Architecture & Design
24. 09. 2011
Ekskluzivno sa Venecijanskog bijenala
Umetnost na steroidima
Svi ostali koji ne pripadaju ovim krugovima, već samo naseljavaju ovaj svet, i u koje sebe ubrajam, trude se da daju smisla ovom spektaklu koji stvaraju umetnost, novac i ambicija
Kad pomislite na koncentrat savremene umetnosti toliko jak da izmiče kontroli - Venecijanski bijenale, najstarija međunarodna izložba, ne može da se poredi ni sa čim drugim u svetu: centralna izložba, nacionalni paviljoni i mnoštvo pratećih izložbi u palatama i muzejima Venecije. Sam grad nastavlja da predstavlja jedinstvenu inspiraciju za savremenu umetnost. Bijenale tako reflektuje želje i projekcije hiljada insajdera sveta umetnosti: umetnika, kustosa, direktora muzeja, art dilera, korporacijskih sponzora i državnih ustanova različitih zemalja koje se ovde predstavljaju.
Ono što određuje nove trendove formiranja odnosa moći u svetu umetnosti jeste i prisustvo kolekcionara koji dolaze da bi pokazali svoje kolekcije, ali i održali raskošne zabave da utvrde svoje mesto u hijerarhiji sveta umetnosti. Art market reaguje tako što radovi popularni među publikom na samom otvaranju Bijenala postaju rasprodati na sajmu savremene umetnosti Art Basel koji je usledio nedelju dana potom (i traje do 27. novembra). Svi ostali koji ne pripadaju ovim krugovima, već samo naseljavaju ovaj svet, i u koje sebe ubrajam, trude se da daju smisla ovom spektaklu koji stvaraju umetnost, novac i ambicija, uživajući u umetničkim delima koja prvi put vide, ali i samom gradu koji iznova zapanjuje svojom lepotom. Mnogi su u Veneciji tokom nekoliko festivalskih dana dok traju svečana otvaranja govorili o prezasićenju svih čula - specifično svetlo Venecije bilo je praćeno izuzetno jakim mirison jasmina u cvetu. Tako se i glavna internacionalna izložba zove Illuminations, aludirajući koliko na Artura Rimbauda toliko i na slikarstvo venecijanske škole i specifično svetlo koje su koristili majstori poput Tintoretta.
Kritičari beleže da su paviljoni često predstavljali primer festivalizma - umetnosti velikih razmera, komplikovane izrade - umetnost na steroidima. Američki paviljon predstavio je umetnike Jennifer Allora i Guillerma Calzadilla koji su vojni tenk težak 60 tona postavili naopačke kao komentar na američku moć i ratove koje SAD i dalje vode - efektan i razarajući zvuk svojom nesentimentalnošću prolamao se Giardinima i osvajao publiku. Švajcarski paviljon predstavio je čuveni ambijent umetnika Thomasa Hirschorna pod nazivom Crystal of Resistance, obložen staniolskom folijom koji liči na pećinu, aludirajući na širenje znanja i želju za slobodom koja se širi na način rasta kristala. Nemački, nagrađeni paviljon predstavio je nemačkog režisera Christopha Schlingensiefa u izuzetno dramatičnom crkvenom ambijentu, dok je britanski predstavio iluziju turskog napuštenog karavan-saraja umetnika Mike Nelsona. Poljski paviljon predstavlja izraelsku umetnicu Yael Bartanu s video radovima kao izmišljenim propagandnim emisijama koji pozivaju Jevreje da se vrate u Poljsku. Ruski paviljon predstavlja maestralni pregled karijere konceptualiste Aleksandra Monastirskog čiji je kustos Boris Grojs.
Međunarodna selekcija švajcarske kustoskinje Bice Curiger ne stavlja spektakl ispred radova koji tematizuju samo stvaranje, nudeći relativno smirenu izložbu u Arsenalima i glavnom paviljonu Giardina.
Rad Christiana Marclayja The Clock, još jedan maestralni primer editovanja aproprisanog filmskog materijala u realnom vremenu u trajanju od 24 sata, postao je apsolutni hit kod publike i kritike.
Na izložbi su predstavljena 83 umetnika, od kojih su 32 rođena posle 1975. godine i 32 su žene. Ova selekcija predstavila je različitu umetnost: od politički angažovane, dokumentarne, do čiste i apstraktne s podjednakom preciznošću. Tako su i slike Tintoretta u glavnom paviljonu unele fokus u selekciju - slikarstvo je savremeno, bez ozbira na vreme nastanka, jer govori o opštim temama - svetlosti kao inspiraciji, iluminaciji.
Istovremeno sa otvaranjem, sve zabave utvrđuju hijerarhiju i unose bleštavilo koje zasenjuje: od magnata kao što su Roman Abramovič i njegova saputnica Daša Žukova koja dominira svetom bogatih kolekcionara i vlasnica privatnih muzeja, preko modnih imperatora Francoisa Pinaulta i Miuccija Prade, do diplomatskih misija bogatih zemalja i najvećih galerista koji su se utrkivali da ugoste džet-set kolekcionare i ponude im ponekog umetnika da ih zabavlja. Ovakve fešte u palatama nekad imaju iluminirajući zavodljivi efekat na posetioce.
