Video & Photo & Paint
Piše: Mića KARIĆ
08. 11. 2011
52. Oktobarski salon, Muzej istorije Jugoslavije od 20. oktobra do 4. decembra
Vreme je da se upoznamo
Bez obzira na sve probleme koji postoje, oktobarski salon ipak iz godine u godinu, i u skladu sa svojim mogućnostima, drži korak s tekućim dešavanjima i tendencijama na svetskoj umetničkoj sceni. Čini se da ga ovogodišnji koncept i tema odgovornosti čine još aktuelnijim i relevantnijim, posebno u svetlu sve većih redukcija budžeta namenjenih za kulturu i ozbiljne ugroženosti institucija i manifestacija od nacionalnog značaja, ali i u kontekstu recentne globalne političke i ekonomske krize, kao i brojnih problema s kojima se naše društvo svakodnevno suočava
O KONCEPTU
Ovogodišnji Oktobarski salon poveren je renomiranim kustoskinjama Galit Eilat i Alenki Gregorič. Jedan od osnivača izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon, Galit Eilat radi na projektima koji se najčešće bave političkom situacijom na Bliskom istoku, temama aktivizma, (odgovornosti) i politčke imaginacije, dok se Alenka Gregorič, umetnička direktorka Gradske galerije u Ljubljani, u svom kustoskom angažmanu fokusira na pitanje odgovornosti onih koji produciraju savremenu umetnost i institucije kulture, kao i njihove uloge u savremenom društvu. Koncepcijsku okosnicu aktuelnog Oktobarca čini istraživanje samog pojma odgovornosti za koje kustoskinje veruju da pre svega označava sposobnost da se odgovori. Kako generisati odgovornost? Kako danas možemo da budemo odgovorni prema drugom ili prema njegovom, drugačijem pogledu na svet? Na koji način možemo da preuzmemo odgovornost ili da delujemo drugačije u svojstvu proizvođača ili potrošača kulture i kako možemo da igramo aktivniju ulogu u tom procesu - neka su od pitanja koja ova izložba inicira problematizujući u tom kontekstu i teme (ne)poslušnosti u odnosu prema autoritetu, (ne)konformizma, društvene odgovornosti... Za ispitivanje ključnog pojma odgovornosti kustoskinje koriste tri metoda: simulaciju, eksperiment i ponovno odigravanje događaja.
DOMAĆI / REGIONALNI
Za ovaj kratak pregled izdvajamo učešće Art Klinike, koja u nekoliko segmenata prezentuje svoje dosadašnje brojne umetničke i društvene aktivnosti, ali i proširuje svoje delovanje na beogradske ulice i pijace. Jedna od predstavnica Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu, Katarina Zdjelar, predstavlja novi video rad ACT I i II, dok Vahida Ramujkić projektom Istorije u raspravi stavlja u fokus pitanja manipulacije istorijskim činjenicama i uloge obrazovnih institucija u kreiranju onoga što se dolazećim generacijama posreduje kao nesumnjiva istina. Mladen Miljanović (Banjaluka) u video radu Da li nameravate da me lažete?, u kome dokumentuje simulaciju hapšenja i saslušanja svog profesora i mentora Vese Sovilja, govori kako o šizofrenoj poziciji pojedinca unutar posleratno rascepljene države kao što je BiH, tako i o ignorantskom odnosu državnog umetničkog aparata prema pojedincu koji je poslednje tri decenije svog života posvetio umetnosti. Plaćam struju naziv je rada Nemanje Cvijanovića, hrvatskog umetnika čiji rad počiva na kritičkom promišljanju trenutne političke, ekonomske i socijalne situacije i uvek u korelaciji sa istorijom i sećanjem, uz dozu humora i karakterističan likovni jezik, kao što je u ovom slučaju instalacija, odnosno autentična kopija nadgrobnog spomenika Josipa Broza Tita, koja je adaptirana kao zidni radijator za kućnu upotrebu. Situirajući svoj rad oko pitanja sećanja, i vlastitog i kolektivnog, bosanski umetnik Ibro Hasanović u filmu Kratka priča pokušava da naglasi naročitu ulogu koju usmena tradicija ima u našem regionu.
Češka umetnica Katerina Šeda predstavlja se radom Tu nema ništa (video i papirna dokumentacija) u kom je angažujući više igrača stvorila nešto nalik na video igricu koja se odvija u stvarnom vremenu i stvarnom životu. To je svojevrstan eksperiment u kom su dobrovoljno učestvovali stanovnici sela Ponetovice koji su na jedan dan u potpunosti sinhronizovali svoje dnevne aktivnosti.
Duo Yossi Atia i Itamar Rose u seriji kratkih filmova koji najčešće kombinuju humor sličan britanskom komičnom liku Boratu i nemoguće scenarije „staju na sve lokalne žuljeve sve dok se ne počnemo pitati jesu li suze koje smo upravo prolili rezultat smeha ili muke". U video radu Darfur oni ispituju psihološke granice koje postoje u izraelskom javnom mnjenju, kao i njihove reakcije na pojavu azilanata u Izraelu.
Britanac Rod Dickinson u svom umetničkom radu istražuje ideje kontrole i posredovanja, razvijajući kompleksne projekte duž osa simulacije i rekonstrukcije događaja. Na aktuelnom Oktobarskom salonu imamo priliku da vidimo dva rada - Closed Circuit i The Milgram Reenactment (u saradnji s Graemom Edlerom i Steveom Rushtonom).
Grupa Etcétera (Argentina), koju je formiralo nekoliko vizuelnih umetnika, pesnika, lutkara i glumaca iz Buenos Ajresa 1997. godine, od osnivanja koristi teatar i performans kao ključni jezik u umetničkim projektima u kojima se bavi pitanjima i temama nepravde, reakcije zajednice na kreiranje kolektivnog sećanja i građanske odgovornosti. Na Oktobarskom salonu predstaviće deo arhivske građe o traumatičnim događajima vojne diktature u Argentini, uključujući i nesvakidašnju laboratoriju za ispitivanje određenih aspekata u razvoju kolektivnog sećanja i različitih načina na koje se ta sećanja mogu predstaviti.
KRITIKE NA RAČUN SALONA
Od kada je pre sedam godina internacionalizovan, o Oktobarskom salonu često su se mogle čuti i reči kritike koje su se, kako kad, odnosile na nedovoljnu zastupljenost domaćih umetnika, hermetične kustoske koncepte ili pak veliki prostor posvećen umetničkim praksama koje stoje van klasičnog, medijskog prezentacijskog okvira. Bez obzira na sve probleme koji postoje, (ne)opravdanosti kritike, Oktobarski salon ipak iz godine u godinu, i u skladu sa svojim mogućnostima, drži korak s tekućim dešavanjima i tendencijama na svetskoj umetničkoj sceni. Čini se da ga ovogodišnji koncept i tema odgovornosti čine još aktuelnijim i relevantnijim, posebno u svetlu sve većih redukcija budžeta namenjenih za kulturu i ozbiljne ugroženosti institucija i manifestacija od nacionalnog značaja, ali i u kontekstu recentne globalne političke i ekonomske krize, kao i brojnih problema s kojima se naše društvo svakodnevno suočava.
