Prezentujući muzejske otkupe i poklone u proteklih sedam godina, ova izložba ujedno mapira prioritete i strategije u okviru razvoja jedne muzejske zbirke. Tokom dva meseca, koliko izložba traje, biće prikazano nešto manje od stotinu dela u medijima slikarstva, skulpture, grafike, crteža, instalacija, videa, filma, fotografije, animacije i elektronskog formata, poznatih autora i umetničkih grupa (kao što su Dan Perjovschi, Vlado Martek, Nikola Džafo, Zoran Todorović, Slobodan Tišma, Attila Czernik, Balint Szombathy, Apsolutno i mnogi drugi).

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad  

Kako prenose britanski mediji, Fon Tiz je bila inspirisana ljubavlju prema vintidž vešu i nova kolekcija je kombinacija sofisticiranog i lascivnog glamura sredine 20. veka:

«Želela sam da dizajniram komade koji će biti odraz moje opsednutosti vintidžom, a istovremeno će biti lepi, funkcionalni i praktični za svakodnevno nošenje», rekla je džepna Venera.

Kolekcija ove manekenke, glumice i igračice u prodaji će biti od 8. februara, a za veliko interesovanje javnosti najzaslužnija je reklamna kampanja u kojoj Dita nosi izazovni čipkani i satenski donji veš.

Uloge su igrali Predrag Ejdus, Nikola Rakočević, Boris Pingović, Boris Komnenić, Bojan Dimitrijević, Nataša Ninković i Nada šargin, uz 19 studenata glume Fakulteta dramskih umetnosti.
Scenografiju je kreirala umetnica iz Slovenije Meta Hočevar, kostime Jelena i Svetlana Proković, muziku je komponovala Irena Popović, a Unkovski potpisuje scenski pokret.

Predstava je još u pripremi izazvala veliko interesovanje, zahvaljujući čuvenom tekstu i poznatom reditelju. Prve ocene su uglavnom pozitivne, ali su se čule i napomene da se više očekivalo od ovog projekta.
Filozofska i poetska drama u stihu «život je san» iz 17. veka jedna je od najznačajnijih u svetskoj dramskoj literaturi. Tekst je na srpski jezik preveo Nikola Milićević.

Radnja se dešava na izmišljenom poljskom dvoru. Princ - naslednik naizmenično biva u tamnici i na dvoru, ne znajući tačno šta je stvarnost a šta san.
Unkovski je predstavu postavio u minimalističkom stilu, pozivajući na razmišljanje o univerzalnim pitanjima, bez političkih implikacija, a u fokusu je tanka linija izmedju realnog života i sna, odnosno iluzije.
Višeslojna drama bavi se odnosom sudbinske predodredjenosti i slobodne volje čoveka, ljudskom psihom i stanjem duha, traganjem za izvesnošću u svetu manipulacije, odnosom vlasti i nasilja, časti i izdaje, kao i večnom temom ljubavi.

Uz pomoć lepka, poveza i alata umetnici - svi do jednog ljubitelji knjiga - pretvaraju zastarele atlase, enciklopedije i almanahe u kreativni nameštaj i umetnička dela.

Brajan Detmer iz Čikaga pretvara medicinske, istorijske i knjige iz umetnosti u zanimljive 3D skulpture. Suzan Portus, skulptor i umetnik iz Denvera, uvrće papir iz starih knjiga i stavlja ga na stare koturove. Britanski dizakner Džeremi Mej stari papir pretvara u izvanredan nakit.

Džim Rosno iz Berklija u Kaliforniji pravi tematske police - jednu od starih kuvara, drugu od knjiga o sportu. Lisa Očipinti, koja je napisala knjigu o upotrebi knjiga za proizvodnju nameštaja pravi izuvijane mobile u vidu ptica od stranica iz starih knjiga poput dečje knjige iz 1952. "Šape, kopita i peraja".

Uz stranice iz "Čarobnjaka iz Oza" inkorporirala je ogledala, dok je sa "Cvetnom rešetkom" papir pretvorila u cveće. Kolekciju starih enciklopedija pretvoprila je u ogromnu skulpturu nazvanu "Cirkulacija".

"Reč je o davanju novog života knjigama. To nema nikakve veze sa unistavanjem. U pitanju je odavanje počasti knjigama i to potiče iz duboke ljubavi prema njima", rekla je AP-u Očipinti. "Fascinira me kako se povezuju ljude, mesta i vreme. Knjige imaju žestinu i pretvarajući ih u nove oblike želim da im podarim život van police".

Njena knjiga "The repurposed Library" (Nova upotreba knjiga) pruža savete i instrukcije kako upotrebiti knjige za neke amaterske projekte poput postolja za lampu ili držača.

Na internetu se takođe mogu pronaći brojni saveti o novoj upotrebi starih knjiga. Među najvažnijima su da se koriste knjige sa čvrstim koricama, zastareli almanasi sa fotografijama i ilustracijama, kao i knjige koje nije uhvatila buđ.

Trio koji su činile Kejša Bakanan, Mutija Buena i Šioban Donahju navodno se sastao prošle godine i odlučio da snimi novi materijal, prenosi sajt "Didžital spaj".

Trojka, koja se rastala 2001. godine posle tri godine rada, još nije potpisala ugovor sa nekom izdavačkom kućom, ali su najavile da se sasvim sigurno neće zvati "Sugarbabes" a da još nisu izabrale novo ime.

U međuvremenu, članica trenutne postave grupe Hajdi Rejndž rekla je "Didžital spaju" da se grupa nije raspala, ali da trenutno nisu koncentrisane na muziku.

Od drevnog Egipta do ranog 20. veka, najveći deo od 915 crteža, slika, skulptura, knjiga i predmeta došao je iz privatne kolekcije koja je sakupljana više od 35 godina.
Osamdeset procenata je prodato francuskim i stranim kupcima - mnogim iz Azije - za 650.000 evra (milion dolara), preneo je AFP.
Aukcija, koja je završena sinoć posle dva dana žestokog nadmetanja mogla je da se pohvali i kondomom iz 19. veka koji je prodat za 4.337 dolara - sedam puta više od procenjenog.
Kupci su razgrabili lakirane kutije, muštikle i tabakere, štapove i razne druge predmete ukrašene eksplicitnim scenama, često sakrivenim u tajnim pregradama ili ispod "pristojnih" poklopaca i slika.
Kolekcija 19.vekovnih erotskih fotografija prodata je za 24.000 evra.
"Prikupljena dela iz celog sveta su svedočanstvo univerzalnoj i bezvremenoj prirodi erotike", navodi se u katalogu kuće "E.V.E. Liroj".
Na aukciji su se našli i čipovi za plaćanje prostitutki u svetskim bordelima, kao i mali bodeži za zaštitu od previše zagrejanih klijenata.

Šira javnost je za ovog umetnika čula tokom Bijenala u Veneciji 2009, kada su njegove gradovi/planete popunile jedan od centralnih paviljona na Bijenalu, ali njegova dela se već mnogo godina mogu naći na gotovo svim kontinentima, na primer u Japanu, Holandiji, Brazilu i SAD.

Tomas Saraceno nalazi inspiraciju na nebu, i uspeva da nas natera da razmislimo o tome kako živimo, kako oblikujemo svoje gradove, i u kakvim smo odnosima jedni prema drugima.

Iako se u nazivu izložbe pominju gradovi, ove instalacije možda više podsećaju na planete ili asteroide koji su se razleteli po ogromnoj hali Hamburger Bahnhofa. Čini se da je samo pitanje trenutka kada će se na horizontu neke od njih pojaviti neko ko - kao Mali Princ 22. veka - žuri da vidi još jedan zalazak neonskog sunca sa njegove planete.

Osim što je umetnik, Saraceno je i arhitekta, i to se vidi u njegovim balonima. Laki kao mehuri od sapunice, razapeti kao paukove mreže, mnogi od njih izgledaju kao da pripadaju dalekoj budućnosti, u kojoj će svako imati svoju planetu koju će moći da oblikuje po sopstvenoj zamisli. Neke od njih su jednostavne i stabilne, druge su prekrivene biljkama koje rastu na sve strane, kao što su nekada i na ovoj našoj, a na nekima sistemi za navodnjavanje pomažu opstanak.

Za one koji bi da na svojoj koži osete kako će se živeti u gradovima budućnosti tu su dva oblaka u koje može da se uđe i u njima da se valja, puzi i kotrlja (hodanje je, na žalost, zabranjeno). Kao što se to često dešava u životu, pa i onom u budućnosti, izgledalo je kao da  posmatrači u celom doživljaju uživaju više nego oni oni koji se   po oblacima valjaju.

U novom filmu, "Nemoguća misija - Protokol duh", Tom Kruz ponovo preuzima ulogu operativca Itana Hanta, u večitoj misiji spasavanja sveta.
 Film je prepun akcionih i kaskaderskih scena, od kojih neke izvodi sam 46-godišnji glumac. Naročito atraktivne su one na najvišem neboderu na svetu, Burž Kalifi u Dubaju.
U četvrtom nastavku, Hant i njegov tim su osumnjičeni za teroristički napad na Kremlj i prinuđeni na beg. Bez sredstava i pojačanja, moraju da pronađu način da dokaže svoju nevinost i spreče ne samo još jedan napad već i nuklearni rat. 
Veći deo filma snimljen je u Dubaiju, gde je zvanično prikazan 7. decembra. Radnja filma Hanta odvodi i u Moskvu, Budimpeštu i Bombaju.
Film je režirao dvostruki Oskarovac Bred Bird, a u njemu, pored Toma Kruza, glume i Džeremi Rener, Pola Paton, Sajmon Peg, Tom Vilkinson, Džoš Halovej i Lea Sejdu.
Bird je osvojio Oskare za animirane filmove "Neviđeni" (The Incredibles) i "Mućkalica" (Ratatouille).
Serija blokbastera "Nemoguća misija" je dosad zaradila blizu 1,5 milijardi dolara širom sveta.

Pedeset drugi Oktobarski salon, ove godine pod nazivom Vreme je da se upoznamo, sedmo je internacionalno izdanje ove najznačajnije likovne manifestacije kod nas.

O KONCEPTU

Ovogodišnji Oktobarski salon poveren je renomiranim kustoskinjama Galit Eilat i Alenki Gregorič. Jedan od osnivača izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon, Galit Eilat radi na projektima koji se najčešće bave političkom situacijom na Bliskom istoku, temama aktivizma, (odgovornosti) i politčke imaginacije, dok se Alenka Gregorič, umetnička direktorka Gradske galerije u Ljubljani, u svom kustoskom angažmanu fokusira na pitanje odgovornosti onih koji produciraju savremenu umetnost i institucije kulture, kao i njihove uloge u savremenom društvu. Koncepcijsku okosnicu aktuelnog Oktobarca čini istraživanje samog pojma odgovornosti za koje kustoskinje veruju da pre svega označava sposobnost da se odgovori. Kako generisati odgovornost? Kako danas možemo da budemo odgovorni prema drugom ili prema njegovom, drugačijem pogledu na svet? Na koji način možemo da preuzmemo odgovornost ili da delujemo drugačije u svojstvu proizvođača ili potrošača kulture i kako možemo da igramo aktivniju ulogu u tom procesu - neka su od pitanja koja ova izložba inicira problematizujući u tom kontekstu i teme (ne)poslušnosti u odnosu prema autoritetu, (ne)konformizma, društvene odgovornosti... Za ispitivanje ključnog pojma odgovornosti kustoskinje koriste tri metoda: simulaciju, eksperiment i ponovno odigravanje događaja.

UMETNICI/UČESNICI

DOMAĆI / REGIONALNI

Za ovaj kratak pregled izdvajamo učešće Art Klinike, koja u nekoliko segmenata prezentuje svoje dosadašnje brojne umetničke i društvene aktivnosti, ali i proširuje svoje delovanje na beogradske ulice i pijace. Jedna od predstavnica Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu, Katarina Zdjelar, predstavlja novi video rad ACT I i II, dok Vahida Ramujkić projektom Istorije u raspravi stavlja u fokus pitanja manipulacije istorijskim činjenicama i uloge obrazovnih institucija u kreiranju onoga što se dolazećim generacijama posreduje kao nesumnjiva istina. Mladen Miljanović (Banjaluka) u video radu Da li nameravate da me lažete?, u kome dokumentuje simulaciju hapšenja i saslušanja svog profesora i mentora Vese Sovilja, govori kako o šizofrenoj poziciji pojedinca unutar posleratno rascepljene države kao što je BiH, tako i o ignorantskom odnosu državnog umetničkog aparata prema pojedincu koji je poslednje tri decenije svog života posvetio umetnosti. Plaćam struju naziv je rada Nemanje Cvijanovića, hrvatskog umetnika čiji rad počiva na kritičkom promišljanju trenutne političke, ekonomske i socijalne situacije i uvek u korelaciji sa istorijom i sećanjem, uz dozu humora i karakterističan likovni jezik, kao što je u ovom slučaju instalacija, odnosno autentična kopija nadgrobnog spomenika Josipa Broza Tita, koja je adaptirana kao zidni radijator za kućnu upotrebu. Situirajući svoj rad oko pitanja sećanja, i vlastitog i kolektivnog, bosanski umetnik Ibro Hasanović u filmu Kratka priča pokušava da naglasi naročitu ulogu koju usmena tradicija ima u našem regionu.

INOSTRANI

Češka umetnica Katerina Šeda predstavlja se radom Tu nema ništa (video i papirna dokumentacija) u kom je angažujući više igrača stvorila nešto nalik na video igricu koja se odvija u stvarnom vremenu i stvarnom životu. To je svojevrstan eksperiment u kom su dobrovoljno učestvovali stanovnici sela Ponetovice koji su na jedan dan u potpunosti sinhronizovali svoje dnevne aktivnosti.

Duo Yossi Atia i Itamar Rose u seriji kratkih filmova koji najčešće kombinuju humor sličan britanskom komičnom liku Boratu i nemoguće scenarije „staju na sve lokalne žuljeve sve dok se ne počnemo pitati jesu li suze koje smo upravo prolili rezultat smeha ili muke". U video radu Darfur oni ispituju psihološke granice koje postoje u izraelskom javnom mnjenju, kao i njihove reakcije na pojavu azilanata u Izraelu.

Britanac Rod Dickinson u svom umetničkom radu istražuje ideje kontrole i posredovanja, razvijajući kompleksne projekte duž osa simulacije i rekonstrukcije događaja. Na aktuelnom Oktobarskom salonu imamo priliku da vidimo dva rada - Closed Circuit i The Milgram Reenactment (u saradnji s Graemom Edlerom i Steveom Rushtonom).

Grupa Etcétera (Argentina), koju je formiralo nekoliko vizuelnih umetnika, pesnika, lutkara i glumaca iz Buenos Ajresa 1997. godine, od osnivanja koristi teatar i performans kao ključni jezik u umetničkim projektima u kojima se bavi pitanjima i temama nepravde, reakcije zajednice na kreiranje kolektivnog sećanja i građanske odgovornosti. Na Oktobarskom salonu predstaviće deo arhivske građe o traumatičnim događajima vojne diktature u Argentini, uključujući i nesvakidašnju laboratoriju za ispitivanje određenih aspekata u razvoju kolektivnog sećanja i različitih načina na koje se ta sećanja mogu predstaviti.

KRITIKE NA RAČUN SALONA

Od kada je pre sedam godina internacionalizovan, o Oktobarskom salonu često su se mogle čuti i reči kritike koje su se, kako kad, odnosile na nedovoljnu zastupljenost domaćih umetnika, hermetične kustoske koncepte ili pak veliki prostor posvećen umetničkim praksama koje stoje van klasičnog, medijskog prezentacijskog okvira. Bez obzira na sve probleme koji postoje, (ne)opravdanosti kritike, Oktobarski salon ipak iz godine u godinu, i u skladu sa svojim mogućnostima, drži korak s tekućim dešavanjima i tendencijama na svetskoj umetničkoj sceni. Čini se da ga ovogodišnji koncept i tema odgovornosti čine još aktuelnijim i relevantnijim, posebno u svetlu sve većih redukcija budžeta namenjenih za kulturu i ozbiljne ugroženosti institucija i manifestacija od nacionalnog značaja, ali i u kontekstu recentne globalne političke i ekonomske krize, kao i brojnih problema s kojima se naše društvo svakodnevno suočava.

"Truth or Dare by Madonna" (Istina ili laž od Madone) obuhvataće cipele, torbe, veš, mirise, navodi se u saopštenju.

"Proteklih nekoliko godina više puta mi je nuđeno da stvorim sopstveni brend", navela je 53-godišnja Madona u saopštenju i dodala da je sada "pravi trenutak" da se pozabavi tim projektom.

Kolekcija će, kako prenosi Frans pres, pozivajući se na saopštenje, pokazati "dihtomiju Madone koja je i moćna ikona i ženstvena lepota".

Madona je sa "Ajkoniksom" sarađivala prošle godine na mladalačkoj modnoj liniji "Material Girl" inspirisanom njenom ćerkom Lurdes.

Piše: Slavica PEŠIĆ

Čumićevo sokače donedavno je bilo potpuno nepoznato današnjim tinejdžerima. Ovo sokače u centru grada, nekada prvi shopping mall u prestonici, u poslednjoj deceniji pretvorilo se u pomalo sablasno mesto nalik na veliki napušten brod. Otvaranje novih tržnih centara tek mu nije išlo naruku, odvlačilo je sve više kupaca, pa su i neke od tu postojećih radnji počele da se prebacuju na nove lokacije. Iako po vrlo pristupačnoj ceni, lokali su propadali prazni, dok se u novembru prošle godine ekipa beogradskih dizajnera nije udružila u ideji promocije domaće autorske mode i dizajna i uselila u prizemlje i na prvi sprat ovog centra.

Nekadašnji Čumić danas je Choomich, mesto u koje su se ponovo uselili mladost i život, mesto na kome prvi put u zemlji svoje radnje imaju različite generacije beogradskih dizajnera, od nekih čija su nam imena odavno poznata, do nove generacije mladih dizajnera koje poslednjih godina pratimo na Nedeljama mode. Iako je zakupnina za pomenute lokale niska, ovi stvaraoci uglavnom su se udruživali, pa u lokalima najčešće možete zateći autorske radove od tri do pet dizajnera. Oni jedni drugima ne smetaju, niti konkurišu, jer ovde ima mesta za svačiju kreativnost.

Koncept koji Choomich neguje - promocija domaće autorske mode i dizajna - postoji u svim velikim modnim metropolama.

Choomich je jedinstven po tome što na jednom mestu možete naći žensku i mušku autorsku modu, širok dijapazon različitog aksesoara, unikatne poklone i komadni nameštaj za kuću, a sve to možete da probate, naručite u drugoj boji, svojoj veličini i platite bilo kojom karticom. Evo šta je patrola Yellow Caba odabrala kao svoje favorite:

1. Kažu da je sve počelo na inicijativu modnog tandema Punkuffer koji čine Bojan Milisavljević i Marko Nenadić.

Ukoliko tražite kvalitetne kožne torbe u dandy stilu svih veličina, svakako ćete svratiti do Punkuffera. Pored otmene galanterije, u ovoj radnji možete naći i veoma zanimljive retro plišane muške sakoe.

2. Pod etiketom Get Up dizajnerka Jasmina Vujović stvara elegantne večernje haljine koristeći se karnerima, riševima, rajsferšlusima i sličnom pozamanterijom. Ukoliko vam je to suviše, u ovoj radnji možete naći i veoma povoljne casual tunike i haljine sa zanimljivim printom iste dizajnerke. 

3. Nedavno je svoju radnju u Choomichu otvorila i Tamara Radivojević. Već smo navikli da njene svilene tunike neobičnih krojeva viđamo na revijama i u dobro uklopljenim kombinacijama smelih Beograđanki. Navikli smo i da možemo da ih kupimo u njenoj radnji u ulici Strahinjića bana. U Choomichu Tamara izlaže različitu garderobu u odnosu na ono što ste viđali u prvoj radnji. Ovde su u ponudi jednostavniji i nosiviji modeli i po znatno nižim cenama. Radnju deli s kolegom Vladimirom Lazarevićem koji pravi muške cipele. Stanovnici evropskih prestonica odavno ne moraju da se zadovolje samo braon i crnim cipelama, ali su Beograđani do sada bili uskraćeni za čitavu paletu koja isključuje te dve htonične boje. Ovde konačno prave cipele za one koji se ne plaše da hodaju kroz život.

4. Viđali su vas već u Peđinim večernjim haljinama? A sa cipelama?

U svojoj radnji u Choomichu Peđa Nerić pored provokativnih haljina od sirove svile u crnoj i beloj boji nudi i cipele koje prema njegovom dizajnu izrađuje fabrika obuće Medont.

5. Svoju oazu ovde su pronašle i svilene toalete zagasitih boja Emilije Petrović. Za ovu sezonu birala je sve nijanse od boje peska do boje zemlje. Da se uz takvu decentnost najbolje slaže nekakav kontrast u detaljima potvrđuje i sama Emilija, koja svoj prodajni prostor deli s kolegom Joladinom. Joladinove pop-art torbe od recikliranog papira već smo mogli da kupujemo po raznim show-roomovima, mada tek sad shvatamo kakve sve mogućnosti za kombinovanje one, zapravo, pružaju.

6. Poslednjih sezona svetski modni dizajneri najavljuju povratak pliša u velikom stilu. Za neke od nas on nikada nije ni izašao iz mode. Ako tragate za zanimljivim komadima garderobe od ovog najnežnijeg materijala ili možda za suknjom od tila, onda put pod noge pa u Fundus. To je ime pod kojim zajednički nastupaju tri najbolje drugarice: Jelisaveta Tatić, Dijana Mihajlović i Sonja Krstić. Njihova poslovna saradnja proistekla je iz privatnog druženja, u kome su njihovi slični pogledi na estetiku bili uvek veoma bliski. Zajednička interesovanja prema određenim stilovima kroz istoriju odevanja, kao i način da se oni transponuju u savremene potrebe, dali su im ideju kako da formiraju svoj prepoznatljiv stil.

7. Za superklinca iz dizajnerske škole čuli smo još pre osam godina. Još tada osvajao je nagrade gde god da se pojavi, ali je široj publici postao poznatiji 2006. i 2007. godine kada je osvajao Pantene Beauty Award za najboljeg mladog dizajnera. Pogodili ste - i Dejan Despotović ima svoju radnju u Choomichu. Ranije je radio i kao stilista u modnom časopisu Elle, ali sada radi isključivo na svojoj prvoj komercijalnoj liniji Black by Dejan Despotovic koju je lansirao prošle godine.

Ukoliko su vam potrebni neka neobična košulja ili trenč, zaobiđite Burberry i svratite do Dejana, bićete oduševljeni njegovom spremnošću da pronađe pravi komad za vas, a ako ga već i nema u radnji, napraviće ga prema vašim željama. Nosi samo odeću koju sam pravi. Sam je i prodaje. I sve ovo ne bi bilo toliko neobično da nema tek 25 godina.

U njegovoj radnji pronašli smo i neobičan nakit od zihernadli i rajsferšlusa koji pravi dizajnerka Jasmina Sanader.

8. No brothers no sisters veoma je lepa radnja s mnogo umetničkih predmeta i slika, pa na trenutak gubite predstavu o tome da li ste u galeriji ili teatru, ali vam ni kreacije Tijane Pavlov i sestara Stevančević ne daju jasniju sliku, jer su i same kao skulpture.

Naime, dve sestre, Jelena i Ivana, pored udobnih tunika i haljina od prirodnih materijala koje već godinama vadimo iz ormara kad god želimo da izgledamo posebno, a osećamo se komforno, počele su da kreiraju i nakit od kože, koji po svojoj lepoti ali i veličini slobodno može da zameni čitav gornji deo odeće.

Tijana Pavlov, dobitnica brojnih nagrada (Pantene Beauty Award, Bazart Award i nagrade „Boris Nikolić"), pre svega je mezimica svakog muškarca u Srbiji koji drži do svog izgleda. Bolje od svakog dizajnera koji pravi mušku odeću, Tijana je pomerala granice putem boja, krojeva i slogana. U svojim kreacijama često se služi printom. Mogli smo da vidimo i njenu poslednju reviju „H1N1" na prošlogodišnjem Cro-A-Porteru u Zagrebu za koju je pobrala sve reči hvale.

U istom lokalu naći ćete i preudobne kožne cipele Budislave Keković po specijalno niskoj ceni. Ja probala - lake su ko perce!

Milica Stojišić u radnji No brothers no sisters izlaže svoje plastične broševe, koji su idealan poklon za svaki rođendan i svačiji rever.

9. Kad tražite haljinu „za šetanje kroz snove", onda idete do Ane. Već šest godina Ana Ljubinković podupire neoromantični imidž svake „beogradske princeze". Samo ona ume da koristi zajedno sve te prozračne materijale najnežnijih boja, čipku, pliš, bisere, kristale i vez, a da nikada ne pogreši. Odnedavno pravi i nakit i torbe, a s njom u radnji izlažu i Jovana Božović i Antea Arizanović-Mutaović pod etiketom Remake. Remake dizajnira sve one divne stvari koje nam život čine magičnim. Tu su neverovatni tanjiri i šoljice za kafu u retro stilu, kućne papuče i podmetači, razne stvarčice za bebe, pa sve do najsitnijih detalja kao što su ručno pravljene čestitke.

10. U Ateljeu Alternativa možete kupiti odeću Ivane Ristić, Tijane Cvetković i Danijele Glišić. Tijana pravi unikatne romantične haljine od svile sa čipkom, ručno oslikane. Čest motiv na haljinama jeste polje za igru „školice". Ivana ima svedene tunike za svaku priliku, a Danijela odlične jakne za predstojeće svežije dane. Za manje od 10.000 dinara možete da izađete iz ove radnje svesni da ste investirali u jedan izuzetan komad.

11. U radnji Damsel in distress rublje izlaže dizajnerka Olga Marinković. Obavezno iskoristite priliku da kupite bar jedan ogrtač ili spavaćicu u ovoj radnji. Rublje je izrađeno od najfinijih materijala - muslina, svile, čipke - i vrlo je provokativnih krojeva.

12. Na spratu ne smete propustiti najšareniju radnju od svih - Atippi, u kojoj svoje kreacije izlažu Hristina Petrović, Teodora Dranulović, Aneta Tošić, Tamara Marjanović i Marija Banjac. Kakav god bio vaš ukus, znam da morate imati bar jednu Tamarinu majicu sa „čarobnim rukavima".

13. Olivera Ćaćić i Predrag Đuknić kreiraju žensku odeću. Predrag pravi odlične korsete, a Olivera haljine.

14. Jovana Marković izlaže svoje modele zajedno s muškom linijom Mimimasio koju potpisuju Marko Sovilj i Miloš Milivojević. Jovana u svojoj kolekciji ima nekoliko haljina od sirove svile boje pudera sa ručno ušivenim perlicama, koje svaka dama treba da poseduje.

15. Društvo umetnika Beograda (DUB) jedna je od tri radnje u okviru koje rade dizajneri enterijera. Bogdan Vukosavljević proslavio se izrađujući unikatne staklene mase na tradicionalan način. Kod njega nećete naći dva ista stola, on kaže da je to prosto nemoguće izvesti. U svakoj ekonomski dobro razvijenoj zemlji mladi imaju svoj stan; u onim slabije razvijenim imaju bar jedan unikatni komad nameštaja bez kojeg ne mogu i koji daje toplinu njihovom iznajmljenom domu. Znam u kakvoj zemlji živimo, zato vam i predlažem da zavirite u ovu riznicu i iskopate nešto što će vas grejati.

S Bogdanom izlaže i umetnica Selma Đulizarević čiji impresionistički motivi na paravanima, čizmama ili torbama nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

16. Vladimir Stojanović takođe je jedan od umetnika koji se bave unutrašnjim dizajnom. On pripada starijoj gardi, onoj koja daje primer ovim mladim „komšijama". Izrađuje masivne komade uz minimalnu obradu materijala. Ovih dana upravo završava nove komade nameštaja. Znam da se veliko spremanje obično najavljuje za proleće, ali je i miholjsko leto jednako prijatno doba za uređivanje stana.

17. Prototip je treći u nizu radnji gde možete naći „odeću" za prostor u kome živite. Dizajner enterijera Milivoje Stojanović podjednako voli dizajn i redizajn, pa ćete u ovoj radionici često videti predmete koji vas podsećaju na dom vaših baka. U dogovoru s njim možete doći do nekog davno željenog komada nameštaja. Naime, možete ga pozvati u svoj prostor i posavetovati se šta bi bilo najbolje za vas, a on će vašu ideju prilagoditi onome što već ima u svojoj radionici ili napraviti sasvim nov komad. Ova radnja može poslužiti kao idealan gift shop, naročito u vreme praznika, jer ima raznovrsnu ponudu. Ovde možete naći sve od vešalice za ormar pa do ormara. Kad je rasveta u pitanju (lampe, svećnjaci i sveće), ima veoma neobičnih dizajnerskih rešenja.

Hej, ovde ima još svačega, sve je tu - od igle do lokomotive. Ovo je bio samo jedan od mogućih pogleda na Choomich Design District. Moj pogled. Vi morate da dođete sami i pogledate šta vam se sviđa 

Choomic Design District, Čumićevo sokače (ulaz kod Sport kafea)

Radno vreme: radnim danima od 12.00 do 20.00, subotom od 12.00 do 16.00

S koleginicom koja je obrazovanje stekla na University of Kentucky College of Design, osnovao je studio Re-Design. Bave se uređenjem stambenog, poslovnog i javnog prostora. Realizovane projekte možete pogledati na www.re-design.rs

Yellow Cab: Kakvi su svetski trendovi u dizajnu enterijera?

Vladimir Niklanović: Postoji više „klika", ali je i dalje najzastupljeniji eklektički pristup, u kojem se mešaju minimalizam i neobarok s manje ili više smelim kombinacijama desena i oblika. Minimalizam, u svom čistom i jasnom izrazu, i dalje ima svoje mnogobrojne sledbenike, Skandinavci su oduvek imali svoj prepoznatljiv pristup dizajnu, vintage je popularan... Zapravo, svaka kombinacija je dozvoljena. Poenta je u tome da se pronađe ključ po kome različiti stilovi funkcionišu zajedno, dopunjuju se, imaju priču. Zato je bitno da se eksperimentiše, treba se usuditi i rizikovati i sigurno će se doći do dobrih rezultata. Čini mi se da kod nas to nedostaje.

Naravno, green design jeste nešto čemu se već duže vreme teži, čemu svi mi moramo da doprinesemo. U Evropi se veoma vodi računa o materijalima, njihovoj eksploataciji, načinu proizvodnje, tehnološkim procesima.

YC: Šta se traži kod nas?

VN: Zahtevi klijenta veoma su važni za kreiranje prostora. Kada radimo stambene enterijere, ljudi su uglavnom opredeljeni za mainstream. Znači, jednostavne linije, bela, bež, braon, nešto što je sigurno i gde nema greške. Međutim, takvo viđenje uglavnom je napamet preuzeto. Kada uvučeš ljude u priču, krenu da se otvaraju i prihvataju naše ideje. U prostorima koji se koriste u komercijalne svrhe - kao što su kafići, restorani - imamo daleko više slobode, što je i razumljivo, jer prostor nije ličan. Mesta za izlazak moraju da poseduju atmosferu, da privuku ljude koji su ciljna grupa.

YC: Navedi nam neke neobične/luckaste zahteve koje ste ispunili?

VN: Uvek se klijentima postavi niz pitanja kako bismo što bolje sagledali posao koji nas čeka. Kada nekome kreirate prostor za život, onda morate i da znate kakve su navike tih ljudi, kako funkcionišu, kakva su njihova interesovanja. Imali smo zahtev da se stan od osamdesetak kvadratnih metara kompletno, ali kompletno, uradi u crnoj boji. Na to nikako nismo pristali, pa smo našli kompromis.

YC: Da li nam možeš preporučiti neke efektne, lako primenljive predloge za uređenje stana?

VN: Bojama je uvek najlakše izazvati promenu u enterijeru. Promenite raspored nameštaja. Uvek imajte dominantu, akcenat u prostoru. Da li će to biti boja, materijal, stil, zavisi od vas. Na taj način sve izgleda povezano i harmonično. Nemojte se truditi da vam stan izgleda kao iz časopisa. U stanu se živi, te on mora posedovati prostor za odlaganje stvari.

YC: Šta voliš u Beogradu, a šta ne, kada su u pitanju javni prostori?

VN: Drago mi je što je rekonstruisana kula Nebojša i postala izložbeni prostor gde se sjajno prepliću ambijentalna sredina i moderne tehnologije. Zatim, rekonstruisana zgrada Kinoteke na Studentskom trgu, a posle četiri godine rekonstrukcije otvorena je i Narodna biblioteka koja sadrži preko pet miliona publikacija i knjiga.

Mesta za zabavu i druženje imamo na pretek. Kod nas se vodi računa o enterijeru restorana, kafića, klubova. Dobro je što ima sve više mesta za izlazak koja su stilski različita, tako da svako može da pronađe ono koje mu odgovara, s kojim može da se identifikuje.

Ipak, potrebna nam je prava, velika diskoteka!

Lično, ne volim pleksiglasom natkrivenu zelenu pijacu. Mislim da se o izlozima prodajnih objekata ne vodi dovoljno računa. Čast izuzecima.

U arhitekturi zaostajemo, mada imamo sjajne primere iz prošlosti.

Piše: Snežana STAMENKOVIĆ

Kustoskinje salona su Galit Eilat, osnivač Izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon i koautor izložbe u paviljonu Poljske na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu, i Alenka Gregorič, slovenačka istoričarka umetnosti i umetnička direktorka Gradske umetničke galerije u Ljubljani.

Pod sloganom „Vreme je da se upoznamo" kustoskinje ovogodišnjeg Salona okupiće više od trideset umetnika, umetničkih grupa, ustanova, nevladinih organizacija i drugih aktera u kulturi čije delovanje i rad razumeju kao umetničko, iako ono to nije u užem značenju te reči. Zato su među izlagačima „provereni" umetnici: Jan Fabre, Yael Bartana, IRWIN, Milica Tomić, Vuk Ćosić, mlade regionalne snage Mladen Miljanović, Darinka Pop-Mitić, Nebojša Šerić Šoba, Urtica, Katarina Zdjelar, Vahida Ramujkić, ali i organizacije poput Art klinike, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Kioska i Kontekst kolektiva.

Razlog za ovako široko shvaćen prostor umetnosti leži, zapravo, u konceptu ovogodišnje izložbe koji je usredsređen na pojam odgovornosti. Razmatranje izabranog pojma kustoskinje zasnivaju na teoretskim zaključcima Jacquesa Derride i čitaju ga kao sposobnost pojedinca, institucije i društva da odgovori na neke probleme. Pre svega, pažnja se fokusira na sistem umetnosti i pronalaženje načina da ona deluje u teškim okolnostima kakve postoje u regiji u kojoj živimo. Istovremeno, ti problemi ne posmatraju se ni izolovano od istorijskog, psihološkog, filozofskog, intelektualnog, društvenog i političkog, regionalnog i globalnog konteksta.

„Otvaraćemo teme koje će biti bitne za budućnost umetničkog sistema. Postavljaćemo pitanja i diskutovaćemo o tome šta se može napraviti bolje. Nije uvek u pitanju novac. To je nekada najlakši izgovor. Nas zanima kako se neke stvari koje smo detektovali kao problematične mogu popraviti znanjem, poznavanjem, entuzijazmom ljudi sa scene", kaže Alenka Gregorič. Cilj nam je, kažu kustoskinje, da ukažemo na neke druge puteve komunikacije i rešavanja problema koje će publika prepoznati kao korisne i usvojiti ih i primeniti u svakodnevnom životu.

Galit Eilat i Alenka Gregorič uočavaju da su u humanističkoj sferi posebno akcentovana tri metoda - simulacija, eksperiment i rekonstrukcija ili ponovno odigravanje, i da su ih umetnici u postupku stvaranja umetničke realnosti usvojili kao dominantne principe. U preispitivanju pojma odgovornosti, kustoskinje 52. Oktobarskog salona skrenuće pažnju i na ova tri metoda kao načine delovanja u stvarnosti i oblikovanja sveta oko nas, koji osim pozitivnih imaju i svoje negativne aspekte. Oni otvaraju pitanja „povodljivosti i poslušnosti u odnosu na autoritete, konformizma, društvene odgovornosti, neposlušnosti i nekonformizma".

Za vreme 52. Oktobarskog salona, kao posebni programi biće organizovani performansi, programi posvećeni edukaciji i radu s mladima, vođenja kroz izložbu s kustosima Salona i poznatim ličnostima iz sveta kulture. Na samom otvaranju biće održan performans i koncert bosanskog autora Damira Avdića, a u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda biće organizovana izložba Aleksandra Jestrovića Jamesdina, srpskog umetnika mlađe generacije koji je na 50. Oktobarskom salonu dobio nagradu Kulturnog centra Beograda. Jamesdin će izložiti radove nastale u Berlinu, gde živi i radi poslednje dve godine, a koje je nazvao Stoka sa Istoka.

Kako je najavila Beogradska nezavisna kultura, desetodnevni program "Na sopstveni pogon" obuhvatiće izložbe, pozorišne predstave, javne diskusije, prezentacije, performanse, radionice, koncerte i Đ nastupe, javna čitanja, multimedijalne programe, video i filmske projekcije.

Nekoliko desetina organizacija, umetničkih grupa i inicijativa sa nezavisne kulturne scene  predstaviće novu mapu beogradske kulture.

U programu  će učestvovati: ApsArt, Bazaart, BIGZ, Cirkusfera, CZKD, Centar za razvoj fotografije, Dah teatar,  Dez org, ERGstatus, Hop.la!, Kiosk, Kontekst u mesnoj zajednici, Kornet, Kulturni front / KC Grad, Liceulice, Magacin, Mimart, nKA, O3one, Plavo pozorište, KC Reks, Remont, SEEcult.org, Stanica Treći Beograd i ZMUC.

Program obuhvata Kondenz festival savremenog plesa, performans "Spavanje" u Trećem Beogradu (Krnjača), izložbe "Preš photo Serbia" (Centar za razvoj fotografije) a u  Ozonu će biti predstavljena retrospektiva novinske fotografije.

Pozorišni program obuhvata predstave "Odabrani se bude" (Mimart), "Kod Nastasijevića" (Dah teatar) i "Psi" (ERGstatus) i radionice: brejkdensa, pozorišta senki i klovnovske pozorišne tehnike u BIGZ-u.

U debatnom programu razgovaraće se o položaju umetničkih organizacija u odnosu na kulturne institucije i civilni sektor, o autonomiji univerziteta, perspektivi studiranja na umetničkim akademijama i stanju radničke borbe u Srbiji.

U Reksu će kao uvod u sedmi filmski festival "Slobodna zona", nastupiti Boris Kovač (Srbija) i David Yengibarjan (Jermenija).

U vreme Sajma knjiga u Beogradu održaće se književne promocije, u KC Grad gostovaće Zajednica nakladnika i knjižara Hrvatske i beogradska izdavačka kuća Rende, a u Reksu američki umetnik i pisac Bret Blum.

Program će zatvoriti multimedijalni Festival besmislenih i beskorisnih veština LEFEB u Zemunu, u organizaciji ZMUC-a i Korneta, koji je, kako su saopštli organizatori, zabranjen samo za profesionalne političare.

Više o programu "Na sopstveni pogon" na adresi: www.seecult.org/blogs/na-sopstveni-pogon 

Na konferenciji za novinare u Velikoj sali Skupštine grada  kustoski par 52. salona  Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorič iz Slovenije predstavile su svoj koncept salona koji je u znaku "odgovornosti" u različitim kontekstima i navele umetnike i radove koji će biti predstavljeni.

Direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, koji je osnivač i pokrovitelj  salona,  saopštila je da su u tu svrhu od grada dobili 22 miliona, od Ministarstva za kulturu četiri miliona dinara i izvesna sredstva je dala Skupština opštine Stari grad. Ona se zahvalila i stranim kulturnim centrima i ambasadama koji nisu dali novac, ali su pomogli logistički.

David je kazala da je iz KCB potekla inicijativa da se preispita  opravdanost održavanja ovakvog salona koji je baš na predlog KCB prerastao u internacionlanu manifestaciju. Za nju je značajan pomak što je ovaj salon organizovan u saradnji sa kolegama iz Ljubljane gde će se odvijati "uporedni"salon.

Prema mišljenju Mie David odgovornost organizatora salona je da se pozabavi pre svega domaćom likovnmom scenom i izrazila je zadovljstvo što će salon biti propraćen  raznovrsnim i veoma brojnim programima namenjenim različitim ciljnim grupama koje KCB realizuje u saradnji sa NVO, nezavisnim umetničkim grupama i pojedincima.

Ona je  istakla da će prihod od ulaznica ( 200 dinara za pojedince i pogodnosti za grupne posete) biti ustupljen  humanitarnoj akciji "Bitka za bebe".

Kao lepu vest ona je saopštila da je internacionlano priznati umetnik Jan Fabre koji ucestvuje na Salonu najavio da će pokloniiti svoje delo i to je začetak buduće kolekcije Salona. 

Kustoskinja Galit Eilat je afirmisani znalac digitalne umetnosti i aktuelna glavna urednica internet magazina za umetnost i kulturu Maarav, a  najviše se  bavi političkom situacijom na Bliskom Istoku, temama aktivizma, (odgovornosti) i politčke imaginacije.

Ona je objasnila da se već godinu dana bavi Oktobarskim salonom s  koleginicom iz Slovenije i želja im je bila da odgovore na pitanja:"kako danas da reagujemo ili odgovorimo na zahtev da budemo odgovorni prema drugom ili prema njegovom, drukčijem pogledu na svet, kako da preuzmemo odgovornost ili da delujemo drukčije u svojstvu proizvođača i/ili potrošača kulture,  kako da igramo aktivniju ulogu u tom procesu?"

One su postavile cilj  da Salon "bude katalizator rasprave o poslušnosti u odnosu prema autoritetu, o konformizmu, društvenoj odgovornosti, kao i o neposlušnosti i nekonformizmu". Zato su planirale da koriste  :simulaciju, eksperiment i ponovno odigravanje događaja,  što će se izvesti preko  performansa, instalacija, filma, videa i fotografije.

Ovogodišnji Salon će biti propraćen dvema  publikacijama, saopštila je Alenka Gregorič i dodala da će pored kataloga koje su same pisale da bi objasnile svaki rad i odluku da ga uvrste, biti predstavljena publikacija sa  esejima i studijama koje potpisuje osmoro autora razlicitih zanimanja. Knjiga će biti promovisana u tokom trajanja salona u Beogradu i u Ljubljani, sredinom novembra .

otvaranje: subota 08. oktobar od 19 do 22 časa...studio Uroboros, Kralja Milana 13 (prvi sprat)

Dušan Gerzić stvarao je u Beogradu, Njujorku i Parizu tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Njegova delatnost  je raskošna, samosvojna i hrabra a vezana je za različite grane umetnosti. Bio je jedan od glavnih predstavnika novog talasa u jugoslovenskom stvaralaštvu. Dušan Gerzić preminuo je 1998. 

godine, u trideset  sedmoj godini života. Umetnost Dušana Gerzića nije u svom vremenu bila dovoljno afirmisana, nastajala je van zvaničnih umetničkih tokova a u vremenu koje joj je usledilo neopravdano brzo je zaboravljena. Retrospektivna izložba ovog umetnika je pokušaj da se kroz likovno stvaralaštvo jednog pojedinca sagleda buran period naše istorije osamdesetih i devedesetih godina.

,,Nije pripadao školi, pravcu, pokretu - bio je i ostao autentično svoj, znajući da savršenstvo nije u običajima nego u neočekivanom redu starih stvari i novog sklada...

Kao mladi čovek neverovatne energije umeo je svuda da pođe i stigne. 

Studirao je dizajn, disao Beograd punim plućima, svirao bubnjeve, radio kao di-džej, predvodio VIA Talas, vozio velike motore, oslikavao tela članova EKV, organizovao upade na žurke od Senjaka do Novog Beograda, neumorno jurio cure. On je dete, čudo i ishodište beogradskog talasa, bolje reći svitac sa vrha magičnog gejzira; izašao iz pukotine starih vrednosti i nove vizuelnosti...

Široki raspon Gerinih umetničkih radova danas obnavlja snažan utisak o autentičnom predstavniku generacije radoznalih umetnika što je u promenama razvezanih osamdesetih dala nemerljiv doprinos u definisanju estetičke i duhovne fizionomije vremena Beograda...

Osvojivši na svoj način Njujork i Pariz, zauvek je nestao u Beogradu 1998. 

Na reveru života nosio je višebojnu ružu radoznalosti... Ako je jedna raskošna priča surovo prekinuta - ostaje vreme da Gerinu ostavštinu optoči sjajem koji zaslužuje. Sjajem naknadne pravde. ''

(iz teksta koji je za katalog izložbe napisao Petar Peca Popović)

Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića od 3. oktobra do 25. novembra

Branislav Dimitrijević: Danas se epohi SFRJ najčešće prilazi na dva načina. Ovaj period ili se stavlja na „ropotarnicu" istorije, otpisuje kao vreme društvene zablude i ideološkog dogmatizma, ili mu se prilazi „estetski", kao nekom kuriozitetu kom se kroz konstrukt jugonostalgije pojednostavljeno dodeljuju osobine i konstruišu neutemeljena tumačenja. Obrazovni sistem kao da je zaboravio ovu epohu koja je odbačena s „prljavom vodom" lokalnih istorijskih revizija, jer one su relativizovale pre svega emancipatorski i modernistički karakter društvenog uređenja sa svim krupnim protivrečnostima koje je socijalistički sistem u SFRJ dakako imao. Otuda se retko ko i upušta u pitanje načina na koji našu noviju istoriju treba proučavati i uključiti u obrazovni i akademski sistem.

YC: Zbog čega bi iz perspektive današnjeg mladog čoveka bavljenje izabranom temom imalo smisla u njegovom sadašnjem i budućem društvenom okruženju?

BD: Ovaj program nema „primenjene" ambicije. Otuda on i odudara od sve vulgarnije shvaćenog obrazovnog procesa koji poznaje samo instant tumačenja, brza rešenja i neposrednu korist. Naš program pre svega neguje kulturu dijaloga, razmene ideja, ali ideja utemeljenjih na interdisciplinarnom istraživanju mnogih izuzetno zanimljivih fenomena koji su činili kulturu i umetnost razdoblja kojim se bavimo. Kurs je i model saradnje Muzeja savremene umetnosti, koji je i sam baštinik kulture ovog perioda i koji se zalaže da je obrazovanje danas ključna uloga muzejskih institucija, i jedne nove visokoškolske institucije na polju umetničkog obrazovanja i istraživanja (Akademija Nova). Na osnovu preliminarnog broja prijavljenih polaznika, interesovanje je veoma veliko.

YC: Kakvi će biti pristupi predavača u sagledavanju teme - kakve će sve analize biti predočene polaznicima?

BD: Moj zadatak je pre svega da različite, pa i heterogene pristupe predavača objedinim u jedan konzistentan kurs koji će dati celovitu sliku o temi. Pozvani predavači jesu izuzetni poznavaoci oblasti koje ćemo uzimati kao „slučajeve", dakle, stručnjaci za vizuelnu umetnost, dizajn, film, pop kulturu, ali i istoričari, antropolozi, sociolozi - i to bez obzira na akademska zvanja, jer ovaj kurs sugeriše slobodniji i manje birokratski pristup procene značaja i kvaliteta predavanja. Prednost ove teme jeste u tome što ne moramo samo da se oslonimo na predavače iz Srbije već i na stručnjake iz drugih delova bivše SFRJ. Pozvaćemo i neke neposredne učesnike, odnosno stvaraoce koji su delovali u toj epohi. Cilj kursa jeste da se kroz mnogobrojne primere i u opuštenoj atmosferi razmene istraživačkih analiza i zaključaka rasvetle složeni odnosi politike i kulture, ideologije i umetnosti, produkcionih okolnosti i uslova društvene recepcije itd.

YC: Zbog čega su posebna poglavlja posvećena popularnoj i potrošačkoj kulturi?

BD: U poslednje vreme sve je više istraživača koji se ozbiljno bave ovom temom. To je istovremeno tema koja je svakako atraktivna, jer se kroz nju i artikuliše diskurs jugonostalgije, ali ona je izuzetno bitno polje istraživanja, jer govori upravo o odnosima ekonomskih/političkih okolnosti i životne svakodnevice, o pitanjima kulturnih uticaja i sučeljavanja tih uticaja s nasleđenim kulturnim običajima itd. Uostalom, upravo je ova tema način na koji možemo povezati epohu kojom se bavimo i vreme u kom sada živimo, koje je u potpunosti pod dominacijom industrije popularne i potrošačke kulture.

Snežana STAMENKOVIĆ

Piše: Jovana STOKIĆ 

Kad pomislite na koncentrat savremene umetnosti toliko jak da izmiče kontroli - Venecijanski bijenale, najstarija međunarodna izložba, ne može da se poredi ni sa čim drugim u svetu: centralna izložba, nacionalni paviljoni i mnoštvo pratećih izložbi u palatama i muzejima Venecije. Sam grad nastavlja da predstavlja jedinstvenu inspiraciju za savremenu umetnost. Bijenale tako reflektuje želje i projekcije hiljada insajdera sveta umetnosti: umetnika, kustosa, direktora muzeja, art dilera, korporacijskih sponzora i državnih ustanova različitih zemalja koje se ovde predstavljaju.

Ono što određuje nove trendove formiranja odnosa moći u svetu umetnosti jeste i prisustvo kolekcionara koji dolaze da bi pokazali svoje kolekcije, ali i održali raskošne zabave da utvrde svoje mesto u hijerarhiji sveta umetnosti. Art market reaguje tako što radovi popularni među publikom na samom otvaranju Bijenala postaju rasprodati na sajmu savremene umetnosti Art Basel koji je usledio nedelju dana potom (i traje do 27. novembra). Svi ostali koji ne pripadaju ovim krugovima, već samo naseljavaju ovaj svet, i u koje sebe ubrajam, trude se da daju smisla ovom spektaklu koji stvaraju umetnost, novac i ambicija, uživajući u umetničkim delima koja prvi put vide, ali i samom gradu koji iznova zapanjuje svojom lepotom. Mnogi su u Veneciji tokom nekoliko festivalskih dana dok traju svečana otvaranja govorili o prezasićenju svih čula - specifično svetlo Venecije bilo je praćeno izuzetno jakim mirison jasmina u cvetu. Tako se i glavna internacionalna izložba zove Illuminations, aludirajući koliko na Artura Rimbauda toliko i na slikarstvo venecijanske škole i specifično svetlo koje su koristili majstori poput Tintoretta.

Kritičari beleže da su paviljoni često predstavljali primer festivalizma - umetnosti velikih razmera, komplikovane izrade - umetnost na steroidima. Američki paviljon predstavio je umetnike Jennifer Allora i Guillerma Calzadilla koji su vojni tenk težak 60 tona postavili naopačke kao komentar na američku moć i ratove koje SAD i dalje vode - efektan i razarajući zvuk svojom nesentimentalnošću prolamao se Giardinima i osvajao publiku. Švajcarski paviljon predstavio je čuveni ambijent umetnika Thomasa Hirschorna pod nazivom Crystal of Resistance, obložen staniolskom folijom koji liči na pećinu, aludirajući na širenje znanja i želju za slobodom koja se širi na način rasta kristala. Nemački, nagrađeni paviljon predstavio je nemačkog režisera Christopha Schlingensiefa u izuzetno dramatičnom crkvenom ambijentu, dok je britanski predstavio iluziju turskog napuštenog karavan-saraja umetnika Mike Nelsona. Poljski paviljon predstavlja izraelsku umetnicu Yael Bartanu s video radovima kao izmišljenim propagandnim emisijama koji pozivaju Jevreje da se vrate u Poljsku. Ruski paviljon predstavlja maestralni pregled karijere konceptualiste Aleksandra Monastirskog čiji je kustos Boris Grojs.

Međunarodna selekcija švajcarske kustoskinje Bice Curiger ne stavlja spektakl ispred radova koji tematizuju samo stvaranje, nudeći relativno smirenu izložbu u Arsenalima i glavnom paviljonu Giardina.

Rad Christiana Marclayja The Clock, još jedan maestralni primer editovanja aproprisanog filmskog materijala u realnom vremenu u trajanju od 24 sata, postao je apsolutni hit kod publike i kritike.

Na izložbi su predstavljena 83 umetnika, od kojih su 32 rođena posle 1975. godine i 32 su žene. Ova selekcija predstavila je različitu umetnost: od politički angažovane, dokumentarne, do čiste i apstraktne s podjednakom preciznošću. Tako su i slike Tintoretta u glavnom paviljonu unele fokus u selekciju - slikarstvo je savremeno, bez ozbira na vreme nastanka, jer govori o opštim temama - svetlosti kao inspiraciji, iluminaciji.

Istovremeno sa otvaranjem, sve zabave utvrđuju hijerarhiju i unose bleštavilo koje zasenjuje: od magnata kao što su Roman Abramovič i njegova saputnica Daša Žukova koja dominira svetom bogatih kolekcionara i vlasnica privatnih muzeja, preko modnih imperatora Francoisa Pinaulta i Miuccija Prade, do diplomatskih misija bogatih zemalja i najvećih galerista koji su se utrkivali da ugoste džet-set kolekcionare i ponude im ponekog umetnika da ih zabavlja. Ovakve fešte u palatama nekad imaju iluminirajući zavodljivi efekat na posetioce.