Peđa Popović

01. 11. 2011

Intervju: Vladimir Niklanović, dizajner

Bojom do promene

Obrazovanje u oblasti dizajna enterijera stekao je u Institutu Calegari Milano. Posle toga radio je kao dizajner nameštaja u firmi FineLine. Istovremeno je realizovao više samostalnih projekata dizajna enterijera

S koleginicom koja je obrazovanje stekla na University of Kentucky College of Design, osnovao je studio Re-Design. Bave se uređenjem stambenog, poslovnog i javnog prostora. Realizovane projekte možete pogledati na www.re-design.rs

Yellow Cab: Kakvi su svetski trendovi u dizajnu enterijera?

Vladimir Niklanović: Postoji više „klika", ali je i dalje najzastupljeniji eklektički pristup, u kojem se mešaju minimalizam i neobarok s manje ili više smelim kombinacijama desena i oblika. Minimalizam, u svom čistom i jasnom izrazu, i dalje ima svoje mnogobrojne sledbenike, Skandinavci su oduvek imali svoj prepoznatljiv pristup dizajnu, vintage je popularan... Zapravo, svaka kombinacija je dozvoljena. Poenta je u tome da se pronađe ključ po kome različiti stilovi funkcionišu zajedno, dopunjuju se, imaju priču. Zato je bitno da se eksperimentiše, treba se usuditi i rizikovati i sigurno će se doći do dobrih rezultata. Čini mi se da kod nas to nedostaje.

Naravno, green design jeste nešto čemu se već duže vreme teži, čemu svi mi moramo da doprinesemo. U Evropi se veoma vodi računa o materijalima, njihovoj eksploataciji, načinu proizvodnje, tehnološkim procesima.

YC: Šta se traži kod nas?

VN: Zahtevi klijenta veoma su važni za kreiranje prostora. Kada radimo stambene enterijere, ljudi su uglavnom opredeljeni za mainstream. Znači, jednostavne linije, bela, bež, braon, nešto što je sigurno i gde nema greške. Međutim, takvo viđenje uglavnom je napamet preuzeto. Kada uvučeš ljude u priču, krenu da se otvaraju i prihvataju naše ideje. U prostorima koji se koriste u komercijalne svrhe - kao što su kafići, restorani - imamo daleko više slobode, što je i razumljivo, jer prostor nije ličan. Mesta za izlazak moraju da poseduju atmosferu, da privuku ljude koji su ciljna grupa.

YC: Navedi nam neke neobične/luckaste zahteve koje ste ispunili?

VN: Uvek se klijentima postavi niz pitanja kako bismo što bolje sagledali posao koji nas čeka. Kada nekome kreirate prostor za život, onda morate i da znate kakve su navike tih ljudi, kako funkcionišu, kakva su njihova interesovanja. Imali smo zahtev da se stan od osamdesetak kvadratnih metara kompletno, ali kompletno, uradi u crnoj boji. Na to nikako nismo pristali, pa smo našli kompromis.

YC: Da li nam možeš preporučiti neke efektne, lako primenljive predloge za uređenje stana?

VN: Bojama je uvek najlakše izazvati promenu u enterijeru. Promenite raspored nameštaja. Uvek imajte dominantu, akcenat u prostoru. Da li će to biti boja, materijal, stil, zavisi od vas. Na taj način sve izgleda povezano i harmonično. Nemojte se truditi da vam stan izgleda kao iz časopisa. U stanu se živi, te on mora posedovati prostor za odlaganje stvari.

YC: Šta voliš u Beogradu, a šta ne, kada su u pitanju javni prostori?

VN: Drago mi je što je rekonstruisana kula Nebojša i postala izložbeni prostor gde se sjajno prepliću ambijentalna sredina i moderne tehnologije. Zatim, rekonstruisana zgrada Kinoteke na Studentskom trgu, a posle četiri godine rekonstrukcije otvorena je i Narodna biblioteka koja sadrži preko pet miliona publikacija i knjiga.

Mesta za zabavu i druženje imamo na pretek. Kod nas se vodi računa o enterijeru restorana, kafića, klubova. Dobro je što ima sve više mesta za izlazak koja su stilski različita, tako da svako može da pronađe ono koje mu odgovara, s kojim može da se identifikuje.

Ipak, potrebna nam je prava, velika diskoteka!

Lično, ne volim pleksiglasom natkrivenu zelenu pijacu. Mislim da se o izlozima prodajnih objekata ne vodi dovoljno računa. Čast izuzecima.

U arhitekturi zaostajemo, mada imamo sjajne primere iz prošlosti.

Oceni ovaj članak

Komentari (1)