i teatrolozi prof. Dragana Čolić-Biljanovski i prof. Raško Jovanović.
Georgievski, ambasador Makedonije u Srbiji, istakao je da festival "Slavija" iz godine u godinu postaje sve značajniji i ocenio da "Beograd dobija još jedan Bitef, samo zanimljiviji i manje snobovski".
On je istakao da je najveća vrlina festivala što dodeljuje samo jednu nagradu.
"Srbija ima fascinantan broj festivala, pa je teško ostati bez nagrade. Time se devalviraju i nagrade i njihovi dobitnici, a ova manifestacija ima jednu nagradu tek da se obeleži njen štimung", primetio je Georgievski.
Jovanović je konstatovao da je veliko zadovoljstvo imati ovakav festival "u vreme krize i pozorišne oseke u pogledu broja premijera i postignutih rezultata".
On je posebno preporučio predstavu "Pismo iz 1920", istakavši da može biti provokativna s obzirom da režiju potpisuje Frljić i da je reč o "osetljivoj temi o večitoj netrpeljivosti u BiH".

Prsten sa likom Joakima Vujića, odlukom petočlanog žirija, dodeljen je glumici Gorici Popović za izuzetan doprinos razvoju kragujevačkog teatra, saopštio je na umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra Nebojša Bradić. On je dodao da će povodom obeležavanja 177. godišnjice osnivanja pozorišta biti izveden multimedijalni program koji će modernim jezikom predstaviti stari Kragujevac i u okviru kojeg će nagrađenima biti uručene nagrade.
 Dobitinici godišnje nagrade su glumac Miloš Krstović i muzički urednik Dragoslav Tanasković, rečeno je na konferenciji za novinare.
Takođe, najavljeno je da ansambl Knjaževsko-srpskog teatra priprema predstavu "Lepotica Linejna" u režiji Nebojše Rankovića koja će prijemijerno biti izvedena 24. februara, poslednjeg dana manifestacije  "Joakimovi dani" koja počinje 16. februara.
U okviru te manifestacije biće izvedene i predstave pozorišta iz Užica, Kruševca, Kraljeva i Zrenjanina.
Na Dan kragujevačkog pozorišta biće raspisan konkurs za novi dramski tekst a najbolji će biti dramatizovani na daskama Knjaževsko-srpskog teatra, najavio je Bradić.

Velika scena „Ljuba Tadić"

• Biljana Srbljanović SKAKAVCI, r. Dejan Mijač
• Milena Marković ŠINE, r. Slobodan Unkovski
• Branislav Nušić TAKO JE MORALO BITI, r. Egon Savin
• Volter KANDID ili OPTIMIZAM, r. Aleksandar Popovski

Teatar „Bojan Stupica"

• Uglješa Šajtinac HADERSFILD, r. Aleks Čizholm
• Ivor Martinić DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE, r. Iva Milošević
• Igor Štiks ELIJAHOVA STOLICA, r. Boris Liješević
• Laza Lazarević ŠVABICA, r. Ana Đorđević
• Sara Kejn FEDRINA LJUBAV, r. Iva Milošević

Reč je o montrealskoj trupi La La La Human Steps i njenom slavnom koreografu, Eduardu Loku koja će 9. aprila nastupiti u Sava centru. Zaljubljenicima u muziku Dejvida Bouvija i Frenka Zape, dobro je poznato ime ovog plesnog stvaraoca. Sve koncerte ovih muzičkih ikona, kao reditelj i koreograf, potpisuje upravo Lok.

Majstor scene i višestruko nagrađivani plesni i filmski stvaralac, dolazi u Beograd sa svojom trupom koja slavi 30 godina postojanja. Igraju jednostavno nazvan "Novi komad", o kome je londonski Tajms nedavno pisao: "Brzina nezamisliva za ljudska bića....Neustrašiva i ultra-šik plesna trupa ponovo osvaja svet..."
Samo u periodu od 6. do 17. februara za ovu predstavu, na blagajni Centra Sava, karte će se prodavati po promotivnoj ceni od 500,00 dinara! Redovna cena ulaznica je od 900,00 do 1.500,00 dinara.

Posle dvogodišnje pauze Verdijevo remek delo, za koje je libreto napisao Frančesko Pijave po romanu "Dama sa kamelijama" Aleksandra Dime sina, ponovo će obradovati beogradsku publiku.
Prvi put u ulozi Alfreda nastupiće tenor Hon Li, Violetu će pevati Sanja Kerkez, Miodrag D. Jovanović nastupiće u ulozi Žermona, Željka Zdjelar u ulozi Flore, Tatjana Mitić Anine, Igor Matvejev Gastona.
Branislav Kosanić nastupiće u ulozi barona Dufola, Miodrag Matić markiza Dobinjija, Mihailo Šljivić doktora Grenvila, Ljubodrag Begović u ulozi Djuzepa, a Dejan Ljutovac Komisionaria.
U operi učestvuju Orkestar i Hor Narodnog pozorišta, a dirigent je Đorđe Pavlović.

Uloge su igrali Predrag Ejdus, Nikola Rakočević, Boris Pingović, Boris Komnenić, Bojan Dimitrijević, Nataša Ninković i Nada šargin, uz 19 studenata glume Fakulteta dramskih umetnosti.
Scenografiju je kreirala umetnica iz Slovenije Meta Hočevar, kostime Jelena i Svetlana Proković, muziku je komponovala Irena Popović, a Unkovski potpisuje scenski pokret.

Predstava je još u pripremi izazvala veliko interesovanje, zahvaljujući čuvenom tekstu i poznatom reditelju. Prve ocene su uglavnom pozitivne, ali su se čule i napomene da se više očekivalo od ovog projekta.
Filozofska i poetska drama u stihu «život je san» iz 17. veka jedna je od najznačajnijih u svetskoj dramskoj literaturi. Tekst je na srpski jezik preveo Nikola Milićević.

Radnja se dešava na izmišljenom poljskom dvoru. Princ - naslednik naizmenično biva u tamnici i na dvoru, ne znajući tačno šta je stvarnost a šta san.
Unkovski je predstavu postavio u minimalističkom stilu, pozivajući na razmišljanje o univerzalnim pitanjima, bez političkih implikacija, a u fokusu je tanka linija izmedju realnog života i sna, odnosno iluzije.
Višeslojna drama bavi se odnosom sudbinske predodredjenosti i slobodne volje čoveka, ljudskom psihom i stanjem duha, traganjem za izvesnošću u svetu manipulacije, odnosom vlasti i nasilja, časti i izdaje, kao i večnom temom ljubavi.

Zaplet je jednostavan: jedna propala fabrika u tranzicionoj Srbiji, borba radnika za njeno očuvanje, korumpirana vlast koja sve oko sebe truje i zagađuje, jedan ožvljeni ljubavni trougao iz prošlih, mnogo boljih vremena i jedna narodna pevačica... Mjuzikl bez muzike.

Takva kakva jeste, drama je svog idealnog tumača našla u rediteljki Anđelki Nikolić. Sve je u njenoj postavci pojednostavljeno, ogoljeno, ali baš zato i deluje tako moćno, tako bolno iskreno i proživljeno. Jasno i precizno, sa osećajem za ritam i patos, ističući istinski tragično u banalnosti radničkih egzistencija, braneći likove i njihove izbore, rediteljka nam nudi nešto što odavno nismo prepoznali na domaćim scenama - stav. Najsmelija i svakako najintrigantnija jeste odluka da se celokupni tekst drame, dakle, sve što glumci izgovore, emituje sa audio snimka, što je na neki način oslobodilo glumce u ekspresiji, dozvolilo im da bez zadrške prate muziku sopstvenih replika. Odlična glumačka podela, uzbudljiva, neobična lica koja nismo mogli baš često da vidimo na domaćim scenama, doprinose tome da ova predstava naraste u pravo otkriće koje sebi morate priuštiti. Katarza je zagarantovana.

ULAZ na predstavu je SLOBODAN.

Od početka aktivnosti u Radionici septembra 2008. godine, organizovali smo niz večeri (pozorišnih, muzičkih, književnih...) u izvođenju uvaženih umetnika i stvaralaca za naše slepe i slabovide prijatelje, kao i za osobe sa drugom vrstom invaliditeta, i od samog nastanka stremimo cilju da osobe sa invaliditetom ne ostanu posmatrači već da najneposrednije učestvuju i sami budu kreatori programa.

Posle „Hodnika žutih, purpurnih, plavih", Beketov „Čekajući Godoa" čija je premijera bila u junu 2011. godine, drugi je pozorišni rad Radionice integracije sa slepim i slabovidim osobama. 

Razlog zbog kog smo izabrali Beketa ne leži samo u činjenici da je odsustvo vida čest motiv njegovih komada, već pre svega u nameri da se moguća značenja ključnih Beketovih tema kao što su čekanje, slutnja, pitanje identiteta, vremena, smisla, Boga, ispitaju sa stanovišta onih čiji su osnovni pojmovi određeni iskustvom slepila.

Mapu koja će vam olakšati dolazak do Radionice možete naći u prilogu ili na facebook stranici Radionice Integracije.

Scenografiju je kreirala poznata umetnica iz Slovenije Meta Hočevar, kostime Jelena i Svetlana-Proković, a muziku je komponovala Irena Popović.
Ova drama u stihu iz 17. veka jedna je od najznačajnijih u svetskoj dramskoj literaturi, zahvaljujući poetskim i filozofskim vrednostima, a bavi se odnosom realnosti i sna ili iluzije.

Priča se dešava na poljskom dvoru. Stari kralj da bi sačuvao presto šalje princa naslednika u podzemlje zajedno sa svitom koja ga ubedjuje da je to njegov pravi život i da je dvor samo sanjao. Kada zbog promenjenih okolnosti biva vraćen na dvor, princ više ne zna šta je stvarnost, a šta san.
Dramu je sa španskog na srpski jezik preveo Nikola Milićević.

Prema najavi rediteljke, predstava u žanru komedije govori o ozbiljnim pitanjima, kroz priču o jednoj porodici kao metafori Srbije koja se traži i ne nalazi.

Iz 13 od ukupno 50 Popovićevih komada izvučen je ženski lik tipičan za delo ovog autora. Glavnu ulogu - Zoru Šišarku igra Ruzizca Sokić, koja time obeležava 50 goduina umetničkog rada.

Članovi glumačkog ansambla su Mirko Babić, Danica Ristovski, Ivan Tomić, Maša Dakić, Nikola Rakočević, Emica Dačić-Braunović i Kosta Bunuševac.

Predstava je koprodukcija Ateljea 212, Kulturnog centra Pančevo i Knjaževsko-srpskog teatra "Joakim Vujić" iz Kragujevca.

Režija: Robert Wilson

Život i smrt Marine Abramović svakako je predstava koju bismo najviše voleli da vidimo u Beogradu sledeće godine. Marina Abramović na vrhuncu svoje karijere, režija Roberta Wilsona, muzika fenomenalnog Antonyja i još Willem Dafoe u jednoj od glavnih uloga - šta je još potrebno kao preporuka? Na primer, reč kritike da se radi o „kulturnom događaju čitave generacije".

Jean-Baptiste Lully

ATYS

Muzičko vođstvo: William Christie

Režija: Jean-Marie Villégier

Još jedna opera na spisku, jedan od najvažnijih muzičko-scenskih događaja protekle godine. Lullyjeva opera nastala je na dvoru Louisa XIV i predstavlja savršen spoj muzike, baleta, drame i spektakla. Ova verzija izvedena je prvi put 1989. godine, otpočela je modu barokne muzike i predstavljala apsolutnu referencu žanra, ali je zbog skupoće izvođena tek nekoliko sezona. Ovu njujoršku obnovljenu produkciju finansirao je jedan ljubitelj muzike, multimilioner koji je angažovao apsolutno sve dostupne kreativce koji su radili na prvoj predstavi.

Teatro de La Abadía of Madrid

Samuel Beckett

FIN DE PARTIE

Režija: Krystian Lupa

Krystian Lupa jedno je od najznačajnijih rediteljskih imena danas, a ovo je njegovo prvo tumačenje kultne Beckettove drame. Lupa je ovu predstavu radio za špansko pozorište, ali ona već godinu dana putuje svetom i doživljava nepodeljene hvalospeve. Zbunjujuća, zastrašujuća i inovativna predstava koja otvara vrata za različita tumačenja.

Lincoln Center Theater

Nick Stafford

WAR HORSE

Režija: Marianne Elliott i Tom Morris

Adaptacija romana Michaela Morpurga o putešestvijima jednog konja tokom Prvog svetskog rata već je napravila ogroman uspeh u Londonu od svoje premijere 2007. godine, a trenutno je glavni hit američka predstava koja je dobila pet nagrada Tony, od kojih i za najbolji komad i režiju, kao i specijalnog Tonyja za lutkarsku kompaniju.

O strategiji promocije teatra na konferenciji za novinare govorili su direktor projekta Branko Đermanović, dramaturškinja Minja Bogavac, rediteljka Jelena Bogavac i glumac i izvršni producent Bitef teatra Dragan Simeunović.
Nešto slično već čini Beogradska filharmonija, koja je uspela da modernim marketingom privuče publiku klasičnoj muzici.
Ideja je da se scena dovede modernom potrošaču "na noge", na puteve njegovog kretanja kao što su razni sajamsko-promotivni skupovi, klubovi, hipermarketi, parkovi, trgovi i slično.
Kako su rekli mladi umetnici, sve to je u stilu nekadašnjih vašara, ali estetizovano i prilagođeno mestu i promovisanom proizvodu, najčešće domaćem koji ima kvalitet ali ne i mašineriju marketinga iza sebe.
Ovaj projekat ima komercijalni segment, ali i edukativni, interaktivni, a "Marketing Teatar" namerava da bude dostupan svima, prevashodno takozvanim običnim ljudima čiji budžet i navike ne podrazumevaju odlazak u pozorište.

Osnivač i direktor Batrić Žarković istakao je u razgovoru sa novinarima da ovo pozorište nema nikakvu pomoć iz državnog budžeta i živi isključivo od onoga što zaradi na blagajni, a živi pristojno zahvaljujući stalno punim salama.

"Naše predstave igraju se svake večeri tokom sezone koja traje čitavih deset meseci, uz česta gostovanja po zemlji, pa i u inostranstvu", rekao je on.

"Slavija" je do sada imala 75 premijera, od kojih se čak 32 predstave još uvek igraju, što nije čest slučaj u državno dotiranim pozorištima u kojima neke postavke žive samo dve-tri sezone.

Na repertoaru "Slavije" je čak 16 predstava koje su imale više od stotinu izvođenja. Od samog početka igra se "Amerikanac u Beogradu", po Nušićevoj komediji Svinja", u režiji Velimira Mitrovića, a uloge tumače glumci Narodnog pozorišta Nela Mihajlović, Boško Puletić, Gojko Baletić i Sonja Knežević. Među dugovečnim predstavama je i drama Ljiljane Lašić "Jasmin na stranputici", u kojoj je pre 11 godina jednu od svojih prvih uloga ostvario danas vrlo popularni Ivan Bosiljčić. Najnovija predstava, iz oktobra ove godine, projekat je barda srpskog glumišta Petra Božovića - "Reče mi jedan čo'ek: Ćeraćemo se još, kad budem mlađi".

Žarković je naglasio da, pored komedija i vodvilja, "Slavija" neguje i angažovane predstave, komade sa stavom, kakve je najčešhe pisao i režirao sada pokojni Radoslav Dorić. Teme su od Slobodana Miloševića, preko Haga, do Tita, četnika i partizana, ali i sudbine glumice Žanke Stokić.
"Sa našim predstavama bili smo na više od 50 domaćih i stranih festivala, a i svet dolazi kod nas, zahvaljujući Međunarodnom pozorišnom festivalu 'Slavija' koji je u martu ove godine imao svoje deseto izdanje", rekao je Žarković.
To je takođe jedinstven slučaj u Srbiji da privatna kuća organizuje međunarodni festival i to uz učešće kako pozorišnih trupa, tako i nacionalih teatara. Do sada je na festivalu izvedeno oko 120 predstava iz 35 zemalja.
Jedini problem je tehnički nedovoljno opremljena i relativno neudobna sala u tržnom centru u Svetosavskoj ulici, ali kako ističe Žarković, suština teatra nije u mekim foteljama i sjajnoj rasveti, već u glumcima koji su u ovoj kući uvek na prvom mestu.

SKAKAVCI Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača, prvi put su izvedeni na Velikoj sceni 26. aprila 2005. godine. U predstavi igraju: Isidora Minić, Boris Isaković, Aleksandra Janković, Svetozar Cvetković, Maša Dakić/Suzana Lukić, Jasmina Avramović, Voja Brajović, Miodrag Radovanović, Vlasta Velisavljević (zamenio Radeta Markovića koji je igrao u origialnoj postavi), Nikola Simić i Renata Ulmanski.

Skakavci - gostovanja

Pančevo, 19. maj 2006.

Rijeka, Hrvatska, 10. maj 2006.

Ljubljana, Slovenija. 12. maj 2006.

Novi Sad, 26. maj 2006.

Vizbaden, Nemačka, 15. jun 2006.

Zagreb, Hrvatska, 25. januar 2007.

Solun, Grčka, 27. april 2007.

Skakavci - nagrade

Biljana Srbljanović: Nagrada časopisa Theater heute za najboljeg inostranog pisca u pozorišnoj sezoni 2005/2006. za dramu Skakavci,  Nemačka, 2006.

Biljana Srbljanović: Sterijina nagrada za tekst savremene drame Skakavci, 51. Sterijino pozorje, Novi Sad, 2006.

Dejan Mijač: Sterijina nagrada za režiju predstave Skakavci, 51. Sterijino pozorje, Novi Sad, 2006.

Isidora Žebeljan: Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku u predstavi Skakavci, 51. Sterijino pozorje, Novi Sad, 2006.

Isidora Minić: Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu Nadežde u predstavi Skakavci; Nagrada Redakcije novosadskog „Dnevnika" za najuspešnije umetničko ostvarenje na 51. Sterijinom pozorju za ulogu Nadežde; Nagrada „TV novosti", Beograd, „Zoran Radmilović" za glumačku bravuru za ulogu Nadežde, 51. Sterijino pozorje - Novi Sad, 2006.

Renata Ulmanski: Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu Gospođe Petrović u predstavi Skakavci; Nagrada beogradskih „Večernjih novosti" za epizodnu ulogu, 51. Sterijino pozorje, Novi Sad, 2006.

Jugoslovensko dramsko pozorište: Sterijina nagrada Okruglog stola kritike 51. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu za izvođenje predstave Skakavci i Jubilarno priznanje Sterijinog pozorja

ŠVABICA

 Laze Lazarevića, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević, premijeno je izvedena 15. marta 2009. godine na sceni Teatra "Bojan Stupica". U predstavi igraju: Radovan Vujović, Marija Vicković, Bojana Maljević, Milena Vasić, Nebojša Milovanović i Bojan Lazarov.

Švabica - gostovanja

Pančevo, 26. april 2009.

Kragujevac, 12. maj 2009.

Novi Sad, 25. maj 2009.

Sombor, 13. jun 2009.

Vranje, 22. oktobar 2009.

Vršac, 10. novembar 2009.

Valjevo, 12. novembar 2009.

Čačak, 3. mart 2010.

Budva, 30. jul 2010.

Šabac, 14. jun 2011.

Švabica - nagrade

Lana Cvijanović: Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje za predstave Švabica  i Kandid ili Optimizam, 54. Sterijino pozorje, Novi Sad

Radovan Vujović: Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić" za najboljeg mladog glumca za ulogu Miše u predstavi  Švabica i više uloga u predstavi Brod za lutke (SNP Novi Sad), Sterijino Pozorje, Novi Sad

Jugoslovensko dramsko pozorište: Nagada za najbolju predstavu za predstavu Švabica, Međunarodni pozorišni festival „Vršačka pozorišna jesen", Vršac

Ana Đorđević: Najbolja za režiju za predstavu Švabica, Međunarodni pozorišni festival „Vršačka pozorišna jesen", Vršac

Marija Vicković: Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Ane u predstavi Švabica, Međunarodni pozorišni festival „Vršačka pozorišna jesen", Vršac

O predstavi :

"Staklena menažerija" je prva uspešna drama Tenesi Vilijamsa. Danas je vidimo u jednom novom izdanju, koje pokušava ne da je aktuelizuje, već da je ogoli do srži i vidi šta je to što tako živo kuca u njoj. Ova drama je ljubavna, porodična, psihološka, poetska, socijalna i mnogo više od toga. Ona govori o usamljenim ljudima koji žele da osmisle svoje živote i da opstanu. Udaja, posao, putovanje, novac, prošlost - sve su to iluzije koje ih održavaju u životu ali ih istovremeno od njega udaljavaju.

Vilijams kaže u predgovoru ove drame da u pozorištu želi da vidi Istinu, a ne fotografsku kopiju stvarnosti. Tako i ova predstava traga za istinom. A ona je uvek drugačija, uvek živa i neuhvatljiva. Možda je to i odgovor na često postavljano pitanje - zašto je taj i taj komad danas aktuelan.

Režija: Ana Konstantinović

Dramaturg i muzički saradnik: Ana Đorđević

Scenografija i kostim: Kaća Todović Krković

Tom - Željko Maksimović

Amanda - Zinaida Dedakin

Lora - Katarina Dimitrijević

Džim - Miljan Prljeta

Projekat Tenesi Vilijams - 100 godina posle, započet je 2. decembra otvaranjem izložbe Tenesi Vilijams u srpskom pozorištu u biblioteci Američki kutak u Domu omladine Beograda. Izložba obuhvata fotografije, plakate i programe predstava koje su po delima Tenesi Vilijamsa izvođene u pozorištima širom Srbije u periodu od 1952. do 2009. godine. Izložba traje do 31. decembra i nakon Beograda gostovaće u bibliotekama Američkog kutka u drugim gradovima Srbije.

Nakon otvaranja izložbe, 8. decembra, održana je tribina u Biblioteci Grada Beograda o stvaralaštvu Tenesi Vilijamsa na kojoj su, u punoj sali Rimske dvorane, učestvovali teatrolog Jovan Ćirilov, rediteljka Ivana Vujić, glumica Danica Ristovski i istoričarka umetnosti Simona Čupić, a moderator je bio anglicista Uroš Tomić. U Američkom kutku su takođe u toku i projekcije filmova prema Vilijamsovim delima, među kojima su veliki holivudski hitovi "Tramvaj zvani želja" i "Mačka na usijanom limenom krovu". Filmovi će se takođe prikazivati u drugim gradovima Srbije, kao i predstava "Staklena menažerija" koja će gostovati u Nišu i Novom Sadu.

Jednoglasnu odluku doneo je sedmočlani žiri u saštavu: glumci Ksenija Jovanović i Jelisaveta Seka Sablić koje su prethodne dobitnice "Dobričinog prstena", Gorica Popović (predsednik), Tihomir Stanić, dramaturg Slavko Milanović i rediteljka Djurdja Tešić-Popović.
Odluka o terminu i mestu uručenja zlatne kopije prstena velikog srpskog glumca Dobrice Milutinovića biće naknadno doneta.