Architecture & Design
28. 08. 2010
Grupa Škart
Venecija/Bijenale: Metafora sadašnjice
Bijenale arhitekture u veneciji biće održano od 29. avgusta do 21. novembra. srbiju će predstavljati projekat „KLACKALIŠTE" Grupe „ŠKART"
Kao originalan i duhovit, projekat Klackalište - poligon neravnoteže grupe Škart izabran je među 34 predloga da predstavlja našu zemlju na ovoj arhitektonskoj smotri. Prema njihovoj zamisli, prostor našeg paviljona biće uređen kao specifično klackalište - igralište sa sedam nestandardnih varijacija na temu klackalice, uz koje će se nalaziti i „parking" za devet biljaka, tzv. mobiljaka koje će posetioci moći da prošetaju. Inventivnost ovog projekta mogla je iznenaditi samo one koji nisu upoznati s načinom na koji Dragan Protić, Đorđe Balmazović i Goran Petrović, članovi grupe Škart, već dve decenije obogaćuju domaću umetničku scenu svojim grafičkim dizajnom i neobičnim umetničkim realizacijama koje na različite načine integrišu poeziju i performans sa društvenom angažovanošću. U tom smislu angažovan je i projekat Klackalište, jer misli arhitekturu na način blizak aktuelnim evropskim tokovima - kao prostor komunikacije ili prostor za dijalog.
YC: Svaki arhitektonski sklop sugeriše nekakvu socijalnu strukturu u okviru koje se odvija komunikacija među ljudima. Šta sugeriše vaš koncept?
Škart: Pre svega poziv na rizik susreta s nepoznatim. Poziv na dijalog, poziv na igru. Između ostalog, matricu smo pronašli u Popinoj Velegradskoj pesmi:
Kaže mi onomad moja žena
Za koju bih sve učinio
Volela bih da imam
Jedno malo zeleno drvo
Da ulicom trči za mnom.
YC: Na koji način vaš koncept referiše na temu bijenala, ali i na svet koji nas okružuje?
Škart: Tema bijenala je toliko opšta, čak s prijatnom dozom naivnosti, da je svaki odgovor i svaki koncept upotrebljiv, pa možda i naš? Poligon nestabilnosti - Klackalište priča priču o nestabilnosti i riziku suočavanja s novim sociopolitičkim pravilima, kao i neophodnosti neodustajanja od novih pokušaja rušenja i preklackavanja.
Klackalica je test tolerancije - teži i jači treba da se prilagode lakšima i slabijima. Naš prijatelj Kazimir, i sam nekadašnji „klackaš", kaže: „Klackalice su nam uvek govorile ko je kakav; oni nasilni su bez upozorenja iskakali sa svog dela klackalice da bi onaj na drugom kraju tresnuo o pod".
YC: Kako je ideja igre utkana u vaš projekat?
Škart: U pesmi Pre igre Vasko Popa kaže da ko se ne razbije u paramparčad, ko ostane čitav i čitav ustane, taj igra. U stvari, ne slažemo se s njim. Ovo je igra i za loše i nikakve igrače. Konačna šansa i za male i velike, i za beskilaše i za velikobrojce da se slobodno prepuste igri. Ujedno, ovo je prilika novog tretiranja igrališta, koja, preoblikovana, mogu biti mesto igranja raznih generacija i veština, bez straha od stalnog moralističkog suda. 'Nije to još za tebe' odmah se zameni za 'nije to više za tebe'. E, baš jeste!
YC: Kako je zamišljena postavka i kako teče produkcija?
Škart: Pokušavamo da napravimo skladište čudnih klackalica i mobiljaka, mobilnih biljaka, koje će potencijalna publika moći da pozajmi i prošeta gradom. Postavka izlazi iz sajamskog okvira i postaje novo gradsko iskustvo susreta s pogrešnim i nepotrebnim.
Sa sobom vodimo i desetočlani hor Proba, bivše članove Horkeškarta, koji će, 16 godina posle odbijanja od strane bijenala 1994, ipak izvesti arhitektonsku himnu Armatura.
Trenutno smo u fazi prilagođavanja naših akvarel-skica tehničkim crtežima, što je u pojedinim slučajevima sasvim uzaludno. Zato eksperimentišemo u samim radionicama, u saradnji sa odličnim timovima Ban Drvo iz Debeljače i beogradskim Skills Division. Obišli smo i sve gradske otpade, gde se stalno čude šta će nam sva ta, naizgled neupotrebljiva, starudija krivih točkova i bušnih vangli. Videćete - treba, treba!
Kao poseban program obeležavanja 35 godina od održavanja prvog Bijenala
arhitekture, biće organizovan program Arhitektonske
subote koji je zamišljen kao serija razgovora i diskusija sa
direktorima prethodnih bijenala, među kojima je i arhitekt Dejan Suđić.
Snežana STAMENKOVIĆ
